Putin i svita se Trampu smeju iza leđa

Navršava se 100 dana otkako se Donald Tramp vratio na vlast, a ruske rakete se i dalje nesmanjenom žestinom obrušavaju na ukrajinske civile. Uprkos Trampovim obećanjima da će rat okončati „prvog dana“ na predsedničkoj dužnosti, mir nije ni na pomolu. Kada će američka administracija konačno priznati neuspeh?

Trampovi inicijalni zahtevi bili su direktni: prekinite s borbama i počnite da pregovarate. Nakon prvog razgovora koji je imao s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom objavio je da će uskoro uslediti opšta obustava vatre, što je naišlo na podršku ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

Otad su, međutim, Putin i njegov najuži tim okupljen u Kremlju očigledno uspeli da Trampovog neiskusnog pregovarača, Stiva Vitkofa, uvuku u kovitlac kompleksnih uslovnosti i nemogućih zahteva. Nakon nekoliko sedmica takvog tretmana, čak i najtuplji pregovarač bi trebalo da shvati kako Putin nema nikakvu nameru da pristane na primirje, prihvati Trampov plan ili njegovu agendu.

Putin i njegov tim su Trampovog neiskusnog pregovarača, Stiva Vitkofa, uvukli u kovitlac kompleksnih uslovnosti i nemogućih zahteva. Posle nekoliko sedmica i najtuplji pregovarač bi trebalo da shvati kako Putin nema nameru da pristane na primirje ili prihvati Trampov plan

Otkako je u februaru 2022. pokrenuo sveobuhvatnu invaziju, Putin se uzda u to da će mu moć ruske armije omogućiti uspostavljanje kontrole nad Ukrajinom. U rat je ušao s vojskom od približno 200.000 regruta, ali je otad invazione snage, pribegavajući selektivnoj mobilizaciji i nudeći velike finansijske podsticaje, uvećao na blizu 600.000 ljudi. No uprkos gubicima koji se kreću između 700.000 i 800.000, od čega preko 200.000 poginulih, ta navodno moćna ruska vojska danas kontroliše manji deo ukrajinske teritorije – preciznije, 18,3 odsto – nego što je to bio slučaj pre tri godine u ovo vreme.

Putinov rat je stoga, iz vojne perspektive posmatrano, težak neuspeh. On verovatno i dalje veruje da su ruske snage u stanju da mic po mic napreduju i ostvare neke dobitke. Ali malo je nezavisnih posmatrača koji smatraju da postoje veliki izgledi da se to desi. Rusija možda jeste u stanju da u vatru baci više ljudi i bombi nego što to može Ukrajina, ali u one na prvim linijama fronta ne može da usadi volju da se bore. Odbrana se dosad pokazala lakšom od napada. To znači da, u krajnjoj liniji, Putinovi izgledi da ostvari nešto što bi se moglo nazvati pobedom više zavise od Trampa nego od ruske vojske.

Iz tog razloga Putin je angažovao sve resurse koji su mu na raspolaganju kako bi izigrao američkog predsednika. Svi znaju da je aktuelni šef Bele kuće slab na podilaženje, te Putin prenaglašeno insistira na tome da su predsednički izbori 2020. „pokradeni“, i da do rata u Ukrajini ne bi došlo da je u to vreme Tramp bio na čelu Sjedinjenih Država. Putin želi da nas ubedi u to kako se u svojoj privatnoj kapeli molio za Trampa nakon što je ovaj prošle godine bio meta neuspelog atentata, a čak je angažovao i kremaljskog dvorskog slikara da naslika Trampov portret koji mu je poslao kao poklon.

Osim laskanja, Rusi pred Trampom i Vitkofom mašu i ponudama lukrativnih poslovnih aranžmana. Na prvi susret američkih i ruskih pregovarača u Rijadu Putinov tim je stigao sa spiskom nekoliko milijardi dolara vrednih prilika za investiranje koje bi se navodno Americi ukazale samo da Tramp Ukrajinu šutne, a Rusiji ukine sankcije. Prema Vitkofu, dobar deo njegovog poslednjeg susreta s Putinom bio je posvećen upravo toj temi.

Znajući koliko je šef Bele kuće slab na podilaženje, Putin je angažovao sve resurse koji su mu na raspolaganju kako bi ga izigrao, pa čak angažovao i kremaljskog dvorskog slikara da naslika Trampov portret koji mu je poslao kao poklon

Oba pristupa su se evidentno pokazala delotvornim. Putin zna šta radi, i zna na koga se nameračio. Nema nikakvog primirja, niti bilo kakvih znakova da je spreman da se saglasi s tim da ono bude uspostavljeno. Nastavlja da nekažnjeno gađa civilne mete u ukrajinskim gradovima.

Zahtevi Kremlja u ovim pseudopregovorima čine se dvojakim. U prvu grupu spadaju oni da Ukrajina preda četiri regiona – Lugansk, Donjeck, Zaporožje i Herson. Reklo bi se da se Vitkof s tim već saglasio: SAD su spremne da priznaju da sve ove okupirane ukrajinske teritorije pripadnu Rusiji.

Ali Rusija ove regione ne kontroliše u potpunosti. Nad regionalnim prestonicama Zaporožja i Hersona – gradovima čiji je ukupan broj stanovnika uoči rata iznosio milion ljudi – i dalje se vijori ukrajinska zastava, i nema te vlade u Kijevu koja bi preživela ukoliko bi se jednostavno odrekla tih teritorija. Ukrajina bi možda mogla da prihvati stanje zamrznutog konflikta duž aktuelne linije fronta, ali teško na nešto više od toga.

U drugoj grupi zahteva je onaj za uspostavljanje bezbednosne dominacije i kontrole nad ostatkom Ukrajine. Putin želi da onemogući svako buduće vojno prisustvo Zapada u Ukrajini, ili njegovu bezbednosnu podršku Kijevu. Tramp je već popustio po pitanju potencijalnog ukrajinskog članstva u NATO, a jasno je i da je spreman da Putinu obeća i potpunu obustavu američke pomoći toj zemlji.

Osim laskanja, Rusi pred Trampom i Vitkofom mašu i ponudama lukrativnih poslovnih aranžmana. Oba pristupa su se evidentno pokazala delotvornim: Putin zna šta radi, i zna na koga se nameračio

Na tom mestu, međutim, Evropljani ulaze u priču. Ni Putin ni Tramp ih ne žele za stolom – i neka. Sve dok Evropljani ostaju odlučni u nameri da nastave s finansijskom i vojnom pomoći za Ukrajinu, njih dvojica mogu da se dogovaraju šta god žele. To neće imati konkretnih posledica na situaciju na terenu.

Zato je Evropa ta koja ima keca u rukavu. Ako je u stanju da smogne političku volju za to, u potpunosti je sposobna da spreči sramnu izdaju Ukrajine nalik onoj počinjenoj u Minhenu 1938. Evropski lideri moraju jasno da stave do znanja da će po svaku cenu nastaviti sa sprovođenjem planova za podršku ukrajinskoj odbrani i suverenitetu.

Teoretski, Tramp bi i sam mogao da promeni situaciju tako što bi ozbiljno pritisnuo Putina i istovremeno intenzivirao podršku Ukrajini. Kad bi se to desilo, možda bi mogao da isposluje primirje koje želi. U protivnom, nastaviće da trpi neuspehe – dok mu se Putin i njegova svita smeju iza leđa.

Copyright: Project Syndicate, 2025.