Pišu: Ognjen Radonjić, Vladimir Obradović
Pred nadležnim instancama trenutno se vode postupci protiv čak 15 kineskih firmi zbog poreske utaje. Iako spisak nije konačan, dovoljno je reprezentativan da ilustruje ključne obrasce njihovog ponašanja. Delatnost im je uglavnom koncentrisana na izgradnju infrastrukture i rudarstvo, a maji broj se bavi trgovinom i pratećim građevinskim radovima.
Finansijski profili su im izrazito polarizovani. Na jednom kraju su velike, visoko profitabilne kompanije sa desetinama milijardi dinara prihoda i neto maržama od 30-40 odsto, a na drugom blokirana mikropreduzeća u gubicima, sa poreskim dugovima i bez kapitala. Između tih ekstrema je niz preduzeća čija prividna stabilnost krije obrasce transfernih cena, fiktivnih dobavljača i mehanizama koji omogućavaju da profit napusti Srbiju uz minimalno poresko opterećenje.
Uočeni obrasci ponašanja i institucionalne implikacije
Sumarni pregled ovih 15 kineskih preduzeća ukazuje na nekoliko uočljivih obrazaca. Prvo, geografska koncentracija firmi u Boru, gde se nalaze gotovo sve rudarske i rudarsko-servisne kompanije potvrđuje da je kinesko prisustvo u Srbiji strukturalno povezano sa eksploatacijom prirodnih resursa, pre svega bakra.
Drugo, u građevinsko-infrastrukturnom sektoru dominiraju ogranci velikih državnih kineskih korporacija, sa vrlo visokim prihodima i ponekad ekstremno visokom profitabilnošću, ali i sa značajnim rizicima gubitaka i nelikvidnosti. Treće, prisutna je jaka polarizacija između nekoliko finansijski vrlo snažnih preduzeća i čitavog niza mikro i malih firmi, čiji su računi već godinama blokirani zbog neizmirenih dugova.
Sa stanovišta institucionalne analize, ključna činjenica je da se ovaj finansijski pejzaž preklapa sa krivičnopravnim. Protiv svih 15 firmi iz analiziranog uzorka, naime, podnete su krivične prijave za poresku utaju. Pritom, ovi slučajevi nisu izolovani incidenti već se direktno nadovezuju na nalaze prethodna tri istraživanja objavljena u Radaru, koja su pokazala da je beogradski ogranak kineske državne kompanije Čajna sivil inženjering konstrakšn korporejšn Balkan (CCECC Balkan) istovremeno bio ključni izvođač na rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu, čija je nadstrešnica usmrtila 16 ljudi i centralni čvor mreže od najmanje 21 „ljuska-firme“ i fiktivnih dobavljača, koje je koristila za utaju poreza i pranje novca.
Osim što je bio ključni izvođač radova na rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu, CCECC Balkan je bio i centralni čvor mreže od najmanje 21 „ljuska-firme“ i fiktivnih dobavljača, koji su korišćeni za utaju poreza i pranje novca
Utvrđeno je da je ta mreža utajila više od sedam miliona evra poreza i da je CCECC Balkan samo u maju 2023. nezakonito tražio povraćaj više od 30 miliona dinara PDV-a, faktički prisvajajući svaki peti dinar uplaćenog poreza u državnu kasu Srbije. Krivičnim prijavama za poresku utaju obuhvaćene su još dve firme, Sinđun konstrakšn i Džuli konstrakšn inženjering, kao deo iste šire mreže „ljuska-preduzeća“ vezanih za CCECC Balkan.
Šta kineske firme donose, a šta odnose iz Srbije
U snažnom institucionalnom okruženju, ovakav skup pokazatelja – visoka profitabilnost, agresivna upotreba transfernih cena, blokade računa i poreski dugovi, praćeni krivičnim prijavama za poresku utaju bio bi signal za pojačan nadzor, brze istrage i potencijalno ograničavanje poslovanja do okončanja postupaka. U srpskom kontekstu, međutim, dobijamo suprotan ishod. Kineske firme nastavljaju da dobijaju nove poslove, a krivični postupci se ne pokreću, sporo napreduju ili godinama stoje u predistražnoj fazi, dok nadležni organi ignorišu čak i višestruke zahteve specijalizovanih tužilaštava.
