Kada god se priča o cenama goriva u Srbiji, uobičajeno je da se obrazloženje za njihov nivo traži u kretanju međunarodnih cena, kursu dinara i državnim porezima i naknadama. Široj javnosti je manje jasno na koji način se formira međunarodna cena i srpska akcizna politika.
Cena sirove nafte iz koje se rafinerijskom preradom dobijaju derivati referentna je za celokupno tržište gotovih proizvoda, uključujući motorna goriva. Cena na dve berze – New York Mercantile Exchange (NYMEX) za amerčku sirovu naftu WTI iz Teksasa i Intercontinental Exchange (ICE) u Londonu za sirovu naftu iz Severnog mora tipa Brent, pokrivaju dve trećine svetske berzanske trgovine sirovom naftom. Ostale značajnije berze su u Dubaiu, Tokiju i Šangaju.
Kako se utrđuju cene sirove nafte na svetskom tržištu
Prosečan dnevni promet „papirne“ sirove nafte na dve vodeće berze iznosi oko dve milijarde barela, dok je svetska potrošnja oko 103 miliona barela dnevno. Berzama dominiraju terminski (Futures) ugovori za buduće isporuke, kojima učesnik preuzima obavezu da kupi ili proda sirovu naftu u tačno određenom roku. Ugovor pokriva 1.000 barela sirove nafte standardnog kvaliteta za isporuku na određenom terminalu u precizno definisanom roku.
Vlada Srbije od februara 2022. određuje cene benzina i dizela za domaće tržište, ne vodeći računa o tome po kojoj prosečnoj ceni NIS nabavlja sirovu naftu i koliki su stvarni troškovi prerade, a upravo ta kompanija ima monopol jer kontroliše 80 odsto veleprodajnog tržišta
Međutim, gotovo 100 odsto sirove nafte, kojom se trguje na berzama, ne preuzimaju glavni učesnici u trgovini na berzama – komercijalni korisnici, pre svega naftne kompanije i trgovci koji koriste berzu za ograničenja rizika od naglih promena cena putem „hedge“ operacija, pa ni špekulanti – finansijski fondovi i druge finansijske institucije, trgovci, pa i pojedinci koji računaju na zaradu na osnovu ispravne procene o cenovnom trendu.
Pojednostavljeno objašnjenje hedž operacije moglo bi se prikazati na primeru koji bi odgovarao poslovanju NIS-a. NIS kupuje mesečno oko 316.000 tona sirove nafte ili oko 2,3 miliona barela. Pretpostavimo da se u januaru, pre krize na Bliskom istoku, kada je barel koštao oko 70 dolara, odlučio za hedž operaciju za martovsku isporuku. Tada bi na berzi kupio 2.300 terminskih ugovora po ceni od 70 dolara za barel u vrednosti od 162 miliona dolara.
Cena na berzi je u martu skočila na 100 dolara po barelu. NIS kupuje sirovu naftu u Rijeci po ceni od 100 dolara, sa gubitkom od 30 dolara po barelu u odnosu na cenu po kojoj je naftu planirao i budžetirao, što predstavlja ukupan gubitak od oko 70 miliona dolara. Istovremeno na berzi prodaje ugovore i zatvara svoju poziciju po ceni od 100 dolara po barelu uz dobit od transakcije od 70 miliona dolara, minus troškovi. Time je svoju cenu „zaključao“ na oko 72 dolara po barelu. Pod pretpostavkom da je cena na berzi pala sa 70 na 50 dolara po barelu, NIS bi i dalje ima „zaključanu“ cenu sa troškovima od 72 dolara, s tim da bi dobit bila na kupovini fizičke robe, a gubitak na terminskim, berzanskim ugovorima.
Jedan od razloga za natprosečno veliko fiskalno opterećenje naftnih derivata je što ni jedna država kao Srbija ne bazira svoj razvoj na javnim investicijama u auto-puteve, brze pruge, Ekspo 2027 ili Nacionalni stadion, a za to su vlastima potrebna značajna budžetska sredstva
Berzanska cena, dakle, utiče, ali nije određujuća za kupoprodaju fizičke sirove nafte na trištu. Oko 75 odsto svetske trgovine sirovom naftom se obavlja na osnovu kotacija Dated Brent, koje objavljuje specijalizovana agencija za izveštavanje o cenama PLATTS. Ona ne utvrđuje cene, već ih procenjuje na osnovu realnih trgovačkih transakcija – zaključenih ugovora, ponuda i upita koje prikuplja putem svoje razvijene informacione mreže. Dated Brent kotacijska cena može da bude viša od cene na berzi kada je oskudica fizičke ponude, pri čemu se tržište označava kao backwordation ili niža kada postoji višak nafte u ponudi koje se označava kao contango.
