Svetski poznati violinista Vadim Gluzman, proslavljen po besprekornoj tehnici i snažnoj ekspresivnosti, treći put je nastupio s Beogradskom filharmonijom i opet očarao publiku koja je ispunila Veliku salu Kolarca do poslednjeg mesta. Ovoga puta je na legendarnoj Stradivarijevoj violini iz 1690. godine izveo Šostakovičev Koncert br. 2, poslednje delo slavnog kompozitora.
„Uvek uživam u svom poslu, baš kao i sada u Beogradu, a razlog za to je uvek isti. Reč je o entuzijazmu i uzbudljivo je sarađivati s orkestrom koji izvodi ovaj koncert, jer inspirativno je učestvovati zajedno u ovom muzičkom izvođenju. Osećam veliku odgovornost jer je reč o zahtevnom delu“, rekao je uoči koncerta za Radar Vadim Gluzman i dodao: „Beograd ima posebnu energiju i toplinu. Osećam se kao kod kuće svaki put kada dođem ovde. A, Beogradska filharmonija je fantastičan orkestar, i rad sa njom uvek je inspiracija.“
Rođen u Sovjetskom Savezu u porodici muzičara, Gluzman je najveći deo detinjstva proveo u Rigi. Njegov otac dirigent i majka muzikološkinja, veoma rano su ga usmerili ka muzici, te je sa sedam godina počeo da svira violinu učeći s Romanom Šneom i Zaharom Bronom. Ipak, najznačajniji iskorak u njegovom obrazovanju dogodio se nakon preseljenja porodice u Izrael, kada je kao sedamnaestogodišnjak na audiciji impresionirao Isaka Šterna, koji je postao njegov mentor. Usledilo je dodatno usavršavanje u Sjedinjenim Američkim Državama, najpre kod Arkadija Fomina, a potom na Džulijard školi za muziku kod Doroti Dilej i Masaoa Kavasakija.
Dužnost nam je da damo priliku novim kompozitorima da se njihova dela čuju i da nađemo novog Betovena, Mocarta, Mendelsona, Prokofjeva
Koliko je Vadim Gluzman cenjen, govori i to što već 27 godina svira na Stradivarijusovoj violini iz 1690. godine.
„To je stvarno istorijski instrument, a pripadao je čuvenom profesoru Leopoldu Aueru, koji je predavao na Konzervatorijumu u Sankt Peterburgu. Svaki ton koji proizvedem ima istoriju više od tri veka i trudim se da tu tradiciju oživim i podelim sa publikom.
„Ova violina je moj glas“, priča umetnik koji je i poznat publici širom sveta po jedinstvenom spoju tradicije i inovacije.
Na naše pitanje zašto je odabrao da sada izvede najmanje poznat od svih koncerata Dmitrija Šostakoviča, delo koje je namenjeno kao poklon za 60. rođendan Davidu Ojstrahu koji ga je premijerno i izveo, Gluzman odgovara: „Svirati Drugi koncert za violinu i orkestar u cis-molu, koje je apsolutno remek-delo, poseban je izazov. Istinski sam zaljubljen u ovaj koncert.“
Poznat po izvođenju klasičnih dela, ali i dela savremenih kompozitora, Vadim Gluzman za Radar objašnjava zašto je važno dati šansu novim delima:
„Uživam da izvodim Betovena, Mocarta, Čajkovskog, Hajdna… Ovi slavni kompozitori su u svoje vreme bili moderni i neko im je dao šansu da predstave svoju muziku, a naša je dužnost da njihovu muziku približimo novim generacijama. Ali, i da damo priliku novim kompozitorima da se njihova dela čuju i da nađemo novog Betovena, Mocarta, Mendelsona, Prokofjeva… Ako to ne uradimo, nećemo imati budućnost, to je naša obaveza i doprinos budućim kompozitorima.“
Izvođenje Gluzmana i Beogradske filharmonije pod dirigentskom palicom Morica Gnana publika je nagradila ovacijama. Ovo je, inače, bio prvi koncert Filharmonije u 2025. godini, koja je na ovom događaju izvela i Noć na golom brdu Musorgskog i Simfoniju Karla Nilsena.
