Tvrde da nisu bliski vlasti SNS-a i da ogromne profite ne ostvaruju zahvaljujući političkim vezama. Istina ili ne, jasno je da je Milenijum tim, firma u vlasništvu biznismena Ivana Bošnjaka i Stojana Vujka, poslovno dostigla vrhunac, a on se vidi i u rekordnim prihodima koji su ostvareni tokom 2025. godine. Na račune jedne od najvećih domaćih privatnih kompanija tada je leglo 315 miliona evra, a trenutno je angažovana na tri najveća državna projekta, vredna više od pet milijardi evra. Koliki je deo te sume pripao njima ne mogu da kažu, uz obrazloženje da su detalji podizvođačkih ugovora „poslovna tajna“…
Naši novinari su se pozabavili i okolnostima u kojima je 2. aprila voz kod Subotice iskliznuo s tek rekonstruisane pruge, da bi tri dana potom putnički voz na relaciji Lovćenac – Mali Iđoš takođe iskluznuo iz šina. Još jedan dan kasnije, prepuni voz koji je putnike vozio iz Beograda za Bar umesto za Užice je preusmeren u Čačak… Osim stručnjaka i pojedinih nalaza stručnih službi, pitanja bezbednosti pruga otvorena su i u tužilačkim istragama koje je režim u Srbiji opstruirao, o čemu smo više puta pisali u
Radaru.
Čitaoci će u sutrašnjem broju moći da nađu i osvrt na desetu godišnjicu od rušenja u Savamali koje je široko prihvaćeno kao prelomni trenutak u kojem je naprednjačka vlast, u sprezi s privatnim interesima, odlučila da je prihvatljivo ukinuti pravnu državu. Nema sumnje da je jako teško utvrditi ko je u centru Beograda, pokrivenom brojnim kamerama, uklonio sva vozila da bi omogućio nesmetanu trasu za bagere ili ustanoviti identitet 30 batinaša koji su maltretirali i vezivali građane u Savamali, ali deset godina bi ipak trebalo da bude više nego dovoljno, čak i za institucije na kakve smo osuđeni. Naročito ako imamo u vidu da su čak dva lica priznala odgovornost za taj zločin, a da nijedan od njih nije saslušan od strane tužilaštva…
Donosimo vam i dva intervjua. Prvi je s profesorom beogradskog FPN-a Filipom Ejdusom, koji je za naš nedeljni govorio o predstojećim izborima, trenutnoj političkoj situaciji u zemlji, položaju režima nakon što je Viktor Orban u Mađarskoj izgubio vlast… kao i o rezultatima određenih istraživanja koja jasno ukazuju da studenti i opozicija imaju veće poverenje građana od vladajuće koalicije.
„Ako bi Vučić raspisao parlamentarne izbore pre predsedničkih, kao predsednik ne bi mogao da bude premijer, već bi mandatar morao da bude neko drugi. Ukoliko bi želeo da bude kandidat za premijera, morao bi da sebi skrati mandat i raspiše i predsedničke izbore, a svaki predsednik koji je u Srbiji sebi skratio mandat, iz bilo kog razloga, gubio je vlast. Ukoliko režim ostane na trenutnoj podršci, gde zaostaje za antirežimskim blokom za oko šest posto, to je rizičan potez. Deluje mi da je za njih najracionalnije da nastave da iznuruju, dele, blate i ućutkuju antirežimski blok i da se nadaju da vreme radi za njih, pa da onda objedine sve izbore u 2027. To, naravno, nosi jedan drugi rizik, a to je da poverenje u legitimitet vlasti samo nastavi da opada i da onda istovremeno izgube obe poluge izvršne vlasti, i vladu i predsednika“, rekao je Ejdus, između ostalog.
Drugi veliki razgovor vodili smo s Nenadom Marićem, alijas Kraljem Čačka, kantautorom koji je za naš nedeljnik govorio o svom novom dvostrukom albumu Dobro jutro, ljudi, ali i o svom dosadašnjem životnom i umetničkom toku…
„Direktan politički govor odgovara političaru, jer je to njegovo zanimanje. Zanimanje umetnika u jednom društvu je drugačije. Te dve delatnosti, pa i ostale, u našem društvu se burno prepliću zbog trenutne situacije. Nemoguće je zaobići društvene probleme o kojima i pevam u nekim svojim pesmama i više sam sklon da se izražavam kroz stihove i zvuk nego kroz političke pamflete. Jednostavno me zanimaju univerzalne vrednosti, kao i slobodna ličnost, za koju izgleda kao da danas zaklon nalazi jedino unutar četiri zida. Da li me to čini apolitičnim“, pita i sebe i čitaoce Kralj Čačka.
Za novi broj govore i pišu Ljuba Mdžar, Čaba Presburger, Dana Popović, Aleksandar Đokić, Ines Kljaković Mišović, Laslo Brust…
