S kojim osećanjem bi nezadovoljni građani Srbije trebalo da posmatraju scene radosti Mađara zbog konačnog kraja korumpirane vlasti Viktora Orbana: s nadom da bi se i zarobljena srpska država mogla osloboditi na isti način – mirno, na izborima, pa još i uskoro? Ili sa zebnjom zbog opaski Aleksandra Vučića o „greškama“ koje je počinio njegov „brat“, zaštitnik i saradnik, Viktor gubitnik?
Sve je više argumenata koji idu u prilog ne baš novoj pretpostavci da Aleksandar Vučić nema nameru da siđe s vlasti bez obzira na izborno izraženu političku volju građana. Stižu ocene da se u tu svrhu prilagođava zakonski okvir različitih faza izbornog procesa, a tamo gde ni to nije od pomoći, plasira se savremena verzija doktrine o nepridržavanju zakona „kao pijan plota“.
Svakodnevne scene nasilja prema pobunjenim građanima, sada više ne prate samo pravdanja sa vrha, već i prilično jasne preteće poruke, poput one koju je Vučić izgovorio tokom prošlonedeljnog obilaska Sremskog okruga: „Došla dvojica juče, pa su molila da ih ne bace u Dunav. Hteli su da skinu zastavu ‘Srbija pobeđuje’ na Žeželjevom mostu u Novom Sadu. Bukvalno – ‘Samo da ne završimo u Dunavu’. Srećom, nisu“, rekao je predsednik svih građana, bez objašnjenja o kome je tačno govorio i čime je izazvan pomenuti strah od bacanja u Dunav? Predsednik koji se već istakao pomilovanjem nasilnika nad demonstrantima nije ni pokušao da osudi one od kojih bi se takav zločin mogao očekivati.
Petrašinović
Bilo bi to, da se desilo, više od ljudske poruke – takoreći zakon, s obzirom na to da imamo posla sa čovekom koji je sada i otvoreno priznao da se ne oslanja na državne institucije: tokom jedne od skorijih seansi na omiljenoj televiziji Informer, Vučić je izneo neobičnu verziju događaja od 15. marta prošle godine, tvrdeći da je policija toga dana bila „pretrčala na drugu stranu“ (?!) a da se on lično oslanjao na „narod koji će da se suprotstavi i njima (demonstrantima) i policiji“.
Neka ovde ostane zabeleženo i ono što danas nikoga ne čudi, a što bi jednog dana moglo postati predmet multidisciplinarnog izučavanja: za predsednika Srbije „narod“ nisu stotine hiljada građana koje su preplavile Beograd u najmasovnijem protestnom skupu u istoriji (to su „blokaderi – teroristi“) već stanovnici paravojnog nehigijenskog naselja u Pionirskom parku, o čijim bogatim kriminalnim biografijama su čitaoci Radara mogli da se obaveste još prošle godine.
Konstitutivna sednica Skupštine opštine Kula aktuelizovala je pitanje da li se izborima išta završava, ako ishod nije po volji vlasti
Citirano javno odricanje od državnih institucija, međutim, ne znači da je predsednik potpuno odustao od njihove upotrebe: izgleda da ipak namerava da organizuje još neke izbore, zbog čega je u utorak u Skupštini Srbije počela rasprava o setu izbornih zakona, kojim će se, prema oceni pravnice Sofije Mandić, ono što smo imali na izborima 2023. godine, a što je bilo u zoni nezakonitog, staviti u zonu zakonitog.
Vlast je, objasnili su pravni stručnjaci nakon obznanjivanja „Petrašinovićevih zakona“ (nazvani po imenu poslanika koji ih je predložio, naprednjaka Miroslava Petrašinovića), brižljivo odabrala pet od ukupno 25 preporuka OEBS, sročenih posle izbora 2023. Izdvajanjem iz celine, njihov smisao je iskrivljen tako da efekat, između ostalog, bude još lakše formiranje fantomskih izbornih lista i još lakša zloupotreba manjinskih lista, već na prvim sledećim izborima Od 1. januara 2028, ukoliko amandmanima ne bude odlučeno drugačije, tražiće se sertifikat o završenoj obaveznoj obuci kontrolora, čime se, prema ocenama pravnika, otvara mogućnost za onemogućavanje rada opozicionih kontrolora.
