Iako su po Ustavu Srbije i važećim zakonima geološka istraživanja i eksploatacija ruda poslovi od javnog, opšteg interesa, izvan vidokruga javnosti prošla je nezapaženo informacija o početku izrade Strategije upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima Srbije od 2025. do 2040. Iako je još krajem marta Ministarstvo rudarstva i energetike na tenderu odabralo Rudarsko-geološki fakultet (RGF) i ugovorom mu odredilo rok do kraja 2024. za izradu te strategije, do danas, na sajtovima te dve institucije nije objavljena nijedna informacija o preduzetim aktivnostima na tom, suštinski važnom dokumentu.
Zato priča o toj strategiji podseća na bajku Snežana i sedam patuljaka. Nakon što je pobegla od zle maćehe, sa kojom se njen otac, kralj, oženio posle majčine smrti, izmučenu i iscrpljenu Snežanu je u šumi slučajno pronašlo sedam patuljaka-rudara, dok su se vraćali iz rudnika dijamanata. Oporavljena devojka, kraljevskog porekla, sa mnogo lepih manira i reči srdačno se zahvalila spasiocima, svakom pojedinačno. Nenavikli na lepe reči i postupke, patuljci-rudari predložili su Snežani, a ona je prihvatila, da ostane da im čisti kuću i sprema večeru, a zauzvrat će joj dati sve dijamante koje iskopaju tog dana.
Svakog ko uoči sličnost ove bajke sa geološkim istraživanjima i eksploatacijom rudnog blaga danas u Srbiji, vlast sa predsednikom Aleksandrom Vučićem na čelu verovatno bi proglasila za izdajnika nacionalnih interesa i stranog plaćenika. Kao da pre 2000. nije bilo sedam „patuljaka“ koji su u Srbiji vadili naftu, gas, bakar, zlato, srebro, platinu i paladijum. I kao da se posle 2012. nije pojavilo još dvanaest, koji ovde kopaju i prerađuju rude gvožđa, kobalta, olova, cinka, aluminijuma, kalaja, nikla, molibdena, rodijuma, telura, magnezijuma, galijuma, germanijuma, mangana i indijuma. Samo četiri „patuljka“, od kojih dvojica u Srbiji kopaju bakar i zlato, a dvojica vade naftu i gas, proizveli su u 2023. robu čija je berzanska vrednost skoro tri i po milijarde dolara ili veća od pet odsto BDP-a Srbije.
Patuljasta suma, zar ne? I pri tome u nju nije uračunata proizvodnja preostalih „patuljaka, rudara“, koji proizvode srebro, platinu, paladijum, gvožđe, kobalt, olovo, cink, aluminijum, kalaj, nikal, molibden, rodijum, telur, magnezijum, galijum, germanijum, mangan i indijum.
Dugačak spisak dokumenata koji su nedostupni javnosti
Imajući sve to u vidu još teže je shvatiti zašto aktuelna vlast državnu strategiju za narednih 15 godina priprema u strogoj tajnosti, o čemu svedoči i to što na sve sugestije i predloge, upućene u aprilu mejlom i resornom Ministarstvu i RGF, do danas niko nije ništa odgovorio. Javnost još nije obaveštena ni ko je šef ili koordinator tog tima, a kamoli o nekim drugim, suštinski važnim detaljima te strategije.
