Da su neke druge okolnosti, možda bismo mogli i da žalimo Sinišu Malog ili Anu Branabić, koji na ovoj vrućinčini moraju da se čvare u šatorima po Srbiji umesto da se sunčaju u nekom mondenskom letovalištu, kakva im i priliče. Ko bi rekao da ćemo uopšte ikad doći do mogućnosti da žalimo te dve persone. Nećemo, naravno, ali iskušenje nije malo.
Ipak, sami su se uhvatili u to kolo. Date su im abnormalna moć i svekolike beneficije, a to sa sobom nosi i posledice, recimo da se na vrućinčini čvariš u šatorima po Srbiji umesto da se sunčaš u nekom mondenskom letovalištu daleko od Srbije. Zato mi je zapravo pomalo i drago da ih vidim kako se muče dok rade stvari koje su im toliko neprijatne da ne uspevaju to čak da sakriju ni pred kamerama.
Kad šef raspoređuje
Dok onako skockani, a zaznojeni, đuskaju pod šatrama, a vidiš da im je sve samo ne lepo i da misle da uopšte ne treba da budu tu, nekako i tebi bude toplo oko srca. Ma koliko da znaš da će sve to oni ovako ili onako naplatiti iz budžeta, od našeg poreza. A lepo je znati i da u odlučivanju da budu tu gde jesu verovatno nisu imali ni promil autonomije, već su samo dobili mejl od Velikog Šefa sa rasporedom datuma kada i gde moraju da budu. A možda su već bili isplanirali ona mondenska letovališta.
Dok onako skockani Siniša Mali i Ana Brnabić đuskaju pod šatrama, a vidiš da im je sve samo ne lepo, nekako i tebi bude toplo oko srca
I da, niko od njih ništa od ovoga ne bi priznao ni za živu glavu, ma koliko to bilo očigledno nama, običnim gledaocima. Jer verovati Ani Brnabić da se sjajno provodi ispod šatre sa pečenim volovima i skuvanim narodom može samo neko ko nikad nije video njen snimak iz Jakova. Da, to je onaj snimak na kojem vidimo kako Brnabić prvo misli da je u Surčinu, a kad joj iz publike dobace da je u Jakovu, ona odgovori „U Jarkovu? A, izvinjenje, izvinjenje…“
Ona prosto nema pojma ni gde je niti je to zanima, sve je to njoj isto. Tako je verovatno i na ovoj turneji po Srbiji, pa ne bi me iznenadilo da je ona u onom mejlu dobila posebnu instrukciju u kojoj se kaže „Samo ne pominji imena mesta. Toponime prepusti predsedniku, ako bude tu. Ako ne bude, samo tiću.“
Niko od njih, a možete tu pridružiti i recimo Maju Gojković ili Miloša Vučevića ili koga god još da vidite na ovim pseudonarodnim veseljima, ne gori od želje da gori na plus 35 stepeni. Na njihovu žalost, idemo u susret još jednim najvažnijim izborima u istoriji, ali izgleda da ovog puta stvarno jesu odsudni jer ih nadležna institucija i dalje ne raspisuje, a obećanjima je počela sama sebe da demantuje i sama sebi da uskače u usta svakog sledećeg dana. Toliko nepovezanih i kontradiktornih obećanja čak ni od tog jednog čoveka nikad ranije nismo čuli u tako kratkom periodu, što govori da je frka ozbiljna, a šta radiš kad je frka? Tako je, šatra, pečeni vo i svi koji već nisu pobegli na neku egzotičnu destinaciju.
Niko ne bi priznao sve ovo, a naravno, sa druge strane, svi će vam oni reći da sve ovo rade zbog svoje države, da oni to rade zbog naroda. Ljubiće zastavu i ogrtati se njome, ništa njima nije preče od njihove zemlje, ali to smo već viđali, ne samo od njih i onih bivših, već otkad je političara i država – što je političar pokvareniji i korumpiraniji, to će mu usta biti više puna svih tih velikih reči – države, zastave, jedinstva, naroda… A kad su im usta puna krupnih reči, budite vrlo obazrivi. Sva je prilika da su vaši džepovi već prazni.
