Veoma vešto prikrivajući radost, ministar prosvete Dejan Vuk Stanković je prvog septembra izjavio da je školska godina „u svim školama u Srbiji počela regularno i svečano“ i odmah se pohvalio kako nije bilo ni tradicionalnog štrajka upozorenja sindikata, što navodno pokazuje da je uspostavljen „kakav-takav dijalog“ između države i prosvetnih radnika.
I teško je reći da se izrečeno ne može primeniti i na Gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj“. Školska godina jeste započela baš kao i prethodna – ne u zgradi u kojoj se nalazila od 1900. godine, već sa odeljenjima raštrkanim u tri druge novosadske srednje škole (takoreći regularno) i to dan nakon što je direktor Radivoje Stojković svečano uručio još pet otkaza nastavnicima koji su imali ugovore na određeno. Istina, nastava se baš i nije odvijala prvog dana, budući da su je đaci masovno bojkotovali iz solidarnosti sa otpuštenim profesorima, ali je njihov protest poslužio da se svečanosti produže, pa je sutradan potpisano još deset otkaza zaposlenima koji su se drznuli da stanu uz svoje učenike ispred Mašinske škole gde je najveći broj odeljenja izmešten. A ako uzmemo u obzir da su svih 15 najurenih nastavnika članovi Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije, uključujući predsednicu sindikata Jovine koja je u njoj radila 14 godina, verovatno se i otpuštanja mogu podvesti pod „kakav-takav“ socijalni dijalog o kome je pričao ministar.
Učenici, za sada, nisu izbacivani iz škole. Čak ni nakon sastanka na temu otpuštanja koji je direktor nazvao osmočasovnim linčom, iako je više pripadnika MUP-a sve vreme brinulo o Stojkovićevoj bezbednosti. Ali to ne znači da je razgovor sa njima vodio na civilizovan način, pa su prisutni roditelji preneli da je đacima koji su zahtevali njegovu ostavku govorio da su zavedeni i izmanipulisani, da ruše ustavni poredak, i na kraju im poručio: „da imate mozga, ne biste ovo radili“.
Pre nego što je počeo da sebe naziva „državnim direktorom“ a svoje saveznike u školi „lojalnim ustavnom poretku“, Stojković je zagovarao potpuno drugačiji odnos prema đacima. „Naš cilj jeste učenik koji je istovremeno obrazovan i osvešćen kao ličnost“, govorio je Stojković 2016. godine, u intervjuu u kome je istakao da nove generacije ne treba ukalupljivati, već im dokazati da su važni i omogućiti da izraze svoj potencijal. Danas je izgleda nešto drugo važnije, budući da ih je na pomenutom sastanku obavestio da mogu da se ispišu ako im se ne dopada škola u koju idu, uz ibijevsku opasku da će „lako naći nove učenike“.
Po izjavama Radivoja Stojkovića i ministra prosvete, možemo da zaključimo da žele da otuđe našu školu i da je predaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Što smo mi sumnjali godinama, dok ministar to konačno nije i izgovorio
Marija Vasić
A sve je počelo u novembru 2024, kada je tadašnji premijer Miloš Vučević saznao da se u grupi dece koja je izašla ispred Jovine kako bi iskazali poštovanje prema žrtvama nadstrešnice, našao i njegov sin. Po sopstvenom priznanju, Vučević je odmah pozvao gradonačelnika, iz Grada su zvali Stojkovića koji im je rekao da je na bolovanju, ali ga to nije sprečilo da munjevito sastavi saopštenje u kome je navedeno da „Gimnazija izražava duboko izvinjenje predsedniku Vlade Republike Srbije gospodinu Milošu Vučeviću, učenicima koji su zloupotrebljeni i njihovim roditeljima“.
I nije se zaustavio na tome, pa umesto da kao direktor stane u zaštitu profesorke filozofije Danijele Grujić protiv koje je pokrenuta tabloidna hajka da je baš ona „naterala“ Vučevićevog sina da izađe ispred škole (očigledna neistina, pošto je pohađao drugi razred u kome se filozofija još uvek ne izučava), pokušao je da zaustavi svako dalje odavanje pošte. Između ostalog, objašnjavajući đacima da hrišćani imaju dušu, ateisti nemaju, a da je takav vid odavanja počasti stradalima „zaostavština komunizma“.