Kako se utvrđuju cene dizela i benzina
Za ugovaranje kupoprodajnih cena osnovnih derivata sirove nafte u Evropi se koriste dnevni izveštaji PLATTS Euromarketscan. Za cenu dizela u Srbiji od ključne važnosti su PLATTS kotacije za ULSD 10 ppm Cargoes CIF Mediteran, što znači da je referentno mesto isporuke neka od luka u Rumuniji, Bugarskoj i Hrvatskoj. Uredbom Vlade Srbije o određivanju cene goriva, ova normalna trgovačka kotacija je promenjena na FOB, što znači da su referentni terminali za utovar u Italiji, Grčkoj ili nekoj drugoj luci na Mediteranu, u mestu proizvodnje ili isporuke.
Trošak transporta je Uredbom fiksiran. Kotacije su aletrnativno izražene u dolarima ili evrima po toni i na te cene se uobičajeno dodaju troškovi premije prodavca, nezavisne kontrole kvaliteta i ugovorenog kala. Zbir kotacija i troškova čini nabavnu cenu na terminalu, na kome se roba preuzima. Slede troškovi logistike – transporta sa najmom prevoznog sredstva da bi se dobila devizna cena u evrima po toni u skladištu u Srbiji.
Cene u litrama preračunavaju se na osnovu parametra gusitne, odnosno količine dizela u kilogramima koja je sadržana u kubnom metru. Po standardu za dizel, gustina se kreće od 820 do 845 kilograma po kubnom metru, što znači da jedna tona sadrži između 1.183 i 1.219 litara. Po Uredbi gustina je fiksirana na 845 kilograma po kubnom metru. Na primer, cena od 1.300 evra po toni znači da cena po litri može da bude u rasponu od 1.066 do 1.098 evra.
Potrošnja auto gasa najviši nivo od 290.000 tona dostigla je 2012, što je potrošnju benzina smanjilo za 245.000 tona. S obzirom da NIS nije mogao da povećava kapacitet prerade dok se sa tržišta ne eliminiše auto gas, država je povećanjem akcize oborila njegovu potrošnju na oko 90.000 tona godišnje
Nabavna cena u dinarima zavisi od kupovnog kursa NBS, čime se dobija takozvana neto kompanijska cena dizela. Bruto kompanijska cena obuhvata i troškove skladištenja i manipulacije u Srbiji i dobit koju bi od posla trebalo da ostvari uvoznik. Na ovako formiranu kompanijsku cenu, dodaju se državni nameti – akciza, naknada za strateške rezerve i energetsku efikasnost, troškovi transporta do stanica za prodaju goriva i maloprodajna marža. Zbir nabavne cene, državnih nameta i svih navedenih troškova čini osnovicu za PDV od 20 odsto, čime se dobija cena za kupce u maloprodaji.
U određivanju cene dizela za domaće tržište i NIS uzima u obzir cenu formiranu na osnovu nevedenih parametara, bez obzira na svoje troškove prerade i prosečnu nabavnu cenu po kojoj je obezbedio sirovu naftu. Vlada Srbije na osnovu „privremene“ mere od februara 2022. svakog petka određuje nedeljne cene motornog benzina i dizela, dva osnovna motorna goriva. Pretpostavka je da Vlada uzima u obzir gore navedene realne troškove prilikom primene svoje formule za određivanje cena.
Tržište goriva je formalno slobodno, ali stvarnosti NIS sa učešćem od 80 odsto na veleprodajnom tržištu ima monopol, a Vlada ga i formalno kontroliše. Time je tržište „uvedeno u red“ i suspendovano osnovno načelo konkurencije za dobrobit korisnika. Uzimajući u obzir sve navedeno, realna konkurencija bi mogla maksimalno da donese korisnicima uštedu od svega nekoliko dinara po litri, a ne i bitno različite cene.
