„Ako nemate šta da posebno krijete, zašto biste se brinuli da li vas neko prisluškuje ili ne“, izgovorio je 4. septembra predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov na TV Pink. Izrečeno je bilo deo njegovog komentara nedavnih tvrdnji Fondacije SHARE da je 14 studenata u blokadi, aktivista i opozicionih političara bilo na meti naprednog špijunskog softvera.
Istog dana trebalo je da se nastavi suđenje aktivistima grupe STAV i članovima Pokreta slobodnih građana za pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, u vezi sa napadom na ustavno uređenje i pozivanjem na nasilnu promenu ustavnog uređenja. A vezano za jedno pređašnje prisluškivanje.
Ročište je odloženo za 30. oktobar zbog toga što nije obavljena procena procesne sposobnosti Lazara Dinića iz STAV-a da prati tok suđenja. Naime, Dinića je brutalno pretukla grupa maskiranih napadača dok je izveštavao sa lokalnih izbora u Boru 29. marta. Mladić je tučen sve dok iz njega nije isceđeno „Aca predsednik“, što njegove tlačitelje, iako skrivene iza „kukuljica“, prilično jasno politički determiniše.
Sistemska represija
Tog istog 4. septembra, trebalo je da se u Novom Sadu održi „veliki narodni zbor“ u režiji SNS-a, ali je skup odložio predsednik Aleksandar Vučić, prolongirajući i svoj dolazak na poprište pogibije 16 ljudi pod obrušenom, a netom rekonstruisanom nadstrešnicom tamošnje Železničke stanice. Poslednje je naizgled sporedni deo priče o sistemskoj represiji kojoj su bili izloženi Mila Pajić, Branislav Đorđević, Anja Pitulić, Jovan Dražić, Doroteja Antić i Dejan Bagarić. Okupljeni u neformalnoj grupi čiji je pun naziv Studenti protiv autoritarne vlasti, i prisluškivani 12. marta 2025.
Na osnovu tog snimka, za koji se docnije ispostavilo da je možda i sporan, oni su optuženi za navedeno krivično delo protiv ustavnog poretka. Budući van zemlje, poništena su im lična dokumenta. Dinić je za svoje učešće u nadziranoj konverzaciji platio povredama glave i prelomom sinusne kosti, što je krvaviji deo istog političkog diskursa.
Na osnovu snimka, za koji se docnije ispostavilo da je možda i sporan, optuženi su za krivično delo protiv ustavnog poretka. Budući van zemlje, poništena su im lična dokumenta
Njegov, i višemesečni boravak u pritvoru Marije Vasić, Mladena Cvijetića, Srđana Đurića, Lade Jovović i Davora Stefanovića, tada svih iz Pokreta slobodnih građana i takođe optuženih, predstavlja logičan sled pokušaja da se autoritarna vlast po svaku cenu sačuva.
Čitava ova pravna farsa počela je tog 12. marta, tri dana uoči velikog studentskog protesta „15 za 15“ u Beogradu, kada su se lekari još borili za život šesnaeste žrtve korupcije, vezane za obnovu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. U prostorijama tamošnjeg odbora PSG-a, okupili su se svi navedeni, razgovarajući o eventualnim scenarijima predstojećeg skupa, najvećeg u novijoj istoriji Srbije.
Pomenuta je mogućnost uspostavljanja prelazne vlade, kao i upada na RTS. Taj praktično privatni razgovor emitovan je na više režimskih televizija već sutradan, a pre nego što ga je BIA dostavila Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu, koje je 12. maja podnelo optužni predlog protiv dvanaestoro okrivljenih, tražeći od suda da im izrekne maksimalne zakonom propisane kazne.
Hapšenje i priključenije
„Jedna od osoba obuhvaćenih optužnicom tokom celog sastanka nije izgovorila nijednu reč, dok druga čak nije ni bila u istoj sobi. Ali i protiv njih se ipak vodi postupak, i to na osnovu snimka sigurnosne kamere kako izlaze iz prisluškivane prostorije“, za Radar kaže Doroteja Antić iz sad već čuvene „šestorke“, lišene ličnih dokumenata.