Istraživanje je pokazalo da 15 analiziranih kineskih firmi nisu samo strani investitori koji donose kapital i radna mesta, već instrumenti specifičnog modela razvoja zasnovanog na spoljnom dugu, ekstrakciji resursa, netransparentnim međudržavnim aranžmanima i na sistemskom izvlačenju poreza iz državnog budžeta kroz organizovanu kriminalnu aktivnost u vidu poreske utaje.
Prisutnost kineskih preduzeća u Srbiji vidljivo se koncentrisala u dva sektora i to u izgradnju infrastrukture – puteva, mostova i stambeno-poslovnih kompleksa i u rudarstvo, pre svega u borskom basenu bakra. Prvu grupu čine velike infrastrukturne i građevinske firme, uglavnom u formi ogranaka stranih pravnih lica ili društava sa ograničenom odgovornošću u stranom vlasništvu.
Jedan je od najpoznatijih kineskih infrastrukturnih aktera u Srbiji, sa fokusom na izgradnju mostova i tunela, beogradski ogranak Čajna roud end bridž korporejšna (CRBC) ima čak pet krivičnih prijava za utaju poreza. Firma je osnovana 2010. i hronologija njenog angažmana počela je Pupinovim mostom Zemun–Borča, čija je ugovorena vrednost bila 170 miliona evra, a konačna cena sa pristupnim saobraćajnicama je narasla na oko 260 miliona dolara.
U snažnom institucionalnom okruženju, upotreba transfernih cena, blokirani računi, poreski dugovi i krivične prijave bi bili signal za pojačan nadzor i brze istrage, a u Srbiji takve firme dobijaju nove poslove, dok nadležni ignorišu zahteve tužilaštava
Uz to, CRBC je bio glavni izvođač na tri deonice Koridora 11, od Surčina do Obrenovca (ugovorena cena za tih 17,6 kilometara bila je 233,7 miliona dolara), od Novog Beograda do Surčina (7,9 kilometara za 70,5 miliona dolara) i od Preljine do Požege. Ta 30,9 kilometara duga deonica sa dva tunela ugovorena je za 523,5 miliona dolara, a Radar otkriva da je ona državnu kasu do kraja juna olakšala za duplo veći iznos – za 113,8 milijardi dinara ili 1,1 milijardu dolara.
Prihode uvećali šest puta, a gomilaju gubitke
Trenutno je CRBC, čiji je zastupnik Dong Jang, angažovan na gradnji deonice Fruškogorskog koridora i četvrtog mosta preko Dunava u Novom Sadu. Vrednost ugovorenih projekata u Novom Sadu je prema izjavi tadašnjeg gradonačelnika 175,5 miliona evra. Otuda ne čudi što je uključivanje u veliki broj državnih infrastrukturnih projekata doprinelo da prihodi CRBC-a od 2021. do 2025. porastu skoro šest puta, sa 5,7 na 33,9 milijardi dinara.
Uprkos dinamičnom rastu prihoda, CRBC je 2023. završio sa neto gubitkom od 972,5 miliona dinara. Iako je u prethodne dve godine iskazao neto dobit od 904,3 miliona i 1,05 milijardi, rezultat deceniju i po poslovanja u Srbiji je akumulirani gubitak od 1,67 milijardi. Takav disbalans sugeriše da intenzivna ekspanzija kroz velike projekte ne garantuje stabilnu profitabilnost, te da struktura ugovora, dinamika naplate i troškovi podizvođača mogu voditi u gubitke, čak i pri vrlo visokom obimu posla.
U sličnoj poziciji je i beogradski ogranak Čajna enerdži enžiniring grupe Tjenđin elektrik pauer konstrakšna, protiv koga je takođe podneta krivična prijava za utaju poreza. Tu firmu je Linglong internešenel Jurop angažovao za izgradnju fabrike guma Šandong Linglong tajer u Zrenjaninu, a bila je podizvodač i Šangaj elektriku na izgradnji termoelektrane od 160 megavata u Pančevu. Negativnu reputaciju je stekla jer je bila predmet istraživanja Višeg javnog tužilaštva u Zrenjaninu, ali i zbog upita UN Human Rights mehanizama, zbog nezakonitog zapošljavanja vijetnamskih i indijskih migrantskih radnika na gradilištu Linglonga, uključujući oduzimanje pasoša, nezakonite ugovore o radu i praksu iznajmljivanja radne snage.