Po važećem zakonu vrednost „iskopane“ mineralne sirovine ili drugih geoloških resursa utvrđuje Vlada „svake druge godine“ na osnovu njihove tržišne vrednosti, pa se može zaključiti da ona ne zna da se tržišna cena ruda svakog dana utvrđuje na međunarodnim berzama i da se nafta ne proizvodi „kopanjem“
Na stranu što je na sajtu resornog Ministarstva teško, skoro nemoguće, doći do dokumenata kojima se dodeljuju prava na geološka istraživanja, overavaju rezerve ili daju prava na eksploataciju bilo koje rude. A do pre samo dve-tri godine do ovih dokumenata se dolazilo brzo, lako i jednostavno. Što je i logično ako se ima u vidu da se radi o informacijama i poslovima od opšteg, javnog interesa, pa bi, samim tim, vlasnici tih informacija trebalo da budu svi građani Srbije. U tržišnim privredama informacije te vrste ne mogu biti ni državna, ni poslovna tajna investitora u rudno blago. Tim pre što dokumenta kojima se dodeljuju prava na geološka istraživanja ili eksploataciju ili overavaju rezerve bilo koje rude predstavljaju vrednost na osnovu koje strani investitori prikupljaju novac na međunarodnim berzama za realizaciju svojih poslovnih aktivnosti.
Na sajtu Ministarstva, na čijem je čelu Dubravka Đedović Handanović, ne mogu se naći ni informacije o godišnjoj, a kamoli o tromesečnoj ili ne daj bože mesečnoj proizvodnji pojedinih ruda. Ti podaci dostupni su akcionarima, vlasnicima rudarskih kompanija u Srbiji, ali ne i lokalnim, opštinskim vlastima u Srbiji, kako bi bar mogli da planiraju prihode od ionako mizerne rudne rente. Veću javnost podataka o rezervama i proizvodnji može promeniti samo jedna odluka Ministarstva, koja bi bila u skladu i sa Ustavom, jer ti podaci ne bi smeli biti tajna za građane Srbije.
Na sajtu resornog ministarstva ne mogu se naći ni informacije o godišnjoj, a kamoli o tromesečnoj ili mesečnoj proizvodnji pojedinih ruda. Ti podaci dostupni su akcionarima, vlasnicima rudarskih kompanija, ali ne i lokalnim vlastima, kako bi bar mogli da planiraju prihode od ionako mizerne rudne rente
Bilo bi, takođe, neophodno da na sajtu Ministarstva postoji registar pravnih akata EU (direktiva i uputstava) sa kojima se Srbija saglasila i izveštaja o skriningu za poglavlja 15 (Energetika) i 27 (Zaštita životne sredine).
Samo da ne bude kao u stihu Balaševića, „krivi smo mi što smo ćutali“
Kopka me i pitanje zašto do sada na vest da bi do kraja 2024. trebalo da bude gotova nova strategija nije reagovao skoro niko. Nijedna nevladina organizacija, nijedno udruženje, nijedna grupa građana. Zar niko nije svestan značaja izrade ove strategije? Da će njome biti usvojena i neka rešenja koja će potom biti ugrađena u nove zakone, pravilnike, uredbe i odluke i direktno uticati na kvalitet života svih građana, naročito lokalnog stanovništva u neposrednoj blizini rudnika.
Samo četiri rudarske kompanije, od kojih dve u Srbiji, kopaju bakar i zlato, a dve vade naftu i gas, proizvele su u 2023. robu vrednu skoro tri i po milijarde dolara ili više od pet odsto BDP-a Srbije
Da ne bi bilo kao u stihovima Đorđa Balaševića „krivi smo mi koji smo ćutali“, autorima strategije predlažem da sve predloge i rešenja usklade sa Ustavom, po kom i svi međunarodni ugovori moraju biti u skladu sa najvišim aktom zemlje. I po kom svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja. I da ne zaborave da su prirodna bogatstva i dobra od opšteg interesa u državnoj svojini, a da stranci, po Ustavu, mogu steći samo pravo koncesije na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa. Konačno, plaćanje poreza i drugih dažbina zavisi od ekonomske moći obveznika.
