Iako je punih 129 dana bio zvanično zaposlen u državnoj upravi, osnivač Tesle i vlasnik društvene mreže Iks Ilon Mask radio je svoj posao bez naknade. Njegovo rukovođenje Doudžom (Odeljenjem za vladinu efikasnost), koje uprkos sugestivnom nazivu nije bilo zvanični organ vlasti, bio je spektakularno ispraćeni pokušaj da se jedno od glavnih Trampovih predizbornih obećanja ostvari – naime, da se „Amerika ponovo učini velikom“ smanjivanjem njene administracije.
„Narod je glasao za velike reforme i njih će i dobiti. To je suština demokratije“, rekao je Mask dok je u februaru stajao pored Trampa u Ovalnoj sobi Bele kuće. Sada mu je u istoj toj prostoriji isti taj Tramp pripremio ispraćaj, uz napomenu da je reč o „sjajnom tipu“ koji će i dalje boraviti u okruženju predsednika SAD. Saglasili su se da „vlada ponekad može da bude gadna“.
Čišćenje vouk ideologije
Zanemarimo li pomisao da možda o demokratiji ne bi trebalo pitati osobu čije se bogatstvo procenjuje na 422 milijarde dolara (Trampovu predsedničku kampanju pomogao je s 250 miliona zelembaća), ostaje činjenica da je Mask dan pred ispraćaj za Si-Bi-Es saopštio da je „razočaran Trampovim velikim i lepim“ porezima i budžetom koji su suprotni obećanju koje su zajedno dali američkim glasačima.
Ipak, nije da se njihov trud nije ovaplotio – kako i koliko, zavisi koga pitate. Na sajtu Doudža je krajem meseca pisalo da je ušteđeno 175 milijardi dolara, premda je analiza Bi-Bi-Sija brojala do 61,5 milijardi. Jasni dokazi o uštedi postoje za još manjih 32,5 milijardi. Konteksta radi, Mask se obavezao da će za šest meseci uštinuti oko trilion dolara javne potrošnje.
Na sajtu Doudža je krajem meseca pisalo da je ušteđeno 175 milijardi dolara, premda je analiza Bi-Bi-Sija brojala do 61,5 milijardi. Jasni dokazi o uštedi postoje za još manjih 32,5 milijardi
Otpremnine su bile spremljene za više od dva miliona radnika u državnoj administraciji, a mnogi otpušteni su u međuvremenu dobili nova radna mesta u javnom sektoru. Uštede su ostvarene sečom USAID-a, Agencije SAD za međunarodni razvoj, kao i gašenjem Kancelarije za raznolikost, pravičnost i inkluziju (DEI), što se ugrubo poklapa s Trampovim narativom da će „Ameriku staviti na prvo mesto“, odnosno da će počistiti „vouk ideologiju“, kao ekstremni izraz društveno liberalnih trendova; nevolja je u tome što su o tome šta je ekstremno, a šta liberalno, procenjivali bogataš i desničar.
Dok je Tramp pripremao polje za aktivnosti Doudža nepotkrepljenim tvrdnjama o „dokazanim zloupotrebama i proneverama“ u za njega sumnjivim sektorima, pred Kongresom se našao nacrt budžeta koji bi javnom dugu dodao teg od 5,2 triliona dolara. Taj je tekst Mask ocenio kao razočaranje.
Carine pred Vrhovnim sudom
Uprkos protivrečnostima, Doudž je naišao na uglavnom pozitivan odjek među američkim glasačima, naročito republikanskim, što svedoči o postojanju realnog problema, izvesno preuveličanog u tamošnjem javnom diskursu. Mask, pak, nije uvećao svoju popularnost, pa je Institut Pju zaključio da ga 54 odsto Amerikanaca jednostavno ne voli. Sondaži javnog mnjenja sigurno su doprinele i optužbe da je Doudž odlučivao netransparentno, neretko naruku krupnom kapitalu čiji je Mask glavni simbol.
Iako je smanjenje javne potrošnje pozitivno odjeknulo među američkim glasačima, Maskova popularnost, prema sondažama javnog mnjenja, ostala je niska
I druga Trampova obećanja i dalje izazivaju kontroverze. Veće Suda za međunarodnu trgovinu u Njujorku prvo je jednoglasno ustanovilo da je Tramp prekoračio ovlašćenja uvođenjem carina, budući da jedino Kongres može da kreira trgovinsku politiku SAD. Svega nekoliko sati kasnije, Apelacioni sud poništio je tu presudu i dozvolio uvođenje carina, doduše privremeno, uz naknadna izjašnjenja tokom juna. Obe strane prete teranjem predmeta pred najvišu instancu – Vrhovni sud.
