Svakih nekoliko godina, srpska vlast nas iznova upoznaje sa novim, ambicioznim planom koji će Srbiju konačno pretvoriti u „balkanskog tigra“. Planovi se smenjuju, obećanja ostaju. Posle kvantnog skoka u budućnost 2027, koji nam nekako izmače, na red je došla strategija „Srbija 2030“. Na njenom predstavljanju, početkom marta ove godine, ministar finansija Siniša Mali pohvalio se da je srpski BDP u 2025. dostigao 90 milijardi evra, odnosno 13.500 evra po stanovniku, da je 2012. iznosio 4.480 evra, a da će 2030. porasti na 20.000 evra.
Međutim, ono što nije objašnjeno jeste da se radi o nominalnom BDP-u, koji pokazuje vrednost ukupne proizvodnje u tekućim cenama. Drugim rečima, u taj iznos je uračunata i inflacija, rast cena proizvoda i usluga. Zato se može desiti da BDP poraste, a da se stvarna proizvodnja nije povećala. Čak je moguće i da proizvodnja padne, a da nominalni BDP i dalje raste, ako su cene dovoljno skočile.
Ekonomisti zato prate realni BDP, koji pokazuje stvarne promene obima proizvodnje. On se računa tako što se izabere bazna godina i cene iz te godine primene na proizvodnju u drugim godinama. Pošto su cene fiksirane, realni BDP tačno pokazuje da li se u zemlji proizvodi više ili manje, bez uticaja inflacije.
Da bi poređenja bila validna, realni BDP se najčešće gleda po stanovniku, jer zemlje sa većim brojem ljudi prirodno imaju i veći potencijal ukupnog BDP-a. Tako se jasnije vidi koliko svaka osoba u proseku doprinosi privredi. Prema podacima Eurostata objavljenim krajem marta, realni BDP po stanovniku Srbije za 2025. iznosio je 9.140 evra, što nije impresivno, naročito u odnosu na propagandno istaknutih 13.500 evra, na kojima insistira ministar Mali.
Srbija gubi trku sa drugim zemljama u razvoju
Na osnovu tog podatka Eurostata, možemo približno izračunati i ukupan realni BDP za 2025. U Srbiji je, naime, prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku 2024. živelo oko 6.586.000 ljudi. Tokom prošle godine prirodni priraštaj je bio negativan, pa je broj stanovnika smanjen za 36.386, što je otprilike kao da je nestao jedan grad veličine Pirota. Stoga se prosečni broj stanovnika u 2025. može proceniti na oko 6,55 miliona, a kada se on pomnoži sa realnim BDP-om po stanovniku od 9.140 evra, dobijamo ukupan realni BDP od oko 59,9 milijardi evra, što je značajno manje od nominalno izraženih 90 milijardi evra, na koje je ministar finansija toliko ponosan.
Naravno, kada se analizira privredni rast, bitno je posmatrati dugoročan trend, na primer, u periodu od deset i više godina. Jedna ili dve dobre godine ne znače mnogo. Takođe, trebalo bi upoređivati rezultate sa drugim zemljama. Rast od pet odsto može izgledati impresivno, ali ako slične zemlje rastu brže, to znači da zaostajemo.
Ako je BDP po stanovniku Srbije lane bio 9.140 evra, kao što navodi Eurostat, realni BDP u zemlji sa 6,55 miliona stanovnika je oko 59,9 milijardi i značajno je manji od 90 milijardi evra, na koje je aktuelna vlast tako ponosna
Još jedan važan pojam je „efekat sustizanja“ (catch-up effect). On znači da zemlje koje su trenutno manje razvijene rastu brže, jer svaka nova investicija donosi veći napredak u produktivnosti nego u zemljama koje su već visoko razvijene. Jednostavno rečeno, lakše je stići do sredine nego sa pri vrhu popeti na koji stepenik više.
Pogledajmo sada šta ti podaci zapravo govore o srpskoj privredi u poslednjih 13 godina, koliko je SNS na vlasti, tako što ćemo uporediti kretanje realnog BDP‑a po stanovniku sa prosekom Evropske unije i susednim bivšim tranzicionim ekonomijama koje su danas članice EU – Bugarskom, Rumunijom, Hrvatskom, Mađarskom i Slovenijom, što se može videti i na grafikonu broj 1.
Konkretnije, u periodu od 2012. do 2025. srpski realni BDP po glavi kumulativno je porastao za 53,6 odsto ili u proseku godišnje za oko 3,3 procenta, što je približno na nivou svetskog proseka. Još nepovoljnije izgleda poređenje sa zemljama koje su dohodovno slične Srbiji, odnosno sa brzorastućim tržištima i ekonomijama u razvoju (emerging markets and developing economies). Kod njih je u proseku, u istom periodu, realni BDP po stanovniku ukupno porastao za 69 odsto ili za oko 4,1 procenat u proseku godišnje.
U Hrvatskoj realni BDP po glavi duplo, a u Sloveniji tri puta veći nego u Srbiji
U poređenju sa izabranim evropskim ekonomijama, Srbija je 2012. imala najniži BDP po stanovniku od 5.950 evra, pa je bio očekivan snažniji efekat sustizanja. Umesto toga, Bugarska i Hrvatska su rasle brže od Srbije, kumulativno za oko 55 odsto, dok je Rumunija beležila sličnu stopu rasta kao i Srbija.
Relativno gledano, udeo našeg realnog BDP-a po glavi u proseku EU od 2012. do 2025. povećao se sa 20,7 na svega 26,8 odsto. Dakle, i dalje smo tek nešto iznad četvrtine proseka realnog BDP-a po stanovniku EU. Po tom pokazatelju Srbija značajno zaostaje i za bivšim republikama SFRJ, za Hrvatskom 48 odsto, a za Slovenijom čak 65 procenata.