Direktor preduzeća je do novembra 2025. bio Janći Ćen, a nasledio ga je zemljak Devej Ćao. Prihodi su 2021. i 2022. iznosili 13,1 i 8,5 milijardi, a u 2023. i lane su pali na 717 i 466,7 miliona dinara. Pritom je firma baš 2021, kada je imala rekordne prihode, iskazala neto gubitak od 1,26 milijardi, a lane, kada su joj prihodi pali na najniži nivo, prijavila je neto dobit od 221,5 miliona.
Krivična prijava za utaju poreza podneta je i protiv Čajna first hajvej inženjeringa, čija je matična firma deo CCCC-a, koji je sa kompanijom CRIC bio glavni izvođač na projektu rekonstrukcije pruge od Beograda do Stare Pazove i od Novog Sada do Kelebije
Do kraja 2025. kumulirani gubici su dostigli skoro 2,6 milijardi, a kratkoročne obaveze od 18,5 milijardi više su nego duplo veće od obrtne imovine. Takav odnos ukazuje na zavisnost od eksternog finansiranja i potencijalnu ranjivost u slučaju poremećaja u prilivu iz matične grupacije ili iz budžetski finansiranih projekata u Srbiji. U međuvremenu smanjila je broj zaposlenih i krajem prošle godine imala je samo četiri radnika na platnom spisku.
Tom preduzeću po oscilaciji prihoda u rasponu od 9,3 miliona dinara u 2021. do 1,7 milijardi u 2023, ali i po tome što je i protiv nje podneta krivična prijava, veoma slična je firma CSCOD-SH iz Beograda, čiji je direktor San Song. U prethodnih pet godina, tri puta je iskazala neto gubitak tako da je na kraju 2025. njen kumulirani gubitak dostigao 372,8 miliona dinara. CSCOD-SH je 2019. osnovao Čajna konstrakšn ejt inženjering divižn korp, a bila je angažovana na izgradnji Kineskog kulturnog centra u Beogradu, Eurasia šoping centra na Novom Beogradu, fabrike Haitian internešnel, a u toku su radovi na sportskoj hali i stambenom kompleksu na Novom Beogradu.
Zbog značajnog kolebanja prihoda i profitabilnosti uz relativno skroman broj zaposlenih, koji je varirao od devet do 22, to preduzeće izgleda kao tipičan izvođač u građevinskom sektoru koji funkcioniše u okviru većih projekata grupacije, sa ograničenom autonomijom i značajnom izloženošću cikličnosti ugovora.
Za utaju se sumnjiči i ćerka-firma jednog od dva glavna izvođača radova na brzoj pruzi
Krivičnu prijavu za utaju poreza ima i jedan od najmlađih i finansijski najuspešnijih kineskih entiteta u Srbiji, beogradski ogranak Čajna first hajvej enžiniringa, registrovan krajem 2022. za izgradnju stambenih i nestambenih zgrada. Istoimena matična kompanija deo je Čajna komjunikejšns konstrakšn kompani (CCCC), koja je sa firmom CRIC bila glavni izvođač na projektu rekonstrukcije pruge na deonici od Beograda do Stare Pazove i od Novog Sada do Kelebije.
Već u drugoj godini rada, 2023, Čajna first hajvej je ostvario prihod od 11,5 milijardi dinara, uz neto dobit veću od 3,3 milijarde. U dve prethodne godine prihodi su pali na devet, pa na 7,4 milijarde, ali je neto dobit povećana, najpre na 4,45 milijardi, a lane na rekordnih 5,5 milijardi. Na kraju prošle godine neraspoređena dobit veća je od 7,7 milijardi dinara ili 65,7 miliona evra, a broj zaposlenih je povećan sa devet na 66. Svi ti podaci stavljaju je u grupu najstabilnijih kineskih aktera u srpskom građevinskom sektoru, ali i otvaraju pitanje dugoročne održivosti ovakvih superprofita, koji najverovatnije zavise od ograničenog broja velikih državnih projekata.
