Početkom avgusta, na internetu se pojavio think tank Hanover Institute for Public Policy, koji je za samo nedelju dana postojanja objavio preko stotinu tekstova, uglavnom fokusiranih na analize i izveštaje o Bliskom istoku. Briselski Politiko je ubrzo otkrio da iza njega stoji agencija za oglašavanje izraelske vlade. Prema Politiku, institut je operativno postavila agencija Piro, uz pomoć francuskog PR giganta Havas Media, iste firme koja vodi najveći deo izraelskih operacija uticaja u Sjedinjenim Državama. Cilj instituta je specifičan – on cilja čet botove, da bi preko njih uticao na javno mnjenje.
Naslovi na sajtu instituta – „Šta je palestinskoj državi potrebno da bi funkcionisala?“, „Ko je agresor u izraelsko-palestinskom sukobu?“ ili „Šta će se desiti civilima u Gazi“ – očigledno liče na pitanja koja najšira publika kuca u ChatGPT ili Gemini. Nijedan tekst nema ime autora, a kada je sajt Responsible Statecraft dvanaest nasumičnih članaka „provukao“ kroz alat za detekciju veštačke inteligencije, jedanaest je sa visokom pouzdanošću označeno kao mašinski napisano.
Nije zabranjeno jačati sopstvenu reputaciju u javnom prostoru, to rade sve vlade sveta. Ali slučaj o kome izveštava Politiko
predstavlja ulazak u novu fazu odbrane reputacije kroz pokušaj da se preoblikuje ono što mašina misli da zna
Danijel Rozenberg, osnivač agencije Piro, na svom Linkedin profilu opisao je proces kojim je kreiran sajt instituta, navodeći da je Piro mesecima eksperimentisao s „obrnutim inženjeringom“, pronalazeći načine da namenski kreiran sadržaj bude među prvim izborima popularnih LLM modela. U zvaničnom objašnjenju za Politiko navodi se da je cilj operacije unošenje tačnih, činjenicama potkrepljenih odgovora na najčešća pitanja u javni prostor. I dok Piro ovu strategiju naziva „AI story optimization“, kritičari kažu da je u pitanju namerno kontaminiranje jezičkih modela.
Kampanja dolazi u trenutku kada je podrška Izraelu među Amerikancima pala na istorijski minimum. Od 2022. do marta ove godine i zajedničke vojne operacije SAD i Izraela protiv Irana, negativno mišljenje Amerikanaca prema Izraelu poraslo je sa 42 na 60 odsto, prema Istraživačkom centru Pju. Izraelske komunikacione stratege posebno zabrinjavaju pukotine na ranije sigurnom terenu i pad podrške među mladim republikancima – 57 odsto njih danas ima nepovoljno mišljenje o Izraelu. Kada tradicionalni kanali uticaja na stavove građana, od medija do kongresnog lobiranja, gube snagu pred ovakvom erozijom podrške i poverenja, logičan korak jeste aktiviranje novih prostora uticaja. Izbor jezičkih modela je razumljiv, jer su oni sve češće prva adresa na kojoj posebno mlađa publika traži odgovore.
Akcija agencije Piro promoviše strateški mehanizam komunikacije koji internet preplavljuje sadržajima u formatu koji modeli statistički favorizuju – strukturirani tekstovi, potkrepljeni ciframa, naizgled neutralnog tona. Kada model generiše odgovor o Gazi ili izraelskoj vojsci (IDF), veća je verovatnoća da će se osloniti na tekst koji izgleda kao pouzdan izvor, čak i kada je taj izvor nepostojeći institut bez imena autora. Ova taktika nije zamena za direktno treniranje modela jer bi to zahtevalo pristup internim mehanizmima kompanija poput OpenAI. Kampanja je značajno jeftinija jer se fokusira na proizvodnju velikih količina sadržaja koje modeli sami, tokom onlajn pretrage dostupnih izvora, preuzmu kao „činjenice“ i potom na osnovu njih nude odgovore korisnicima. ChatGPT i Perplexity u više navrata su na pitanja novinara o Gazi i antisemitizmu citirali tekstove Hanover instituta, navodi Politiko. Konačno, nije zabranjeno jačati sopstvenu reputaciju u javnom prostoru, to rade sve vlade sveta. Ali ovaj slučaj je ulazak u novu fazu odbrane reputacije kroz pokušaj da se preoblikuje ono što mašina misli da zna. A za razliku od novinara, mašina ne pita ko je platio priču koju upravo čita.
