„Tražim oslobađanje iz nezakonitog pritvora. Ja ću svojim životom da protestujem protiv toga, jer milost ne tražim, niti bih vam je dala“, poručila je Marija Vasić, profesorka sociologije u novosadskoj gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“ i članica Pokreta slobodnih građana, pre no što je 13. maja stupila u štrajk glađu i žeđu. Na ovaj, najradikalniji potez samožrtvovanja, Vasić se odlučila nakon odluke Višeg suda u Novom Sadu da za još mesec dana produži pritvor političkim zatvorenicima Mladenu Cvijetiću, Srđanu Đuriću, Lazaru Diniću, Ladu Jovoviću, Davoru Stefanoviću i njoj samoj.
Ova šestorka antirežimskih aktivista iz PSG-a i neformalne studentske organizacije STAV, privedena je 14. aprila pod „sumnjom“ da su izvršili krivično delo pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije. Do takvog saznanja BIA je došla prisluškujući neformalan razgovor docnije uhapšenih, vođen uoči studentskih protesta 15. za 15 u Beogradu. A da je BIA prislušne aparate postavila u privatne odaje i mnogih drugih građana uoči protesta, ko zna koliko bi ih bilo uhapšeno zbog sličnih zamišljanja šta bi bilo kad bi bilo – da se upadne u RTS, pozove na vanredne izbore…
Za to vreme, vrdanje izvršne vlasti povodom upotrebe zvučnog topa na tom, najmasovnijem protestu u novijoj srpskoj istoriji, sudski i policijski organi su „progutali“. Ne videvši ništa sporno u zdravstvenim tegobama izloženih visokim frekvencijama, ma kojim drastičnim sredstvom da su bile izazvane.
Stenice i odbegli
I, dok su pobunjene Vasićevu, Cvijetića, Đurića… grizle stenice u zatvoru, niko nije tragao za odbeglim Goranom Vesićem i Tomislavom Momirovićem, umešanim u dilove oko rekonstrukcije novosadske Železničke stanice. Koja se 1. novembra lane strovalila, usmrtivši 16 ljudi, i pokrenuvši bes studenata, profesora, advokata, poljoprivrednika…diljem države. Koristeći razna represivna sredstva, vlast je probala da bunt ućutka, pa je i Marija Vasić postradala.
Odbijajući pet dana da jede i pije, ali i da prima infuziju, Vasićeva je dopala zatvorske bolnice, gde joj je navodno pružena medicinsku pomoć. Ali, njena porodica nije dobila zvanične garancije da li će joj njena žrtva trajno oštetiti zdravlje, pa čak ni da je živa. Podršku profesorki dali su građani i studenti, danima protestujući ispred novosadskog Višeg suda, kao i CZ-a, i tražeći njeno hitno oslobađanje.
Imali su i kome da daju podršku, ženi spremnoj da se životom založi za sopstvene ideje, i ideje narodnog heroja Rade Končara, koga je citirala obraćajući se vlastima (na početku teksta). Poentirajući sličnost između dva režima – fašističkog i Aleksandra Vučića.
.