Stari problemi sa NIS-om i RTB Bor i mogući novi zbog rudarenja litijuma u Jadru
Posebno autorima skrećem pažnju da bi trebalo da reše probleme nastale privatizacijom rudnog blaga međudržavnim ugovorima, kao u slučaju NIS-a i RTB Bor, ali i potencijalni problem koji može da nastane zbog međudržavnog ugovora o zaštiti investicija sa Velikom Britanijom, jer je Rio Tinto glavni investitor geoloških istraživanja bora, litijuma i natrijuma u Jadru. Rio Tinto je „vlasnik“ rešenja kojim su overene rezerve bora i litijuma u Jadru, čime je automatski, u skladu sa Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanja, stekao i pravo na njihovu eksploataciju. Zato autori nove strategije moraju predložiti rešenja koja će iz temelja promeniti važeći zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, da bi se sprečilo ponavljanje štetnih odredbi za Srbiju i njene građane u budućim propisima.
Iz odredbe važećeg zakona po kome se vrednost iskopane mineralne sirovine ili drugih geoloških resursa „utvrđuje aktom Vlade svake druge godine na osnovu tržišne vrednosti iskopane mineralne sirovine“ moglo bi se zaključiti da Vlada premijera Miloša Vučevića nije upoznata sa činjenicom da postoje međunarodne berze na kojima se utvrđuje tržišna cena rudnog blaga. I da Vlada ne zna da se nafta ne proizvodi „kopanjem“, pa samim tim nije u mogućnosti da odredi cenu proizvedene nafte i gasa, a posledično i naplati ionako mizernu rudnu rentu od samo tri odsto. Inače, 2023. u Srbiji je, po berzanskim cenama, vrednost proizvedene nafte i gasa bila oko 600 miliona dolara.
Po sada važećem zakonu dve kanadske kompanije su prodale kineskom Ziđinu potvrdu o rezervama i odobrenje za eksploataciju rudnika Čukaru Peki u okolini Bora za 1,5 milijardi dolara, ali se ne zna da li je i gde plaćen porez na transakciju
Iz drugog člana, po kome se odobrenja za primenjena geološka istraživanja mineralnih i drugih geoloških resursa, eksploataciju, izgradnju rudarskih objekata, izvođenje rudarskih radova, upravljanje rudarskim otpadom i potvrde o rezervama mineralnih sirovina mogu, na zahtev nosioca tih odobrenja, preneti na drugu kompaniju, proizlazi da Vlada ne poznaje ni pojam „preče kupovine“, koju bi u slučaju rudnog blaga morala da ima država Srbija. Kao da ne zna ni da se u tržišnim privredama ništa ne „prenosi“, nego obično prodaje, a sklapanjem kupoprodajnog ugovora se stiču uslovi da se u Srbiji naplati porez za tu transakciju. Po sada važećem zakonu dve kanadske kompanije su prodale kineskom Ziđinu potvrdu o rezervama i odobrenje za eksploataciju rudnika Čukaru Peki u okolini Bora za 1,5 milijardi dolara, ali se ne zna da li je i gde plaćen porez na transakciju.
Važeći Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima pun loših odredbi, na štetu države
Sporna je i odredba po kojoj „Republika Srbija i investitor koji je stekao pravo na eksploataciju mogu zaključiti investicioni sporazum…“, koja podseća na samoupravno dogovaranje i sporazumevanje iz socijalističke Jugoslavije. S obzirom na to da ekonomsko uređenje u Srbiji počiva na tržišnoj privredi, to podrazumeva i obavezno potpisivanje ugovora, kao izraz volje dve strane. Nema, dakle, sporazuma koji „mogu“, a i ne moraju da budu potpisani.
Nije dobro ni rešenje kojim se odobrenje za eksploataciono polje naknadno, na zahtev investitora, može proširiti od 100 do 500 metara, pri čemu on ne plaća nikakvu naknadu za površinu „zaštitnog prostora“, na koji se kasnije može proširiti eksploatacija. Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara, naime, definiše samo visinu naknadu za površinu eksploatacionog polja i istražnog prostora, ali ne i za površinu zaštitnog prostora. A ta renta bi trebalo da bude 100 puta veća od naknade za površinu eksploatacionog polja i da ona bude direktni prihod opština u kojima se rudno blago eksploatiše ili geološki istražuje.