Dan kasnije, kada su tabloidne televizije objavile audio-zapis sastanka, oni su već bili otputovali na trodnevni festival u Dubrovnik, gde je bilo predviđeno da gostuju na tribini posvećenoj studentskim protestima u Srbiji. U Dubrovniku su i dočekali vest o hapšenju svojih saboraca, koji su dva i po meseca proveli u zatvorskom, a još pet meseci u kućnom pritvoru.
„Odluka da se ne vratimo nije nastupila brzo ni lako, niti je ključni razlog bio napad tabloidnih medija čija smo meta svakako bili mesecima unazad. Naš advokatski tim smatrao je da je u našem, ali i najboljem interesu ostalih da makar deo grupe ostane na bezbednom, kako bi se svi resursi usmerili ka oslobađanju aktivista iz stravičnih uslova pritvora“, ona opisuju početak „prisilnog političkog egzila“ stavovaca.
Pokrećući postupak, Tužilaštvo je zahtevalo da se njima sudi u odsustvu, što se preinačavalo, pa ipak počelo sa sprovođenjem početkom suđenja 24. novembra.
Nalog za prisluškivanje Ane Oreg samo je prividno pokriće za nešto što je zapravo urađeno u potpunosti ilegalno. Cilj je od samog početka bio da se eliminišu sva lica koja su režimu bila trn u oku i taj sastanak je iskorišćen kao povod
Doroteja Antić
Međutim, nepun mesec pre početka procesa, Insajder je objavio da optuženi uopšte nisu bili meta prisluškivanja BIA, već da je na merama tajnog nadzora bila narodna poslanica PSG Ana Oreg.
A ona i nije bila u prisluškivanim prostorijama, niti je bila u komunikaciji sa bilo kim od optuženih, a nije ni bila pozvana na pomenuti sastanak, po tvrdnjama Antićeve. Ipak, snimak, iako dobijen slučajnim nalazom, postao je ključni, a po odbrani i jedini dokaz na osnovu kojeg se njih dvanaestoro terete za pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije. Mnogi stručnjaci, nezavisni, to su ocenili kao pravni nonsens.
Jedini dokaz – nevalidan
Da okosnica optužnog predloga nije pravno validna, za Radar potvrđuje advokat i raniji predsednik Advokatske komore Srbije Viktor Gostiljac. „Glavno pitanje ovog postupka biće da li se kao dokaz u postupku može koristiti materijal koji nije pribavljen po odredbama ZKP-a, već je iskorišćen pravni okvir koji pruža Zakon o BIA. Po Zakonu o BIA, mera nadzora može se sprovesti po dozvoli predsednika suda, međutim, to ne menja činjenicu da nisu ispunjeni uslovi propisani ZKP-om za njenu primenu. Ukratko, u konkretnom slučaju ne postoji obrazloženi zahtev tužilaštva i naredba sudije za prethodni postupak kojom se određuje mera za nadzor i snimanje komunikacije“, kaže Gostiljac.
Ukoliko bi sud prihvatio stav da je ovaj materijal pribavljen protivno odredbama ZKP-a, bio bi neizbežan zaključak da se radi o nezakonitom dokazu na kojem se ne može zasnivati sudska presuda. „Sledstveno tome, smatram da ni tzv. slučajni nalaz prema osobama koje nisu obuhvaćene naredbom suda, ne bi mogao da se koristi u krivičnom postupku jer nije pribavljen posebnom dokaznom radnjom, po pravilima ovog zakona“, advokat poentira.
Ili, obrni-okreni, „nalog za prisluškivanje Ane Oreg samo je prividno pokriće za nešto što je zapravo urađeno u potpunosti ilegalno“, kako to vidi Antićeva.
„Cilj je od samog početka bio da se eliminišu sva lica koja su režimu bila trn u oku i taj sastanak je iskorišćen kao povod za to da fizički onemoguće naše učešće u protestima“, ona naglašava.
