Prva u Evropi, ali zamalo

Javni diskurs o ekonomskim performansama Srbije redovno prate opsene zvaničnika koje se teško mogu verifikovati bez sistematičnog uvida u raspoložive međunarodne statistike. Jedna od takvih opseni izneta je početkom juna, kada je predsednik Aleksandar Vučić, gostujući u nečemu što se zove Ćirilica na televiziji Prva, izjavio da je Srbija u prvom kvartalu ove godine ostvarila najvišu stopu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Evropi, navodeći da je realni privredni rast iznosio 3,2 odsto.

Tom prilikom istakao je, a Politika prenela, da se Srbija i dalje nalazi na prvom mestu u Evropi, ispred zemalja kao što su Poljska, Slovenija, Kipar, Bugarska, Island, Španija, Letonija, Estonija, Hrvatska, Češka, Litvanija, Švedska, Francuska, Holandija, Italija, Slovačka, Nemačka, Švajcarska, Rumunija i Irska.

21 milion evra

bio je neto odliv stranih direktnih investicija u martu i za toliko su stranci više kapitala povukli iz Srbije nego što su u nju uneli

Međutim, kao i obično kada je urušeni balkanski tigar u pitanju, realnost je malo drugačija. Srbija nije na prvom mestu u Evropi po stopi rasta BDP-a, barem kada je reč o zemljama Zapadne Evrope i delu zemalja regiona za koje postoje uporedivi podaci. Naime, Evropa je znatno širi skup ekonomija od onog koji se implicitno uzima u obzir u ovakvim tvrdnjama.

Tako je, prema raspoloživim podacima Eurostata, za Srbiju procenjen realni međugodišnji rast od 3,2 odsto (neprilagođen za sezonske oscilacije) u prvom kvartalu 2026. u odnosu na prva tri meseca prethodne godine. Ova procena je u skladu sa zvanično objavljenim podacima Republičkog zavoda za statistiku.

Ništa nije trulo u državi Danskoj

Ipak, čak ni na osnovu tog rezultata Srbija nije prva u Evropi. Ispred Srbije nalaze se Danska sa stopom rasta od 5,8 odsto (uz napomenu da metodologija nije u potpunosti uporediva sa Eurostatom), Malta sa 3,9 i Poljska sa 3,3 procenta. Neposredno iza Srbije nalaze se Severna Makedonija sa procenjenim rastom od 3,1 odsto i Slovenija sa tri procenta, što se može videti i na grafikonu broj 1.

Nadalje, tvrdnja da je Srbija „i dalje prva“ nije održiva ukoliko uzmemo u obzir rezultate iz prethodne godine. Štaviše, u prvom kvartalu 2025. realni rast srpske privrede iznosio je svega 1,8 odsto, dok je čak sedamnaest zemalja Zapadne Evrope i regiona ostvarilo više stope rasta, uključujući Irsku 20,1 odsto, zatim Albaniju (3,8 odsto), Hrvatsku (3,6), Litvaniju (3,3), Poljsku (3,2), Kipar, Maltu i Island (po 3,1), Dansku i Severnu Makedoniju (po 2,9), Španiju (2,8), Švajcarsku (2,6), Tursku (2,5), Letoniju (2,3), Grčku i Holandiju (po 2,1) i BiH (1,9), dok je Portugal zabeležio istu stopu realnog rasta od 1,8 odsto.

Ovogodišnji rast od 3,2 odsto posledica je niske baze iz prva tri meseca 2025, kada su Hrvatska i Albanija rasle duplo, Irska čak 11 puta brže od Srbije, a više stope rasta imalo je čak 17 evropskih zemalja

U tom smislu, rast od 3,2 odsto u prvom kvartalu 2026. bi trebalo delom posmatrati u kontekstu niske baze iz istog perioda prethodne godine, kada je srpski BDP povećan za samo 1,8 odsto. Zbog toga ovaj rezultat ne predstavlja izuzetan pomak, već je delimično posledica statističkog efekta oporavka nakon slabijeg rasta u istom periodu prethodne godine.

U poslednjih pet godina 11 zemalja brže raste od Srbije

Naravno, realni rast privrede se relevantno ocenjuje na srednji i dugi rok, najčešće u horizontu od pet ili deset godina. Jednokratni kvartalni rezultati nisu dovoljni za izvođenje pouzdanih zaključaka. Takođe, teorijski gledano, očekuje se da (zbog efekta konvergencije) zemlje na nižem nivou razvoja ostvaruju više stope rasta od razvijenijih ekonomija.