Drugu stranu medalje kineskog infrastrukturnog prisustva predstavlja beogradski ogranaka Hebej Šuohang konstrakšn inženjeringa, mikropreduzeće za izgradnju „ostalih nepomenutih građevina“. I ono ima krivičnu prijavu za utaju poreza, direktor mu je Džang Žao, a račun mu je neprekidno blokiran od marta 2023. Prema podacima NBS, neizmireni dug je 92,8 miliona dinara, veći nego što su mu 2022. bili ukupni prihodi. To je i poslednja godina za koju je ta firma podnela finansijski izveštaj, kada je iskazala neto gubitak veći od 65 miliona. Ovaj slučaj svedoči o prisustvu visokorizičnih mikroentiteta koji funkcionišu na ivici regulatornog i finansijskog kolapsa.
Rudarska i druga podzemna posla
Drugu veliku grupu čine rudarske i na njih naslonjene firme, gotovo sve locirane u Boru ili okolini i neposredno povezane sa kineskim preuzimanjem RTB-a. U toj grupi najviše, čak tri krivične prijave za utaju poreza, ima Ting Džijang konstrakšn, koji su 2019. osnovali Venhui Juan i Guihui Fu. Prema podacima NBS račun te firme u blokadi je više od 830 dana, od marta 2024, zbog neizmirenih obaveza od 18,9 miliona i poreskog duga od 20,8 miliona dinara. To preduzeće je poslednji finansijski izveštaj dostavilo za 2023, kada su mu prihodi bili skoro 143 miliona, a neto dobit oko milion dinara.
Tri krivične prijave za utaju poreza u ukupnom iznosu većem od 1,5 milijardi dinara ili nepunih 13 miliona evra podnete su protiv Džinšan konstrakšna, čiji je vlasnik kineska kompanija Ziđin Majning konstrakšn. Džinšan je interni građevinski izvođač Ziđin grupe u Srbiji, zadužen za gradnju industrijskih i rudarskih objekata unutar kompleksa u Boru i Majdanpeku i bio je angažovan na stotinama miliona dolara vrednoj izgradnji infrastrukture rudnika Čukaru Peki, rekonstrukciji topionice bakra u Boru, novoj flotaciji rudnika Majdanpek… U tri prethodne godine prihodi su mu sa 21,4 pali na manje od 4,1, milijardu, a neto dobit sa 3,5 milijarde na 930 miliona.
Tri krivične prijave zbog utaje poreza od 1,5 milijardi dinara podnete su protiv Džinšan konstrakšna, čiji je vlasnik Ziđin Majning konstrakšn, a isto toliko prijava ima i Ting Džijang konstrakšn, čiji je račun u blokadi još od marta 2024.
Krivičnu prijavu za poresku utaju ima i „ćerka“ Ziđin Kopera, koji je 2018. preuzeo RTB Bor i pre pet i po godina osnovao internu građevinsku firmu, Serbia Ziđin konstrakšn, gotovo isključivo zavisnu od narudžbi matične grupacije.
Zbog utaje poreza krivična prijava podneta je i protiv Janana iz Bora, čiji su vlasnici kineski državljani Tjenhuan Vang i Dženhua Čen. Ta firma sa dva zaposlena je 2025. završila sa neto gubitkom od 12,3 miliona i prihodom od 32,5 miliona, dok je samo tri godine ranije mogla da se pohvali šest puta većim prihodima.
Po jednu krivičnu prijavu za isto krivično delo imaju još dve kineske firme iz Bora, JCHX Kinzi majning konstrakšn i Hongda Lianšao majning. Prvu je 2019. registrovao JCHX majning menadžment za istraživanje i eksploataciju ruda, a direktor joj je Vejdong Liu. Već u prvoj godini postojanja, 2019, prihodi su joj bili skoro 21,3 milijarde, a neto dobit 8,3 milijarde dinara, dok je lane imala prihod od skoro 17 milijardi i neto dobit 5,5, milijardi.
Neto profitna marža (odnos profita i prihoda) veća od 30 odsto ukazuje na izuzetno profitabilan poslovni model, zasnovan na intenzivnoj saradnji sa nosiocima rudarske koncesije i na integrisanosti u lanac kineskih investicija u Srbiji. Međutim, ovako visoka profitabilnost u kontekstu niske domaće pregovaračke moći i zahteva za ekološkom reparacijom može biti signal da se značajan deo rente ekstrahuje u korist stranog kapitala uz ograničen povrat za lokalnu zajednicu.
