Šta se u poslednjih nekoliko dana „prevrnulo“ u glavi Aleksandra Vučića pa je posle bezmalo godinu i po dana odlučio da aktuelizuje pitanje upotrebe zvučnog topa? Da li je ovaj scenario o studentskoj simulaciji upotrebe ovog oružja 15. marta prošle godine, smislio sam ili mu je pomogao tužilac Miodrag Marković? Ili Ana Brnabić, koja je zaključila da je ovo još jedno ubistvo predsednika. Možda Ivica Dačić, čije su se laži kretale od tvrdnji da policija uopšte nema sonično oružje do toga da je testirano samo na psima.
Postavke ove operacije do te mere su glupe da bi mogle da se pretvore u dobru zajebanciju samo da nisu opasne. Ovako, za upit je šta je naum ove podmukle inverzije. Može biti da je Vučić, suočen sa brojkama i slovima istraživanja koja ukazuju na neminovni kraj, zaključio da je rešenje u uterivanju straha koje sprovode ovdašnji politički zlostavljači, ološ koji ne živi ni u ljudskosti ni u stvaralaštvu bilo kakve vrste, već isključivo u nasilju.
Vučićevo iživljavanje pokazuje i nemoć da se suoči sa krizom koju je sam proizveo, sa strahom da se potraži bilo kakav racionalan izlaz i sa notornom istinom da je režim na ovakav način primoran da se bavi posledicama sopstvenih zlodela
Otuda i Vučićev pravni seiz, tužilac Marković, najavljuje da će biti procesuirane četiri grupe koje su širile neistinu o upotrebi zvučnog topa. U redu, hajde da probamo da razumemo da će, u napadu paranoje, vijati organizatore, realizatore, medije koji su širili narativ o tome da je Vučić pucao narodu u leđa… Ali, pobogu, kako im je palo na pamet da najave da će na odgovornost pozivati ljude koji su išli na preglede i tvrdili da imaju posledice od upotrebe zvučnog topa. Urnebesno bi bilo gledati taj režimski vodvilj u kome privode stotine ljudi koji su, razume se, po nagovoru studenata pohrlili da od predsednika naprave nečoveka. Onog koji je neizostavno progresivna komponenta društva, koja uzimajući stvari, pa i top, u svoje ruke odlučno grabi i svoju i našu budućnost. Svi su ostali, uključujući i građane koje su se požalili na tegobe, ustaše ili u najboljem slučaju teroristi.
Opet, iza ovog policijsko-medijskog blickriga, moguće, stoji mnogo opasniji naum. Jer, nije slučajno tužilac Marković u svojim najlucidnijim momentima na RTS–upominjao elemente terorizma i ekstremizma. Ukoliko je Vučićeva namera da studente proglasi terorističkom organizacijom i tako ih izbaci iz izborne trke, moraće i njihov pokret, koji je u ovih godinu i po dana ostao depersonalizovan, da provuče kroz režimski kal i medijskog toplog zeca i tako ih u očima građana učini neprihvatljivom alternativom. Ali će u tom slučaju otvoriti vrata pakla.
Ono građana što se skupilo 15. marta prošle godine izgledalo bi, zaista, kao šačica slučajnih prolaznika u poređenju sa onima koji bi u ovom scenariju izašli da brane sopstvenu volju na izbor. Problem je što bi to Srbiju, koja ionako igra na tankoj žici, gurnulo preko linije iza koje više nema povratka.
Vučićevo iživljavanje pokazuje, između ostalog, i nemoć da se suoči sa krizom koju je sam proizveo, sa strahom da se potraži bilo kakav racionalan izlaz i sa notornom istinom da je režim na ovakav način primoran da se bavi posledicama sopstvenih zlodela.
Ali, neopterećeni višim silama i sukobima moralnih i pragmatičnih principa, ovakve nakane najbolje svedoče o formatu režimske političke kaste. To Vučića i i njegovu kamarilu čini taman onakvima kakvi su i ušli u ovu operaciju – beznadežnim budalama ili beznadežnim pokvarenjacima. Ali, svakako kadrim da izazovu fatalni sukob kako bi ostali na vlasti.
Čak i da nije tako, a valja se tome nadati, Vučićevo iživljavanje pokazuje, između ostalog, i nemoć da se suoči sa krizom koju je sam proizveo, sa strahom da se potraži bilo kakav racionalan izlaz i sa notornom istinom da je režim na ovakav način primoran da se bavi posledicama sopstvenih zlodela.
Zato se, može biti kao zaljubljenik u šah, dvoumi između Topovske završnice i Sicilijanske odbrane, nesvestan da je ovo zlostavljanje samo produbilo ogorčenje građana i stimulisalo njihovu istrajnost. I još reče „kako jedva čeka da ide u zatvor zbog zvučnog topa“. Uveren sam, i većina Srbije sa nestrpljenjem isto iščekuje.
