Pokušaj napada bespilotnom letelicom na ukrajinski transportni avion na aerodromu u Lajpcigu, početkom avgusta ove godine, prekinuo je višegodišnje izbegavanje Berlina da jasno definiše ruske akcije u Evropi i primorao Nemačku da prvi put otvoreno optuži Moskvu za teroristički čin na njenoj teritoriji. Suština ovog incidenta ne leži samo u zvaničnoj potvrdi da Rusija vodi hibridni rat protiv Evrope, već u činjenici da nalogodavci izvršioce za ove napade pronalaze u našem neposrednom okruženju. Obaveštajni podaci vode direktno do Srbije.
Nemačka vlada je u svojoj zvaničnoj oceni zaključila da Rusija snosi odgovornost za pokušaj napada od 4. avgusta. Tada su saboteri, pomoću drona sa plastičnim eksplozivom, pokušali da zapale rezervoar za kerozin ukrajinskog aviona antonov koji prevozi municiju za front. Činjenica da naprava nije eksplodirala zbog oštećenog upaljača ukazuje na neadekvatnu obuku i nespretnost izvršilaca. Deset dana kasnije, nadležne službe su pronašle drugi dron, pet kilometara od aerodroma, dok su u obližnjoj šumi otkrile ostatke treće letelice, antenu i tragove eksploziva. Dronovi su posedovali rutere i mobilne kartice, što je omogućavalo upravljanje sa bilo kog mesta na svetu.
Srbija – čvorište ruskih operacija
Forenzičari su izdvojili DNK tragove koji direktno uspostavljaju vezu između najmanje dvojice osumnjičenih: jednog, koji je povezan sa ruskim službama i paljenjem tržnog centra u poljskom Lođu jula 2024. godine, i drugog koji je pred napad stigao avionom iz Istanbula, a nakon neuspeha odleteo u Srbiju. Prema objavljenim podacima, taj osumnjičeni je kroz Srbiju i Istanbul nastavio put ka Rusiji. Berlin je kao odgovor odmah zatvorio ruski konzulat u Bonu i Ruski dom u Berlinu, najavivši strože granične kontrole, dok je Moskva uzvratila zatvaranjem Geteovog instituta i nemačkog konzulata u Sankt Peterburgu. Kancelar Merc je poručio da će napadači snositi „teške posledice“, dok je Evropska unija ocenila da ovaj udar predstavlja čin terorizma pod pokroviteljstvom Rusije.
Suština ovog incidenta ne leži samo u zvaničnoj potvrdi da Rusija vodi hibridni rat protiv Evrope, već u činjenici da obaveštajni podaci vode direktno do Srbije.
Ključni krak ove istrage, međutim, ne vodi ka istoku, već ka jugu – u Srbiju. Na graničnom prelazu u blizini Subotice, srpska policija je 11. juna zaustavila dva automobila koja su se odvojeno kretala ka Mađarskoj. U vozilu marke Pežo, kojim je upravljao Danilo B., državljanin Srbije i Rusije, policijski službenici su pronašli komponente modifikovane bespilotne letelice i opremu za upravljanje. Istovremeno, u crnom volvou Slobodana Đ. otkrili su namenski napravljen tajni prostor sa dve konzerve eksploziva. Nemački istražitelji ukazuju na istovetan obrazac delovanja sabotera onom u Lajpcigu i proveravaju veze ove dvojice sa ključnim osumnjičenim iz nemačkog slučaja.
Više javno tužilaštvo u Subotici je početkom septembra proširilo istragu na još četiri osobe, čime je ukupan broj osumnjičenih u ovom slučaju porastao na šest. Četvoro osumnjičenih nalazi se u pritvoru, jednoj osobi je izrečena mera kućnog pritvora, dok je jedna u bekstvu. Docnije će tužilaštvo objaviti broj od sedmoro osumnjičenih protiv kojih se vodi istražni postupak. Ova istraga povezana je i sa događajima u Kanjiži, gde su nadležni organi u aprilu, nekoliko dana pre odlučujućih mađarskih izbora na kojima je proruska opcija potučena do nogu, nedaleko od gasovoda pronašli rance sa eksplozivom. Taj incident je tadašnji mađarski premijer Orban odmah iskoristio kako bi optužio Ukrajinu, a slučaj je vrlo brzo nestao sa naslovnih strana režimskih medija u Srbiji. Sada je jasan i razlog za ovo ćutanje, budući da su u pitanju bili diverzanti koji rade za Rusiju.