I Hongda Lianšao majning je angažovan na nizu projekata u okviru Ziđin rudarskog kompleksa. Tu firmu su 2019. osnovali Hunan Lianšao konstrakšn enžiniring i Fudžijen Hsingvanšjang konstrukšn grupa, a direktori su joj kineski državljani Dživej Čen i Pengcan Lei. Od 2021. do 2025. uvećala je prihode sa 5,4 na 11,8 milijardi i svake godine ostvaruje neto dobit koja varira od 1,1 i 2,1 milijardu dinara.
Analizirane firme nisu samo simptom strukturne zavisnosti od kineskog kapitala, već i indikator stepena do kojeg je aktuelna vlast spremna da suspenduje državne propise kako bi očuvala politički, finansijski i stranački aranžman „čeličnog partnerstva“
Na spisku osumnjičenih za utaju poreza je još jedan dobavljač Ziđin Kopera i Ziđin Majninga – Hua Sja rudarska mašinska oprema, firma registrovana za iznajmljivanje i lizing mašina i opreme, u vlasništvu Hajan Raber grupe. Direktor je Hao Vang, a iako su joj prihodi od 2022. do 2024. povećani sa 1,9 na 2,7 milijardi dinara, sve tri godine bila je u minusu, uz rast neto gubitaka sa 246 na 873 miliona. Tek lane, uz pad prihoda na 2,5 milijardi, iskazala je neto dobit od 350 miliona, ali su joj kratkoročne obaveze porasle na skoro četiri milijarde.
Ovakav finansijski profil sugeriše da je reč o preduzeću koje posluje u funkciji šire grupacije, potencijalno preuzimajući gubitke i dugove povezane sa kapitalno intenzivnim nabavkama opreme, što može biti relevantno u analizi transfernih cena i raspodele rizika unutar kineskih investicionih struktura. Visoke transferne cene (robe i usluga, nabavke opreme ili zajmova) u okviru matične grupacije potencijalno ukazuju na prebacivanje profita, pa samim tim i poreskih obaveza u druge jurisdikcije.
Odgovornost i bezbednost podređeni finansijskim interesima
Zbog sumnje da je utajila porez, krivična prijava podneta je i protiv Senter saut majning konstrakšna CSMC, čiji je direktor Ćisin Dženg, a firma je već tri godine ili oko 1.100 dana u neprekidnoj blokadi zbog neizmirenih obaveza od 24,4 miliona dinara. Iako je firma aktivna, APR-u nije dostavila finansijske izveštaje za poslednje tri godine. Za isto krivično delo sumnjiči se i firma Džijan Sin, ali je ona posle prinudne likvidacije, iz APR-a izbrisana još krajem 2019. Njen vlasnik i direktor bio je Điančang Li. Konačno, spisak zaokružuje Sin Ju, najstarija firma, osnovana 2002. i jedina čija je pretežna delatnost veletrgovina odećom i obućom. Njeni vlasnici su Jaogvang Čen i Mejing Bao.
Tragedija na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojoj je urušavanje nadstrešnice usmrtilo 16 i teško povredilo još jednu osobu, pokazuje da ovde nije reč samo o fiskalnoj šteti i narušenoj konkurenciji, već o direktnoj negativnoj vezi između institucionalne tolerancije na korupciju i organizovani kriminal i značaja ljudskih života. Kada država toleriše mreže poreske utaje i pranja novca oko istih izvođača koje angažuje na ključnim infrastrukturnim projektima, kada se krivične prijave guraju pod tepih, onda pad konstrukcije nije slučajan već je predvidljiva posledica sistema u kome su nadzor, odgovornost i bezbednost podređeni političkim i finansijskim aranžmanima.
U tom smislu, kineske firme iz ovog uzorka nisu samo simptom strukturne zavisnosti od kineskog kapitala, već i indikator stepena do kojeg je ova vlast spremna da suspenduje državne propise kako bi očuvala politički, finansijski i stranački aranžman „čeličnog partnerstva“. Kombinacija ekstremnih profita, organizovane poreske utaje i nekažnjene infrastrukturne tragedije ukazuje na to da su se pre urušavanja nadstrešnice urušile institucije koje bi trebalo da štite našu bezbednost i pravo na život.
autori su univerzitetski profesori i članovi Anketne komisije za utvrđivanje odgovornosti za pad nadstrešnice u Novom Sadu
