Gde bi se potraga za smislom, za svojom autentičnom nutrinom, bolje isticala od
brutalističkog betona galerije Neon, gde su do 23. aprila izložene slike vizuelne
umetnice Laure Sagmeister, u okviru postavke True (Istina)? Siva boja galerijskih
zidova pravi efektan kontrast sa onim što Laura pronalazi u sebi, a jarko je ili
nežno crveno, iako različitih oblika – raspolućenog nara, srca, omeđene muške
telesnosti… pa i samog Boga.
Dijapazon crvenog stavlja akcenat na toplinu, ali i na krv, kao simbol života,
umetnica ističe, naglašavajući da je slike za ovu izložbu stvarala u posebnom
trenutku svog sazrevanja kao žene, praćenog preispitivanjem onog što je bila, i šta
je sada. „Moj pristup nije angažovano feministički, kao što bi moglo da se pomisli,
već duboko intiman“, Sagmeister kaže za Radar.
Tragovi ove samoanalize naslućuju se, a nekad i jasno vide na njenim platnima,
očito više puta preslikavanim i dorađivanim. „Polazeći od uverenja da je istina
duboko subjektivna i lična, Laura otvara prostor za višestruka čitanja. Za nju
stvarnost nije crno-bela, niti je svedena na proste kontraste. U tom složenom svetu,
boja postaje ključni nosilac značenja“, poetiku slikarke tumači Tamara Kucor,
kustoskinja Savremene galerije Subotica.
Dakle, „prepoznatljiva ružičasta, u rasponu od zagasitocrvenih do nijansi mladog
vina, naglašavaju strastvenost, senzualnost i blagu mističnost radova Laure
Sagmeister“, kako Kucor dalje zapaža. To što posetiocima galerije Neon sve deluje
još crvenije, rezultat je pomenutog opozita kolorita (i živahnosti) slika sa
betonskim zidovima. Oni ćute dok se esencija Laurinog samoistraživanja neumitno
pomalja iz zamršene pozadine. Ono što se najzad jasno vidi, zapravo je istina, tako
različita od svega ostalog, prividnog i lažnog.
Neophodna iskrenost i umetnička sloboda
Poprište te borbe između suštinskog i tobožnjeg, nalik je kakvoj četvrtastoj vasioni,
gde vladaju metafore i apstraktni prikazi stvarnosti. Iz nje izviru ubedljivi crtački
potezi koji formiraju figure, ili pojedine njihove fragmente. Nekad su platna
oslobođena čoveka, kada glavnu ulogu preuzima voće, razni predmeti i slični
segmenti mrtve prirode. Oživljeni na ovaj način, oni maltene poprimaju osobenost
ljudskih bića.
„Slike Laure Sagmeister izazivaju trenutni odjek u posmatraču, beleže ono što je u
čoveku (ženi, prim. nov.) suštinsko i univerzalno, stvarajući prizore pred kojima je
nemoguće biti ravnodušan. Da bi se dosegla ta tačka, neophodne su dve stvari:
potpuna umetnička sloboda i apsolutna iskrenost“, zaključuje kustoskinja Kucor.
Laura Sagmeister završila je Likovnu akademiju u Novom Sadu, stekavši diplomu
mastera na Likovnoj master školi u Pečuju. Izlagala je u zemlji i inostranstvu
(Mađarska, Belgija, Nemačka). Dobitnica je više nagrada.