Do pre dve-tri godine do dokumenata kojima se dodeljuju prava na geološka istraživanja, overavaju rezerve ili daju prava na eksploataciju bilo koje rude dolazilo se brzo, lako i jednostavno, a danas je to skoro nemoguće
U važećim propisima kojima se regulišu geološka istraživanja i eksploatacija rudnog blaga ima još mnogo „slabih tačaka“ – ne postoji politička volja da se uočeni problemi reše, propisi i podzakonski akti se sporo prilagođavaju zahtevu vremena i tržišnoj praksi, nema kompetentnog državnog tehničkog nadzora, ni pouzdаne i efikasne kontrole investitora i jasnih kаznenih odredbi. Uz to, loše se i suprotno Ustavu gazduje imovinom Srbije, čemu doprinosi i kolonijalni mentalitet rukovodstva i dela građana i korupcija i otpor promenаmа u nadležnim institucijama s jedne i nizak nivo ulaganja u istrаživаnjа i rаzvoj, s druge strane. Posledica je da se akcidenti ne istražuju i ne dokazuju uzroci incidenata, zbog čega investitori ubrzano „raubuju“ ležišta, ne vodeći računa o zaštiti životne sredine i potrebama okolnog stanovništva i celog društva.
Da bi se stvari pokrenule s mrtve tačke neophodno je povećati nivo informisanja građana Srbije, uspostaviti bolju vezu između nauke, tehnologije, investitora i građana, harmonizovati propise sa zakonodavstvom EU i obezbediti njihovu punu primenu, uvesti u skladu sa Ustavom koncesioni model za geološka istraživanja i eksploataciju rudnog blaga, uspostaviti veći stepen zaštite prirodnih resursa (vode, vazduha, zemljišta, ruda…) i insistirati na očuvanju prirodne ravnoteže, pogotovo kada nema pouzdanih informacija o problemima koje bi mogli pojedini projekti izazvati.
Koncesioni model u rudarstvu bi značajno povećao prihode države, na nekoliko milijardi dolara
Zbog toga je neophodno u što kraćem roku da država Srbija uspostavi pun suverenitet nad svim pijaćim i geotermalnim vodama (NIS, na primer, daje saglasnost Pokrajinskom sekretarijatu za izradu svakog bunara za pijaće i geotermalne vode) i postane vlasnik podataka svih geoloških istraživanja i eksploatacije svih ruda u Srbiji. Uz to, rudno blaga može se eksploatisati samo na racionalan i održiv način, vodeći računa o potrebama lokalnog stanovništva, budućih generacija i zaštiti životne sredine.
Odobrenje za eksploataciono polje naknadno se, na zahtev investitora, može proširiti i do 500 metara i to bez ikakve naknade za to. Pravo rešenje bilo bi da ta renta bude i 100 puta veća od naknade za površinu eksploatacionog polja i da to bude prihod opština u kojima se rude eksploatišu ili geološki istražuju
Konačno, korišćenjem koncesionog modela značajno bi se mogli povećati i ukupni prihodi Srbije, na najmanje 50 odsto berzanske vrednosti prodatog rudnog blaga. Tako stečeni prihod mogao bi da se iskoristi za povećanje državnog, pokrajinskog, kao i budžeta mesnih zajednica i opština u kojima se neposredno eksploatiše rudno blago, za povećanje zarada u zdravstvu i prosveti, povećanje subvencija poljoprivredi, izgradnju i održavanje prečistača otpadnih voda i filtera industrijskih gasova, lečenje dece u inostranstvu…
Predlozi tri zakona, o koncesionim istraživanjima i eksploataciji, koncesionim naknadama za istraživanje i eksploataciju i tehničkom nadzoru investitora koji obavlja koncesiona istraživanja i eksploataciju rudnog blaga, koji bi sve to omogućili, dostavljeni su Skupštini Srbije pre više od godinu dana, 4. aprila 2023. Potrebno je samo da se poslanici o njemu izjasne. I to po hitnom postupku, jer vreme neumitno curi, a svakog dana šteta za državu se povećava.