Dodatni problem je što su paralelno sa mlitavim privrednim rastom, cene u Srbiji rasle – kako apsolutno, tako i relativno – u odnosu na prosečne cene EU. Za poređenje kretanja cena Eurostat koristi indikator „Komparativni nivoi cena potrošačkih dobara i usluga“ (Comparative price levels of consumer goods and services) koji pokazuje koliko u proseku koštaju potrošačka dobra i usluge – hrana, odeća, stanovanje, energija, restorani – u jednoj zemlji u odnosu na EU. Konkretno, ako neka zemlja ima vrednost tog indikatora 120, to znači da su cene u njoj u proseku za 20 odsto više od EU proseka, dok vrednost 80 znači da su približno za 20 odsto niže.
Za 13 godina vlast nije smanjila jaz između životnog standarda u Srbiji i EU
Prema poslednjim raspoloživim podacima, od 2013. do kraja 2024. cene dobara i usluga u Srbiji porasle su sa 54,1 na 67 odsto proseka EU, što odgovara prosečnoj godišnjoj stopi rasta od oko dva procenta. U drugim zemljama iz okruženja tempo sustizanja evropskih cena u posmatranom periodu bio je znatno sporiji, što se može videti na grafikonu broj 2.
Istovremeno, udeo srpskog realnog BDP-a po stanovniku u proseku EU rastao je istom prosečnom stopom od oko dva procenta godišnje. To praktično znači da se dohodak Srbije, posmatran u paritetu kupovne moći (PPP), nije približio nivou EU. Bledunjav rast realnog BDP-a po glavi pojede činjenica da cene u Srbiji u odnosu na EU rastu istom brzinom. Drugim rečima, jaz u životnom standardu u ovom trinaestogodišnjem periodu ostaje otprilike nepromenjen.
Vlast SNS-a učvrstila je Srbiju na dnu evropske lestvice i za 13 godina nije uspela da smanji zaostatak za standardom EU. Cene kod nas rastu istom brzinom kao i plate, ali u obrazovanju one zaostaju za republičkim prosekom
Za razliku od Srbije, u odnosu na prosek EU, u svim drugim posmatranim zemljama udeo realnog BDP-a po stanovniku rastao je brže od nivoa cena i kod njih je došlo do stvarne konvergencije u životnom standardu. Izuzetak je Mađarska, takođe autokratija, u kojoj su slično Srbiji, realni BDP po stanovniku i cene rasli istom prosečnom stopom od oko 1,6 odsto godišnje, pa se ni tamo razlika u odnosu na EU nije smanjila, ali je ona na znatno višem nivou razvijenosti, jer naš realni BDP po glavi iznosi oko 56 odsto mađarskog.
Ko će proizvoditi robote sa platama u obrazovanju nižim od republičkog proseka
Umesto da skače „tigar“, dakle, tapka u mestu. Zna se da dugoročni privredni rast počiva pre svega na povećanju produktivnosti rada, a ona je direktno uslovljena kvalitetom obrazovnog sistema. Strategija „Srbija 2030“ kaže da ćemo proizvoditi humanoidne robote i prednjačiti u veštačkoj inteligenciji. Predsednik Aleksandar Vučić nedavno je posebno istakao kvalitet obrazovnog modela Kazahstana – radi se o privlačenju stranih univerziteta da otvaraju kampuse u Srbiji, o slanju studenata u inostranstvo uz obavezu povratka i kupovini franšiza stranih univerziteta. Nažalost, kod nas se, kako on kaže, reformske rasprave svode samo na povećanje plata umesto na promenu sadržaja nastave i kurikuluma.
No, kada smo već kod plata u obrazovanju, one su septembra 2025. i dalje bile ispod republičkog proseka, iako naprednjački funkcioneri ne propuštaju da pomenu da se u obrazovanje nikada nije više ulagalo i da se redovno povećavaju plate. Činjenice ih, pak, demantuju. Prema podacima objavljenim sredinom marta, prosečna plata u sektoru obrazovanja u septembru 2025. iznosila je 107.000 dinara i opet je bila za 2.000 dinara niža od republičkog proseka.
Ovaj obrazac, po kom su plate u obrazovanju ispod proseka Srbije prati sve nivoe kvalifikacije, s tim što su posebno upadljive razlika u odnosu na prosek za nivoe 6 (zaposleni sa diplomom osnovnih studija), 7 i 8 (zaposleni sa masterom i doktoratom). U principu, u pitanju su zaposleni u osnovnim i srednjim školama i visokoobrazovnim institucijama. Za kvalifikacioni nivo 6 prosečna plata u obrazovanju za 30 odsto je niža od proseka, a za kvalifikacione nivoe 7 i 8 je taj zaostatak 23 procenta, što se može videti na grafikonu broj 3.
Prosečna neto zarada u Srbiji u sektoru obrazovanja po nivou kvalifikacija za septembar 2025, u dinarima. Izvor: Republički zavod za statistiku
Trinaestogodišnja vladavina naprednjaka učvrstila je Srbiju na dnu evropske lestvice, sa realnim BDP-om po stanovniku, koji čini jedva više od četvrtine proseka EU. Umesto sustizanja, dobili smo tapkanje u mestu. Cene rastu istom brzinom kojom raste i dohodak, plate u obrazovanju zaostaju za prosekom, a ambiciozne strategije smenjuju jedna drugu, ostavljajući ožiljke u realnom životu običnih građana. Ako ovim podacima ne verujete, verovaćete. Bejzbol palice, štangle, fantomke, lojalističke falange, partijski policajci, sudije i tužioci će vas ubediti. Barem će pokušati. Ali, svakoj tiraniji dođe kraj. A neumitne brojke predviđaju skorašnji i ovoj.
