Kada smo jesenas prilikom pokušaja rušenja kuća u okolini Loznice u vlasništvu Rio Save saznali za neobične hobije ove rudarske kompanije, ne samo što su kuće u kojima su ljudi živeli u ovom veku krstili „tradicionalnom arhitekturom“, već su i najavili da će iz njih pažljivo prikupiti predmete, kategorisati ih i očuvati za dalja naučna proučavanja i potencijalno muzejsko izlaganje, nismo ni slutili razmere dokolice koju odsustvo rudnika izaziva. Pošto se ispostavilo da je mnogo pre ideje da zaplovi u kustoske vode, tačnije od novembra 2020. godine, Rio Tinto prijavio Evropskoj uniji da će jedan od ključnih fokusa njihovog lobističkog delovanja (uz očekivani interes za regulativu o mineralnim sirovinama i baterijama) biti pristupanje Srbije EU.
Ovu informaciju je javnost prvi put imala priliku da čuje od prof. Ratka Ristića tokom debate o litijumu na RTS-u, na šta je usledila momentalna reakcija zastupnice Rio Save Marijanti Babić: „Dajte, molim vas, odakle informacija da kompanija koja posluje svuda u svetu i ide tamo gde ima resursa, ne bira, lobira za bilo koju zemlju da se učlani bilo gde na svetu?“ Naravno da je činjenica da je profesor kod sebe imao papir sa izvodom iz registra lobističkih organizacija EU („Registar transparentnosti“) nije osujetila – demantovanje je već postao uslovni refleks kompanije, pa su se tako poslednji put sporili sa navodima aktivista da Rio Sava na konsultantske usluge troši baš onoliko novca koliko je u finansijskom izveštaju prijavila APR-u da troši.
Na sajtu Registra se može pronaći i informacija da je Rio Tinto u 2022. i 2023. godini angažovao konsultantsku firmu FIPRA International SRL da za njih lobira u četiri oblasti: Evropski zeleni dogovor, baterije, Zakon o kritičnim sirovinama i opet – pristupanje Srbije EU
„Da nije previše ozbiljno i tužno, pomislio bih da se radi o informaciji sa nekih šaljivih strana. Da jedna privatna kompanija, kojoj je po definiciji na prvom mestu profit, lobira za ulazak jedne države u Evropsku uniju – to mi se čini potpunom besmislicom. I ukoliko nije dogovoreno sa Vladom Srbije, što ne treba isključiti, zapravo mi se čini kao jedna mala propagandna ikonica – eto, Rio Tinto brine o Srbiji. Bilo bi jako dobro da Rio Tinto ne brine o Srbiji, pogotovo ne da lobira u EU za pristup Srbije toj grupi zemalja. Po meni je to potpuno besramna informacija“, kaže predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Radomir Diklić.
Da li se radi o dogovoru sa državom, za sada nije moguće utvrditi. Radar se još pre formiranja nove vlade obratio Ministarstvu za evropske integracije sa pitanjima da li su upoznati sa ovom aktivnošću Rio Tinta i da li postoji saglasnost Vlade za tako nešto. Takođe smo ih upitali ukoliko se ne radi o dogovoru između Vlade i Rio Tinta, da li Vlada ima na raspolaganju mehanizam da se zaštiti od eventualne štete koja može da nastane od neadekvatnog samoinicijativnog zastupanja interesa Srbije od strane ove privatne kompanije? Odgovor nismo dobili. Kasnije smo se sa istim pitanjima obratili i kabinetu predsednika Vlade, ali nismo imali više sreće ni sa njihovom službom za odnose sa medijima.
Jedna mogućnost je da između Srbije i Rio Tinta jeste sklopljen ugovor o lobiranju za pristupanje Srbije EU, u kom slučaju bi Rio Tinto kršio Kodeks ponašanja koji obavezuje registrovane lobiste (a koji je kompanija potpisala da će poštovati), između ostalog da moraju da naznače interese i klijente koje zastupaju – a Rio Tinto je prijavio da zastupa isključivo sopstvene interese. Druga mogućnost je da Rio Tinto baš priključenje Srbije Evropskoj uniji doživljava kao svoj interes. Ipak je delovalo da sve ide kako treba sa projektom Jadar, da bi naprasno (skoro) sve pravne procedure bile obustavljene, a u EU postoji stabilnija poslovna klima i veća pravna izvesnost – samo onda ne bi bilo jasno zbog čega Marijanti Babić to nije tako i rekla na RTS-u. Treća mogućnost je da je došlo do greške i da je stavka „pristupanje Srbije EU“ slučajno uletela iz nekog drugog dokumenta, što bi bilo dosta neobično imajući u vidu da nijedna druga organizacija u Registru u kome ima preko 12.000 lobista nema takav deklarisan interes. A kada tome dodamo i činjenicu da je nakon prvobitne registracije iz 2020. godine, Rio Tinto ažurirao podatke u još četiri navrata, poslednji put u februaru, ostaje nam samo da se setimo opservacije Ilije Čvorovića „’Oće centrala da pogreši jednom, ali ne sto puta“.