Da se predizborno prilagođavanje izbornog terena time ne završava mogao bi da govori nastavak igranja sa datumom održavanja parlamentarnih izbora, koje Vučić već mesecima najavljuje, obećava, odlaže, pa opet najavljuje… Trenutni raspored skupštinskih časova ukazuje da su šanse za julske izbore – što je bio poslednji obećani datum – izrazito male, a prema mišljenju pojedinih poslanika, poput opozicionara Aleksandra Jovanovića Ćute i nestašnog socijaliste Branka Ružića, nepostojeće. Predsednica Skupštine Ana Brnabić najavila je intenzivan rad parlamenta u junu, ali nije precizirala kada bi na red mogao doći nastavak započete pa prekinute rasprave o poverenju vladi. A bez završetka te rasprave, koja je prekinuta sazivanjem nove sednice, nema onog neophodnog „obrazloženog predloga Vlade“ na osnovu koga bi predsednik Srbije mogao raspisati prevremene izbore. Ima samo mogućnosti da Đuro Macut podnese ostavku na funkciju premijera.
A da li se izborima išta završava – ako ishod nije po volji vlasti? Nedavna konstitutivna sednica Skupštine opštine Kula, kojom je trebalo da se materijalizuju rezultati izbora održanih 29. marta, aktuelizovala je to pitanje, na koje nema odgovora još od izbijanja zaječarske drame, do danas nerazrešene.
Teško je prepričati šta se sve u Kuli dešavalo od momenta raspisivanja lokalnih izbora, pa do konstituisanja nove vlasti, obeleženog glasanjem koje se naprednjacima nije svidelo, jer jedan od 19 odbornika sa te liste nije podržao Velibora Milojičića, kandidata SNS za predsednika opštine. Zbog te „greške“ Milojičić u prvom glasanju nije prošao, ali naprednjaci nisu odustali – glasalo se ponovo, u sali je bila i policija, a sa opozicione strane stigle su ocene o nelegalnosti postupka.
Zaječar
Raša Nedeljkov, programski direktor Crte, ipak, kaže da drugo glasanje za izbor predsednika opštine Kula jeste bilo u skladu s procedurama koje predviđa Poslovnik SO Kula. SNS je, objašnjava, pokušao da, gazeći pravila i procedure, nametne javno glasanje nakon što se, posle prvog kruga glasanja, ispostavilo da njihov kandidat nema dovoljno glasova.
Pokušali su da izglasaju da je i glasanje ispred paravana tajno glasanje, što je protivno poslovniku. Tako su otprilike mogli da odluče i da je Zemlja ravna ploča. Da nije bilo istrajnosti odbornika studentsko-građanske liste, upornog ukazivanja na kršenja poslovnika, takav apsurd bi se i dogodio“, kaže Nedeljkov. On podseća da to nije bio prvi put da se pribegava protivpravnim odlukama: slično je, kaže, viđeno u odlučivanju izbornih komisija na proteklim izborima, naročito u Boru i Knjaževcu, kada su pod pritiskom većine izglasavane odluke koje su u suprotnosti sa zakonom.
Šta tek reći za Zaječar, gde skoro godinu dana nakon izbora, održanih 7. juna 2025, još uvek vlada privremeni organ? Posle odluke Višeg suda, koji je poništio mandate odbornicima zbog nepotpisanog izveštaja verifikacione komisije, očekivalo se raspisivanje novih izbora, a onda je Ustavni sud poništio odluke Višeg suda i proglasio odborničke mandate važećim.
Vidimo preko plota kako je Orban pao uprkos tolikim godinama konsolidovanja autokratije. U prilici smo da potvrdimo princip smenjivosti vlasti na izborima i važno je da ne gubimo fokus sa te prilike, kaže Raša Nedeljkov
Očigledno postoji nepoznanica kako se formalno sprovodi odluka Ustavnog suda, kaže Nedeljkov: „Ta odluka je presedan i veliko je pitanje šta će biti sledeći potez – da li će Vlada Srbije rasformirati privremeni organ, a gradska skupština nastaviti da radi kao da je konstituisana ili će biti sazvana nova konstitutivna sednica? Nijedan zakon ne daje odgovor na pitanje šta dalje u konkretnoj situaciji.“”
Ostaje, kaže, obaveza svih državnih organa da poštuju odluku Ustavnog suda – šta god to u praksi značilo. Sagovornik Radara podseća da je, u ranijim slučajevima, privremeni organ prestajao da radi po okončanju ponovljenih/novih izbora. Ukidanje privremenog organa pre izbora, dodaje, bio bi presedan, izazvan odlukom Ustavnog suda.