Pa, i ta Železnička stanica je zaostavština komunizma i dobro nas je služila dok naprednjaci nisu uzeli da je poprave. A kako ni učenici drugih novosadskih srednjih škola nisu pristali da im teološke rasprave skrenu pažnju sa te činjenice, već su se solidarisali sa učenicima Jovine koji su zahtevali izvinjenje direktora, ne čudi da je usledila osveta celoj školi od koje je krenuo bunt u Novom Sadu.
Još pre godinu dana su, stupajući u jednočasovni štrajk upozorenja, zaposleni saopštili kako su duže vreme izloženi sistematskom mobingu, pritiscima i ponižavanju od strane rukovodstva, zbog čega se osećaju obespravljeno i omalovaženo. A kada se fokusiramo na merljive parametre, školska godina je počela bez barem 54 profesora koji su u Gimnaziji bili angažovani pre dve godine. U taj broj ulaze i spoljni saradnici sa Novosadskog univerziteta (jedna od osobenosti zbog kojih je Jovina zaslužila status ustanove od nacionalnog značaja), nastavnici koji su sami dali ostavke jer više nisu mogli da rade u takvoj atmosferi, kao i oni koji su „samo“ suspendovani.
I to bez disciplinskog postupka, pošto je bio zakazan za 1. jun, kada je direktoru navodno pozlilo, posle čega drugog pokušaja nije ni bilo. U međuvremenu je za četvoro profesora u tom statusu sud naredio povratak na posao do okončanja postupka, što škola odbija da sprovede, odbija čak i da primi podneske advokata oštećenih (u sekretarijatu tvrde da im Radivoje Stojković ne dozvoljava), ali ih je istovremeno stavila u raspored časova. O čemu su obavešteni od kolega, pošto im je pristup službenom mejlu i dalje blokiran. Doduše, privremeni Školski odbor je prethodno isplanirao da za ovogodišnji recital povodom proslave dana Svetog Save bude zadužena profesorka koja je preminula 2021. godine, pa ako smrt nije dovoljno dobar izgovor za nepojavljivanje na poslu, suspenzija svakako nije.
„I posle svega toga, direktor je tražio da mi se zabrani prilazak školi, đacima i njemu. To je toliko sve iracionalno, da naravno da nikome nije jasno. Radivoje Stojković se ponaša kao čovek na zadatku, a po njegovim izjavama i izjavama ministra, možemo da zaključimo da žele da otuđe našu školu i da je predaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Što smo mi sumnjali godinama, dok ministar to konačno nije i izgovorio“, kaže Marija Vasić, suspendovana profesorka sociologije.
Osim ministra koji je izjavio da bi rešenje možda bilo da se Gimnazija „vrati“ SPC, mada je podignuta donacijama građana a ne Crkve, u priču se naravno umešao i predsednik Republike koji je „doprineo“ ocenom da je Stojković težak čovek koji ponekad pogreši, ali da su pravi krivci roditelji.
„Ovde je problem u vama dragi roditelji, vama koji se smejete starijim ljudima i koji učite decu da se bave politikom u 15. godini i da ne poštuju starije. To su stvari na kojima ćemo morati da radimo“, zaključio je Vučić i prešao na kuknjavu zbog učenika koji su cepali sveske sa znakom Ekspa.
Ali kako bi taj rad na prevaspitavanju dece i njihovih roditelja mogao da izgleda?
„Tako što će novim zakonima koji, sva sreća, nisu ušli u skupštinsku proceduru pre raspisivanja izbora, potpuno da razbije tu zajednicu koja postoji između roditelja, đaka i nastavnika, sečenjem ovlašćenja i đacima kroz Đački parlament i roditeljima kroz Savet roditelja. To je praktično uvođenje autokratije u škole i gašenje svakog oblika bilo kakve inicijative, gde đaci ne smeju da se organizuju ni u kakve organizacije, osim parlamenta koji će biti nadziran od uprave“, kaže Vasić.
Zato je rešavanje zvaničnog razloga zašto se nastava ne održava u zgradi Jovine tempirano tako da posluži u predizbornoj kampanji. Godinu i po dana od kada je građevinska inspekcija utvrdila da je potrebna rekonstrukcija kupole na školi, gradonačelnik Žarko Mićin je rekao da će upregnuti svoje lične veze da nađe izvođača i da će sve biti gotovo do 15. oktobra. I zaista, radnici su na terenu i skele su već postavljene.
Bez tendera, bez građevinske dozvole, bez prijave radova. Pa neka neko kaže da SNS nije sposoban za simbolične činove podsećanja na žrtve nadstrešnice.