Zapadne obaveštajne službe već godinama označavaju Srbiju kao glavno čvorište ruskih diverzantskih i špijunskih operacija u Evropi, te mesto gde Moskva nesmetano regrutuje i obučava teroriste za izvršenje zadataka u sklopu hibridnog rata širom kontinenta. Taj opis nipošto ne predstavlja prenaglašenu metaforu. Septembra prošle godine, u Srbiji su uhapšena dvojica osumnjičenih pod optužbom da su u kompleksu blizu Loznice obučavali oko 150 Moldavaca i Rumuna za izazivanje nereda posle tesnih izbora u Moldaviji, na kojim će ipak pobediti proevropska opcija, dok je samo u toj zemlji prethodno uhapšeno sedamdesetak učesnika iste mreže. Dve nedelje kasnije, u Srbiji je uhapšeno još jedanaest osoba, osumnjičenih da su za novac, po nalogu ruskih obaveštajnih službi, farbali zidove jevrejskih objekata u Parizu zelenom bojom, ostavljali svinjske glave ispred džamija, te ispisali poruke mržnje nadomak Brandenburške kapije u Berlinu. Ove akcije imale su jasan zadatak da raspiruju etničku i versku mržnju, što direktno jača radikalnu desnicu u ovim dvema državama.
Kampovi u Srpskoj i Srbiji
Dokazi sa suđenja u Moldaviji i priznanja samih izvršilaca do detalja predočavaju sliku kako je ova ruska operacija izgledala na terenu. Prvobitne lokacije nalazile su se u Glamočanima kod Banjaluke, a zatim u selu Radenka u istočnoj Srbiji. Kroz ove kampove su od jula do septembra 2024. godine prošle najmanje tri grupe sa po pet do dvanaest Moldavaca. Oni su dobijali naknade za obuku u visini od 450 do 800 evra, a sama obuka je obuhvatala upravljanje vojnim bespilotnim letelicama vrednim između 3.000 i 5.000 evra, izradu zapaljivih naprava i fotografisanje zgrada ambasada u Sarajevu, Zagrebu i Beogradu. Srpska policija je polovinom oktobra 2024. godine pretresla imanje u Radenki i pronašla opremu za obuku. Kamp je u Srbiju premešten upravo zato što je neko iz prethodne grupe otkrio lokaciju u Bosni i Hercegovini. Reč je o istom obrascu delovanja koji je viđen u Parizu i opisan u prethodnom poglavlju.
Pokušaj napada bespilotnom letelicom na ukrajinski transportni avion na aerodromu u Lajpcigu, prekinuo je izbegavanje Berlina da jasno definiše ruske akcije u Evropi i primorao Nemačku da prvi put otvoreno optuži Moskvu za teroristički čin
Poljske službe bezbednosti već su nadenule ovakvim izvršiocima precizan naziv: jednokratni agenti. Primera radi, sedamnaestogodišnjak koji je u maju 2024. godine zapalio prodavnicu kompanije IKEA u Vilnjusu, a potom je povezan i sa požarom u tržnom centru u Varšavi, osuđen je u Litvaniji na tri godine i četiri meseca zatvora. Sličan je primer i dvojice Ukrajinaca koji su eksplozivom C-4 razneli prugu na pravcu Varšava–Lublin, inače ključnoj trasi za dopremanje pomoći Ukrajini. Među osumnjičenima za špijunažu i diverzije u Poljskoj, veliki broj činili su ljudi regrutovani za novac, uglavnom bez prethodnih veza sa ruskim obaveštajnim službama, pa i bez jasnih ideoloških ubeđenja. U Nemačkoj je jedan državljanin Srbije i Bosne i Hercegovine identifikovan među onima koji su uništili najmanje 270 automobila tako što su građevinskom penom zapušavali auspuhe, ostavljajući nalepnice radikalnih eko grupa. Zbog toga Berlin napad u Lajpcigu i zvanično označava kao prekretnicu: udar na aerodrom, koji NATO u svojim planovima vodi kao metu od izuzetnog značaja, niko više ne može smatrati običnim kriminalom, već isključivo ratnim činom.