Za razumevanje zaječarske zavrzlame i udaljenosti tamošnje aktuelne slike od volje birača nisu, međutim, važna samo dešavanja nakon izbora. Važno je, ističe Nedeljkov, podsetiti i da je Posmatračka misija Crte, koja je tokom celog izbornog dana bila prisutna na svim biračkim mestima u tom gradu, zaključila da rezultati glasanja ne odražavaju izbornu volju građana zbog broja i težine zabeleženih nepravilnosti. „Haos u konstituisanju skupštine prirodno je nastao na temelju činjenice da nova gradska vlast ne može imati legitimitet posle takvih izbora“, kaže programski direktor Crte.
I još: „Zbog razumevanja celine zaječarskog slučaja, valja reći i da je Zakon o lokalnoj samoupravi nalagao predsednici Narodne skupštine da donese odluku o raspisivanju novih izbora najkasnije mesec dana po isteku roka za konstituisanje Skupštine grada Zaječara. Ona to nije učinila, pravdajući se time da čeka odluku Ustavnog suda po ustavnoj žalbi i tako je direktno prekršila imperativnu zakonsku odredbu“, objašnjava Nedeljkov. I pita: „Da li bi po logici Ane Brnabić trebalo da sačekamo i na odluku Ustavnog suda po ustavnoj žalbi naše posmatračice iz Zaječara, kojom se osporava legalnost celokupnog izbornog procesa u tom gradu?“
I dalje nema epiloga ni u slučajevima kupovine glasova i prijava izbornih nepravilnosti. Nema revizije biračkog spiska, očigledno zbog nedostatka političke volje da se taj obećani posao završi. A nema ni mesta u jednom tekstu da se pobroje svi načini na koje je, samo u izbornoj oblasti, pogažen pravni i institucionalni sistem u zemlji.
Puzajući udar
Saša Janković, nekadašnji ombudsman, nedavno je, govoreći o Vučićevoj izjavi o oslanjanju na „narod“, odnosno njegov mali, lojalistički deo, smešten u Pionirskom parku, ocenio da je reč o „specifičnoj političkoj strategiji koja se u teoriji zove strategija puzajućeg državnog udara“, a čija je suština – razgradnja države i uspostavljanje paralelnog sistema vlasti, moći i sile.
Ako, dakle, živimo u zemlji u kojoj vlast svim sredstvima brani svoju poziciju i izaziva ocene o „puzajućem državnom udaru“, dok, s druge strane, jedan deo pobunjenog društva samouvereno tvrdi „gotov je“, gde je rešenje?
„Kao društvo smo odgovorni za više nego puzajući odgovor na proces razgradnje institucija i izjedanja države iznutra, koji već dosta dugo traje. Ipak, bolje ikad nego nikad – stvoren je široki front za odbranu temelja države i dostojanstva građana, a s njim i bitno drugačija situacija, s kojom režim očigledno ne ume da se izbori ni uz sve poluge koje je uzurpirao i represiju koju pojačava“, uveren je Nedeljkov.
Primer iz Kule nam, kaže, govori da se u tim izmenjenim okolnostima režim suočava ne samo s problemom rastuće otpornosti i upornosti druge strane, već i s ozbiljnim popuštanjem discipline i rasipanjem u redovima svojih nižih ešalona. Naš sagovornik veruje da se sve to dešava upravo zahvaljujući masovnosti i istrajnosti građanske pobune, koja je doprinela i činjenici da je međunarodna pozicija vlasti sada nezavidna.
Trenutni raspored skupštinskih časova ukazuje da su šanse za julske izbore – što je bio poslednji obećani datum – izrazito male
„Takođe, svi vidimo preko plota kako je Orban pao uprkos tolikim godinama konsolidovanja autokratije. U prilici smo da potvrdimo princip smenjivosti vlasti na izborima i važno je da ne gubimo fokus sa te prilike, da ne dopustimo da sitnim kalkulantstvom, sukobima sujeta i površnošću radimo u korist sopstvene, katastrofalne štete“, kaže Nedeljkov.
Istraživači koji nisu angažovani u kuhinji vlasti mesecima tvrde da je vlast izgubila većinsku podršku, mada niko ne pominje baš drastičnu većinu na strani željnoj promena. Tome u prilog govore i podaci Evrobarometra za period mart-april, prema kojima 57 posto građana veruje da Srbija ide u pogrešnom, a 39 posto u dobrom pravcu. U Vladu, prema istom izvoru, poverenje ima 59 posto, a nema 39 posto građana.
Čak i kad se uspore, neki procesi se ne mogu zaustaviti. Ili, što bi rekao Viktor Igo: „Nijedna vojska na svetu se ne može suprotstaviti snazi ideje čije je vreme došlo.“