„Može Rio Tinto da negira, ali je za mene potpuno nezamislivo da bi bilo ko u briselskoj birokratiji na svoju ruku stavio da je jedna od glavnih aktivnosti Rio Tinta lobiranje za ulazak Srbije u EU. Nemojmo se zafrkavati sa tako ozbiljnim stvarima, kao što je ulazak u Uniju i kao što je uloga Rio Tinta kod nas, što su dve potpuno različite stvari. Da nisu možda lobirali i za inkluziju Aboridžina u Australiji kada su ih potrovali i uništili im zemljište? To je jednostavno njihov pokušaj da prodaju maglu, da ako se neko buni ovde – a bunimo se, naravno, mnogi – da kažu ali evo, mi lobiramo za Srbiju“, kaže Diklić
Na sajtu Registra se može pronaći i informacija da je Rio Tinto u 2022. i 2023. godini angažovao konsultantsku firmu FIPRA International SRL da za njih lobira u četiri oblasti: Evropski zeleni dogovor, baterije, Zakon o kritičnim sirovinama i opet – pristupanje Srbije EU. Iako iz dostupnog spiska sastanaka FIPRA-e (kao uostalom ni samog Rio Tinta) sa predstavnicima institucija EU nije primetan nijedan koji se direktno ticao procesa proširenja EU, verovatno ih Rio Tinto ne bi iznova angažovao da nisu radili ništa po tom pitanju. Da li onda možemo da sumnjamo da se ono provuklo kroz sastanke koji su se ticali kritičnih sirovina?
„Mi jedino možemo da slutimo da se to pitanje provuklo kroz sastanke, pošto nemamo zapisnike. To što Marijanti Babić tvrdi kako ništa nije tajno, kako je sve to lako proveriti – ne nije, preteško je. Poslali smo zahtev u kome smo tražili informacije o preko dvadeset sastanaka između Rio Tinta ili njihovih lobističkih grupa i Evropske komisije. I dobili smo ogromne količine prepiske oko organizacije tih sastanaka, potpuno nebitne informacije poput toka dogovaranja o terminima u kojima će se održati, ali nijedan zapisnik koji se tiče Srbije. Čak imamo deo zapisnika u kojima je sve redigovano“, kaže Bojana Novaković iz organizacije Marš sa Drine.
Može Rio Tinto da negira, ali je za mene potpuno nezamislivo da bi bilo ko u briselskoj birokratiji na svoju ruku stavio da je jedna od glavnih aktivnosti Rio Tinta lobiranje za ulazak Srbije u EU
Radomir Diklić
Pri tome, 10 od 20 sastanaka o kojima su tražili informacije bilo je sa potpredsednikom Evropske komisije zaduženim za Evropski zeleni dogovor Marošem Šefčovičem, a upravo su najveće poteškoće u dolaženju do dokumentacije iz Marša sa Drine iskusili vezano za njegove sastanke. Čak ni tekst Pisma o namerama koji su u septembru potpisali Šefčovič i Ivica Dačić, o saradnji u oblasti kritičnih sirovina i celog lanca vrednosti do električnih vozila (treba napomenuti da je najavljeno strateško partnerstvo stavljeno u kontekst ubrzanog pridruživanja EU), nije bio objavljen odmah već su aktivisti uspeli da ga pribave tek u martu.
„Negova kancelarija ciljano šalje stvari koje nam ne trebaju, kako bi izbegla da nam šalje stvari koje tražimo. I kada im je evropski ombudsman naredio da pošalju ono što nam treba, poslali su nam dva sumirana pasusa, što uopšte nije po formatu ostalih zapisnika sastanaka koje smo dobijali iz EU“, dodaje Novaković.
Zato je teško očekivati da će se uloga Rio Tinta u procesu pridruživanja EU skoro razjasniti. Ali što se tiče odnosa EU spram eksploatacije litijuma u Srbiji, dok je Evropski parlament 2022. tražio više transparentnosti oko projekta Jadar, a u izveštaju o Srbiji za 2023. godinu Evropska komisija zamerila da „nije bilo daljeg postupanja po građanskoj zakonodavnoj inicijativi sa 38.000 potpisa o zabrani rudarenja litijuma, iako je to zakonska obaveza“, prošle nedelje je Šefčovič izjavio da postoji pozitivan razvoj i da je „bilo nekih pravnih pitanja koja se sada razmatraju između kompanije i vlade“. Pa kada se sporazumeju, onda valjda i Upravni sud može da konačno donese odluke u čitavom nizu sporova između Rio Save i države.
