Da se tajne službe zloupotrebljavaju proganjajući neistomišljenike vlasti potvrđuje i slučaj porodice doskorašnjeg predsednika Vojnog sindikata Srbije Novice Antića. Antić i još dva člana sindikata bili su uhapšeni krajem februara zbog navodnih finansijskih mahinacija. Antić je proveo 173 dana u pritvoru. Pušten je nekoliko dana pre zakonskog roka kada bi u svakom slučaju bio na slobodi jer nije podignuta optužnica. Zatim je uhapšen njegov brat Vaso Antić zbog navodnog dugovanja njegove firme koja je ugašena pre šest godina. Dok je Antić bio u pritvoru, dvoje pripadnika Vojno-bezbednosne agencije pratili su članove njegove porodice, kao i njegove advokate, bez sudskog odobrenja.
O hronologiji progona i pritisaka, uz materijalne dokaze praćenja, čitajte u novom izdanju Radara.
U naš diktafon je govorio i pisac, reditelj i član Političkog saveta Pokreta slobodnih građana Goran Marković, kome je ranije oduzeta nacionalna penzija, i čiji je projekat, Doktor D, Filmski centar Srbije isprva odlučio da finansijski podrži, da bi potom tu podršku oduzeo. Kao povod za razgovor ukazao se i Markovićev novi roman Zavod (Laguna), u kome se ljubavni odnosi istorijskih ličnosti koriste kako bi oslikali Beograd pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata.
„Odavno sam shvatio kako smo mi u stvari pod okupacijom. Jedno vreme sam izučavao dokumenta o nemačkoj okupaciji Beograda 1941-44. i našao mnogo zajedničkog u postupcima ondašnjih okupacionih snaga i sadašnjih vlasti. Tu se, pre svega, radi o organizaciji života na okupiranoj teritoriji i ulozi Specijalne policije. Sve je bilo, a i sada je, podređeno kontroli nad ljudima i strogom kažnjavanju svakog ko pokazuje i najmanji znak otpora. Poslednja hapšenja ekoloških aktivista neodoljivo podsećaju na progon članova pokreta otpora“, kaže Marković zaRadar.
Razgovarali smo i sa Branimirom Jovanovićem, ekspertom za Zapadni Balkan u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije, koji je najavu predsednika Vučića da će „Srbija za 15-20 godina nadoknaditi razliku od 200 godina“ zaostatka za Evropom ocenio kao previše optimističnu.
„Ne svodi se sve na rast BDP-a. Može on da raste i 10 odsto godišnje, a da pri tome većina građana nema nikakve koristi od toga, jer sve pare završe u rukama malog broja ljudi, bliskih vlastima. Takav rast običnim ljudima ništa ne znači. Navešću banalan primer, ako biste posekli sve šume i izvezli balvane BDP bi vam porastao 10 odsto. Da li to znači da biste živeli 10 odsto bolje? Naravno da ne biste“, predočava Jovanović za Radar.
Donosimo i priču o tome kako je kum Aleksandra Vučića, Nikola Petrović, osnovao novu avio-kompaniju, i to nekoliko meseci nakon što je, kako se sumnja, njegova prethodna firma iz istog domena falsifikovala dužinu letenja aviona i prevozila sumnjiv teret, zbog čega su joj, zajedno s još dvema firmama Željka Mitrovića, dozvole bile praktično oduzete.
Tu je i analiza položaja Srba na Kosovu koji se nalaze između čekića Prištine i nakovnja Beograda. Od decembra 2022, kada su po diktatu Srpske liste i, posredno, Srpske napredne stranke napustili kosovske institucije do jeseni i incidenta u Banjskoj, situacija u kojoj se kosovski Srbi nalaze drastično se pogoršala. Zato spisak mera i zahteva koje je zvanični Beograd istakao kako bi nastavio da pregovara s Prištinom, čija je represija nad srpskim življem sve očiglednija, ponajviše deluje kao potraga za izgubljenim vremenom i propuštenim prilikama…
Za Radar još govore i pišu Marijana Čanak, Džozef Naj, Ivan Medenica, Bojana Novaković, Dana Popović…