Stoga, ukoliko se posmatra prosečan realni rast Srbije u petogodišnjem periodu i to od prvog kvartala 2022. do prvog kvartala 2026, on iznosi oko 3,3 odsto. U tom periodu, čak jedanaest zemalja Zapadne Evrope i regiona ostvarilo je više stope rasta. Među njima su ekonomije u odnosu na koje je izostao efekat konvergencije, poput Malte (5,8 odsto), Kipra (5,2), Islanda (4,4), Španije (4,0), Hrvatske (3,8), Portugala (3,9) i Poljske (3,7), što se može videti i na grafikonu broj dva. Takođe, ispred Srbije nalaze se i Crna Gora, sa prosečnim godišnjim rastom od 3,5 odsto, kao i Turska (4,9) i Albanija (4,1), uz napomenu da za ove dve zemlje nedostaju podaci za prvi kvartal 2026.

Povrh toga, kumulativni realni rast srpske privrede u posmatranom petogodišnjem periodu iznosi 17,6 odsto, dok je Albanija u četiri godine, od prvog kvartala 2022. do prvog kvartala 2025, ostvarila gotovo isti rezultat kao Srbija, sa kumulativnim rastom od 17,2 odsto, dok je Turska zabeležila još viši rast, od 21 odsto kumulativno.

Nedovoljan kvantitet i loš „kvalitet“ rasta

Ono što ukazuje da je privreda i dalje u lošem stanju je konstatacija Republičkog zavoda za statistiku da je u prvom kvartalu 2026, u poređenju sa istim periodom prethodne godine, najveći realni rast bruto dodate vrednosti ostvaren u sektoru trgovine na veliko i malo i to za 4,9 odsto.

300 posto

povećan je deficit budžeta Srbije u prva tri meseca ove u odnosu na isti period prošle godine, sa 28,6 na 113 milijardi dinara

Iz Konsolidovanog bilansa države vidi se da je u martu 2026. značajno porastao „PDV u zemlji“ i to sa 16,9 na 17,9 milijardi dinara, dok je u istom periodu prošle godine pao sa 14,2 na 12,3 milijardi dinara. Nadalje, ova stavka je eksplodirala u aprilu na čak 31,1 milijardu dinara, što korespondira sa odlukom da se ne produži Uredba o ograničenju marži u maloprodaji krajem februara ove godine.

Druga strana medalje ovih kretanja je ubrzanje mesečne inflacije, merene indeksom potrošačkih cena. U martu su u odnosu na februar cene porasle za 0,5 odsto, a u aprilu u odnosu na mart za 0,8 procenata. Istovremeno, realno smanjenje bruto dodate vrednosti zabeleženo je u sektoru industrije, za 0,7 odsto, što ukazuje na mogući dodatni pad konkurentnosti već prilično nekonkurentne srpske privrede.

Sistemski deficiti u platnom bilansu i budžetu

Ove pukotine se vide i u sistemskim deficitima – platnobilansnom i budžetskom. Iako je u prvom kvartalu 2026. u odnosu na prva tri meseca 2025. trgovinski deficit pao sa 1,6 milijardi na 1,3 milijarde evra, on je i dalje visok, dok je deficit robe i usluga pao sa 929 na 509 miliona evra. Dodatni problem je što jedan od glavnih motora rasta, strane direktne investicije nastavljaju sa posrtanjem.

Da je stanje srpske privrede i dalje loše ukazuje i zvanični podatak da je između prvog kvartala prošle i ove godine najveći realni rast bruto dodate vrednosti ostvaren u trgovini na veliko i malo i to za 4,9 odsto, dok je u industriji realno smanjena za 0,7 procenata

U 2025. je, naime, priliv stranih direktnih investicija iznosio 3,5 milijardi evra, što je približno za trećinu manje u odnosu na 2024, kada je dostigao 5,2 milijarde evra. Trend usporavanja nastavljen je i u 2026, pa je zaključno sa martom ukupan priliv po ovom osnovu iznosio 369 miliona evra i bio je skoro upola manji nego u prvom kvartalu prethodne godine, kada je iznosio 772 miliona evra.

Štaviše, u martu 2026. zabeležen je negativan neto priliv stranih direktnih investicija od 21 milion evra, što ukazuje na neto odliv već uloženog stranog kapitala. Drugim rečima, strani investitori iz Srbije su povukli više kapitala nego što su u nju uneli.

Ne manje važno, u prvom kvartalu ove u odnosu na isti period prošle godine, deficit budžeta je porastao za skoro 300 odsto i to sa 28,6 na 113 milijardi dinara. Istovremeno uvećan je i javni dug, sa 39,1 na 39,4 milijardi evra.

Da zaključimo, iza naizgled solidnih kvartalnih agregata kriju se već standardno zabrinjavajući strukturni signali. Rast je prevashodno vođen prometom u maloprodaji, industrija beleži realni pad, strane direktne investicije su se prepolovile, a budžetski deficit je u prvom kvartalu 2026. porastao za skoro četiri puta u odnosu na isti period prethodne godine. Srbija, dakle, nije privredni lider Evrope već je zemlja čiji rast dominantno počiva na domaćoj potrošnji i sve manje na proizvodnji i investicijama. Međutim, za ekonomiju koja troši kao bogata, a proizvodi kao siromašna, račun kad-tad stiže na naplatu.