Visoka zahvatanja su posledica i velikih javnih ulaganja
Ono što može da čini razliku jesu zahvatanja države kroz akcizu i ostale naknade. EU je 2003. uvela obavezu minimalnog iznosa akciza na goriva i energente – prirodni gas, struju i mazut, na primer, koje sve članice moraju da ispoštuju u svojoj inače nezavisnoj politici akciznog oporezivanja.
Minimalne akcize zavise od značaja za tržište i ekologije, pa su tako najviše za bezolovni motorni benzin, kao „luksuzno“ gorivo, koje koriste isključivo građani, i iznose 359 evra za 1.000 litara. Za dizel, koji se koristi i u komercijalnom transportu, poljoprivredi, železnici i u energetske svrhe minimalna akciza je 330 evra na 1.000 litara, a za tečni naftni gas kao ekološko gorivo je 125 evra na 1.000 kilograma.
U Srbiji su trenutne važeće akcize, bez privremenog umanjenja, drugačije određene: za benzin na nivou od oko 598 evra i dizel na 616 za 1000 litara, a za TNG na 480 evra za 1000 kilograma.
Rafinerija u Pančevu proizvodi oko 1,84 miliona tona dizela, dok je potrošnja oko 2,5 miliona tona. Cilj akcizne politike je da podstakne potrošnju benzina, pa je zato i akciza na dizel viša od akcize na benzin, što je jedinstven slučaj u Evropi
Drugm rečima, srpska akciza za benzin je 67 odsto veća od minimalne evropske, za dizel je veća 1,87 a za TNG 3,84 puta. U poređenju sa tri zemlje članice i dve države koje su kandidati za EU, akcize u Srbiji ne samo što su apsolutno najviše, nego je uočljivo i poresko favorizovanje motornog benzina, naročito u odnosu na auto gas (TNG) kao alternativno gorivo benzinu. Za razliku od Srbije, Hrvatska je u pristupnim pregovorima sa EU obezbedila nižu akcizu na TNG od minimalne po osnovu snabdevanja razuđenih ostrva na Jadranu, što se vidi i iz priloženog grafikona.
Odnos između akciza na gorivo u zemljama regiona i minimalne akcize u EU, u procentima
Jedan od mogućih razloga za natprosečno veliko fiskalno opterećenje naftnih derivata je što ni jedna država kao Srbija u tolikoj meri ne bazira svoj razvoj na javnim investicijama u auto-puteve, brze pruge, Ekspo 2027 ili Nacionalni stadion, a za to su vlastima potrebna značajna budžetska sredstva.
Za aktuelnu vlast interes NIS-a važniji od zaštite životne sredine
Akcizna politika je upodobljena randmanima NIS-ove rafinerijske prerade sirove nafte i potrošnji goriva na tržištu. Motorni benzin u preradi u rafineriji Pančevo, po efikasnosti jedne od najboljih u Evropi, učestvuje sa oko 17,5 odsto, što na 4,1 milion tona prerade sirove nafte godišnje daje oko 717.000 tona, dok se domaća potrošnja benzina stabilno kreće između 500 i 550 hiljada tona godišnje.
Potrošnja auto gasa najviši nivo od oko 290.000 tona dostigla je 2012, što je potrošnju benzina smanjilo za oko 245.000 tona. S obzirom da rafinerija u Pančevu nije mogla da povećava kapacitet prerade sve dok se sa tržišta ne eliminiše auto gas, država je izašla u susret toj potrebi, pa je povećanjem akcize učinila auto gas nekonkurentnim, čime je oborena njegova potrošnja na oko 90.000 tona godišnje.
Eskalacija sukoba na Bliskom istoku ima za posledicu pokidane lance u snadevanju naftom i derivatima, ali i petrohemijskim sirovinama i gotovim proizvodima. Otuda bi bilo mudro racionalno koristiti raspoložive rezerve, da se ne bi našli u situaciji da postoji spremnost da se akcize privremeno ukinu, a da nema za čega
Ekologija je pala u drugi plan naspram kompanijskog interesa, potrošači su uskraćeni za jeftinije alternativno gorivo, a obezvređena su privatna ulaganja od oko 150 miliona evra u zamenu motora radi korišćenja auto gasa i prateću logistiku.