Spoljna politika bez presedana
Istorija pruža nedvosmislen odgovor ko stoji iza ovih operacija. Zapadne istrage organizaciju pripisuju Odeljenju za specijalne zadatke Glavne obaveštajne uprave ruskog generalštaba (GRU). Ova formacija snosi odgovornost za eksplozije u češkim skladištima municije 2014. godine, za pokušaj državnog udara u Crnoj Gori na dan parlamentarnih izbora 2016. godine, kao i za trovanje Sergeja Skripalja nervnim otrovom 2018. godine. Nakon što je ruska invazija prouzrokovala naglo smanjenje brojnosti diplomatskog osoblja u Evropi, među kojim je bilo agenata obaveštajnih službi, Kremlj je prešao na angažovanje lokalnih kriminalaca i migranata za jednostavnije akte sabotaže. Ovaj metod je potvrđen na delu tokom rusko-ukrajinskog rata. Primera radi, šestorica Britanaca osuđena su za paljenje skladišta u Londonu, a nemačka policija je sprečila atentat na izvršnog direktora Rajnmetala, najvažnijeg nemačkog proizvođača naoružanja.
Ipak, ova mreža ne regrutuje samo amatere. Zapadne obaveštajne službe su označile Novicu Antića, smenjenog predsednika Vojnog sindikata Srbije, kao aktivnog agenta ruskog uticaja. Prema njihovim tvrdnjama, Antić je blisko sarađivao sa Vjačeslavom Kalinjinom, ruskim državljaninom povezanim sa FSB, koji ga je ranije pozivao u Moskvu na sastanke sa visokim ruskim vojnim zvaničnicima. Antić je u oktobru 2023. godine učestvovao u nizu sastanaka u Evropskom parlamentu i sa predstavnicima evropskih sindikalnih organizacija EUROMIL i EPSU.
Regrutovanje građana Srbije za sam rat ima znatno otvoreniji, institucionalni karakter. Davor Savičić, bosanski Srbin sa paravojnom prošlošću, predvodi jedinicu Vukovi i, prema procurilim dokumentima ruskog Ministarstva odbrane, nosi čin pukovnika u samoj Glavnoj obaveštajnoj upravi (GRU). Na audio-snimku koji je objavio Bi-Bi-Si, on obećava da će prikupiti do hiljadu ljudi iz Srbije za posebnu jedinicu u sastavu 106. gardijske vazdušno-desantne divizije. Šablon je uvek isti: kandidati potpisuju ugovore sa građevinskim firmama i kao „privremeni radnici” odlaze u Rusiju, čime svesno zaobilaze domaće zakone koji zabranjuju plaćeničko ratovanje u inostranstvu. Srbi inače čine većinu Evropljana u ruskim jedinicama još od 2014. godine.
Nakon što je ruska invazija na Ukrajinu prouzrokovala naglo smanjenje brojnosti diplomatskog osoblja u Evropi, među kojim je bilo agenata obaveštajnih službi, Kremlj je prešao na angažovanje lokalnih kriminalaca i migranata za akte sabotaže
Sva kontradiktornost spoljne politike Beograda ogleda se u činjenici da je Srbija istovremeno energetski vezana za Rusiju i ekonomski zavisna od Evrope. Srbija preko posrednika snabdeva ukrajinsku vojsku municijom, dok su državni mediji posetu Zelenskog Beogradu u avgustu ove godine preneli ne pominjući vojnu saradnju. Sa druge strane, Rusija drži većinski paket akcija NIS-a, koji je svojevremeno kupila ispod tržišne cene, a ujedno kontroliše i do 90 odsto srpskog uvoza gasa. Srpsko tržište je nakon 2022. godine doživelo pravi ruski bum, pa je za samo godinu dana osnovano više od hiljadu novih ruskih firmi, što je mnogostruko više od predratnog perioda, uz priliv velikog broja Rusa u samu Srbiju. Pozicija Srbije, koja služi kao ruska baza dok uporedo sa tim izvozi naoružanje na istočni front, nema presedana u Evropi. Jedini način da se naša zemlja oslobodi ruskog uticaja jeste oduzimanje ruskog vlasništva u NIS-u, to bi bila prva domina čiji bi pad pokrenuo sve ostale.