Nije važan krivični postupak, već dezavuisanje protivnika
Navedeno Gostiljac vidi kao „poseban fenomen uspostavljanja kontrole nad privatnim aktivnostima svakog društvenog segmenta za koje vlast procenjuje da ih uznemirava, i potom ih koristi u političke svrhe“. Krivični postupak vlastima je nevažan, važno je samo jednu stranu predstaviti negativno u očima glasača, po mišljenju našeg sagovornika.
Posledica tog „fenomena“ su rešenja o zabrani izdavanja pasoša, koja su poslata na adrese prebivanja šestoro stavovaca u Srbiji, uz pozivanje na član 35 Zakona o putnim ispravama. Shodno tom aktu, „šestorka“ ne sme da uđe na teritoriju naše države, pa tako ni u našu ambasadu u Zagrebu. Međutim, kako su aktivisti time „samo“ izbrisani iz srpskog administrativnog sistema, isprave im u inostranstvu važe do datuma isteka. Ipak, usuđuju se da napuste teritoriju EU.
Lične karte su anulirane valjda da bi bili sprečeni da uđu u BiH, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Kosovo i Albaniju, sa shodnim režimom protoka srpskih putnika.
„Poništenje svih putnih dokumenata deo je redovne procedure za sva lica koja se nalaze na nacionalnim poternicama, što je trenutno i naš slučaj“, Antićeva objašnjava još jedan nonsens. Ali ne i apsolutni presedan u srpskom pravosuđu.
U konkretnom slučaju ne postoji obrazloženi zahtev tužilaštva i naredba sudije za prethodni postupak kojom se određuje mera za nadzor i snimanje komunikacije
Viktor Gostinjac
Jer, u zemlji gde jedan predsednik Ustavnog suda (Vladan Petrov) „ima razmišljanje oficira OZNE iz 1946“, po zapažanju Gostiljca, nije čudno što se ovaj advokat sreo sa sledećim slučajem: da izvesnoj osobi sa urednim pasošem nije dozvoljen izlazak iz zemlje, iako sud nije izrekao takvu zabranu.
„U komunikaciji sa područnom policijom došao sam do frapantnog podatka – da se činjenica da se protiv tog lica vodi krivični postupak koristi za samoinicijativnu primenu člana 35 Zakona o putnim ispravama od strane policije, jer se u njihovom sistemu okolnost da se protiv nekog vodi postupak ili je podignuta optužnica, čita kao zabrana prelaska državne granice“, on navodi.
I zaključuje: „Anomalija je očigledna – samo je sud vlastan da donosi odluke koje se tiču prava na slobodno kretanje. U suprotnom – živimo u policijskoj državi.“
Tamo daleko, preko…
U takvim uslovima, gde je vlast autoritarna, i prisluškivanje se naprosto podrazumeva, pa i posledice koje ovde razmatramo. Srećom, sve se to završava kad se pređu državne granice.
Tako su se Mila Pajić, Branislav Đorđević, Anja Pitulić, Jovan Dražić, Dejan Bagarić i naša sagovornica Doroteja Antić, „snašli u Hrvatskoj, uprkos teškim odlukama i unutrašnjim previranjima“, koje su pratile početak njihovog prisilnog političkog izgnanstva.
„U Hrvatskoj imamo regulisan status i uspeli smo da pronađemo poslove, neki su i nastavili studije. Vodimo jedan naočigled normalan i miran život. Najveća razlika u odnosu na Srbiju je u tome što smo ovde bezbedni i tako se i osećamo“, Antićeva poručuje.
Preko naših granica ne dopire odijum stvoren ovde emitovanjem spornog snimka na Pinku, Informeru, Studiju B, Hepiju… pre početka sudskog procesa. Tamo, „preko“, ljudi ne moraju da razmišljaju da li imaju nešto da sakriju u privatnim raspravama od eventualnog tajnog nadzora vlasti. Tamo se nikom olako ne lepi etiketa rušitelja države, iz straha od gubitka vladajućih pozicija.
