To što je Ministarstvo pravde juče objavilo spisak 49 pomilovanih lica, baš onoliko koliko je Aleksandar Vučić tvrdio da je oslobodio krivičnog gonjenja i kazni neposredno pre podnošenja ostavke na mesto predsednika, gotovo da ne znači ništa. Moglo je, u duhu Vučevićevog bagatelisanja broja žrtava nadstrešnice, da ukupno bude i 149 i 1499 pomilovanja, makar nam objasnili da su ostala doneta koji dan pre oproštajne konferencije iz Predsedništva.
Ali je konačno utvrđeno da nisu pomilovani jedini ljudi kojima je to „šef opozicije“ obećavao još od decembra 2025, kada je u vezi predmeta „Generalštab“ pompezno najavio: „Napraviću da to bude postupak samo protiv mene, sve ostale ću da pomilujem. Kazaću – ja sam kriv za sve za šta njih optužujete, spreman za zatvor, spreman za sve, sudiće nam srpski narod“. Ni odlazeći ministar Nikola Selaković, ni ostalih troje okrivljenih nisu na početku današnjeg ročišta čuli srećne vesti.
V.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika Goran Vasić nije čuo ništa, pošto je bio odsutan uz medicinsko opravdanje da je 30. oktobra hitno primljen na Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje, usled „bolova u zadnjoj loži leve potkolenice“. Rečima njegovog advokata Dragana Palibrka, stanje mu se pogoršalo zbog „histerije“ koja prati suđenje, zbog čega je u konačnici sudsko veće odlučilo da postupak odloži do 23. novembra. Ali ne pre nego što je i predsedavajući veća Stojan Petrov pokazao da nije imun na posleizbornu atmosferu, budući da mu se u dva navrata omaklo da okrivljenog naziva Goran Vesić, što se na prethodnih četiri ročišta nije dešavalo.
A promena se mogla videti i ispred sudnice, gde je ministru poražena partija uspela da obezbedi samo veoma skroman odbor za doček: tek dva muškarca, koja su njegov dolazak propratila povicima „Aco Srbine!“ i jednim nespretnije skandiranim „Selakoviću Srbine!“, snimajući se mobilnim telefonom iz ugla kojim mogu da dokažu da su ispunili radni zadatak.