Rafinerija u Pančevu proizvodi oko 1,84 miliona tona dizela, dok je potrošnja oko 2,5 miliona tona. Cilj akcizne politike je da podstakne potrošnju benzina, pa je zato i akciza na dizel viša od akcize na benzin, što je jedinstven slučaj u Evropi.
Eskalacija sukoba na Bliskom istoku ima za posledicu pokidane lance u snadevanju naftom i derivatima, ali i petrohemijskim sirovinama i gotovim proizvodima, ureom i helijumom, što sve počinje da najviše pogađa azijska tržišta. Pre ili kasnije, ovo će se preneti i na Evropu sa očekivanim povećanjima cena, ali i pitanjem raspoloživosti i povremenih nestašica. Bilo bi mudro racionalno koristiti raspoložive rezerve, da se ne bi našli u situaciji da postoji spremnost da se akcize privremeno ukinu, a da nema za čega.
Parafiskalni nameti za markiranje goriva
Postoji još jedna parafiskalna naknada, koja se zbog specifičnog pravnog okvira ne svrstava u državno zahvatanje, ali čini stavku u ceni goriva. Radi se o trošku markiranja goriva po ceni od 0,285 dinara po litri benzina i dizela i 0,49 dinara po kilogramu auto gasa bez PDV-a, uz dodatnih 0,085 dinara po litri za benzin i dizel po osnovu monitoringa kvaliteta.
Uredbom o markiranju goriva iz 2013. uvedena je obaveza da svaka količina goriva koja se plasira na tržište mora biti markirana nano tehnologijom koju učesnici na tržištu moraju da obezbede kroz zaključenje ugovora o pružanju usluge markiranja sa SGS Srbija, ispostavom švajcarske firme za kontrolu kvaliteta, kao nosiocu konzorcijuma, koji još čine Autentiks iz SAD, kao proizvođač nano markera i firma Nanoinspekt, kao neposredno odgovorane za implementaciju sistema.
MOL, ADNOC i Gasprom imaju svoje prioritete, pa ne čudi da je produžen rok za prodaju NIS-a, a ostaje sumnja da u novonastalim okolnostima možda neće biti ni zaključen, posebno ako Viktor Orban, ruski favorit, izgubi izbore 12. aprila. Ima li Vlada Srbije rezervnu opciju
Isti konzorcijum od 2015. vrši i monitoring kvaliteta. Uredbama je definisano da je markiranje i monitoring usluga, a ne naknada, pa zato oko 10 miliona evra, kao zbirni godišnji trošak ove usluge, snose proizvođači i uvoznici goriva, ali svakako nastoje da kroz prodajne kompanijske cene ovaj trošak prenesu na krajnje potrošače. To, međutim, nije uvek moguće s obzirom da razlika između nabavne i ograničene maloprodajne cene ne ostavlja dovoljno prostora za sve učesnike, pa trošak često pada i na teret naftaške dobiti.
Strateške rezerve služe za obezbeđenje energetske sigurnosti a ne smanjenje cena
Kratkoročni efekat puštenih 40.000 tona dizela na tržište je dobrodošlo korisnicima, ali ova intervencija je dovoljna za manje od šest dana prosečne dnevne potrošnje dizela u Srbiji. Za 30 dana intervencije potrebno je oko 210.000 tona, što može da bude kontraproduktivno ako se rezerve iscrpe, a da ne postoji dugoročna operativna alternativa u snabdevanju.
Sad se vidi koliko je bilo dragoceno vreme od uvođenja sankcija OFAC-a Naftnoj industriji Srbije u januaru 2025, koji je poslednju specijalnu licencu o produženju operativnog radadobio do 17. aprila. Bez operativnog NIS-a, snabdevenost tržišta Srbije prelazi kritičnu granicu, a dinamiku rešenja uz saglasnost Vlade, diktiraju MOL i ADNOC iz Emirata, kao kupci i Gasprom, kao prodavac, a svako od njih zaokupljen je svojim prioritetima, pa i ne čudi da je produžen rok za zaključenje kupoprodajnog ugovora, prvobitno najavljen za 24. mart. Ostaje sumnja da u novim uslovima možda neće biti ni zaključen, posebno ako Viktor Orban, ruski favorit, izgubi izbore 12. aprila. Ima li Vlada Srbije rezervnu opciju?
