„Kad misliš da je dotle moglo – uvek može gore.“ Ovaj komentar Sir Olivera iz stripa Alan Ford savršeno oslikava stanje beogradske kulture. U dve važne gradske ustanove kulture došlo je do reorganizacije rukovodećih pozicija koja jasno pokazuje kako funkcioniše tzv. kadrovska vertikala. Na čelo Kulturnog centra Beograda (KCB) i Doma omladine (DOB) postavljene su vršiteljke dužnosti koje su prethodno sarađivale u istoj instituciji, što ukazuje na zatvoreni krug kadrova i snažnu povezanost s političkom poslušnošću, više nego s programskom vizijom.
Vršiteljka dužnosti KCB sada je glumica Jovana Petronijević, dok je funkciju v. d. direktora DOB preuzela politikološkinja Vanja Vulević. Obe dolaze iz Centra za kulturu „Vlada Divljan“, gde je Petronijević bila programska urednica, a Vulević direktorka, što pokazuje kako se kadrovski krug u beogradskim kulturnim institucijama sužava i rotira.
O njihovim biografskim podacima i programskim ambicijama zna se malo. Jovana Petronijević školovala se u klasi Mirjane Karanović na Akademiji umetnosti u Beogradu. Kao glumica poznata je po ulozi Cuce, profesorke seksualnog obrazovanja, u humorističnoj seriji Kursadžije na TV Pink, a publika ju je zapamtila i kao Stojanku u emisiji Zvezde Granda Specijal. U jednom od retkih intervjua proročanski je istakla: „Ništa od onog što sam radila nije obeležilo moj život – moje vreme tek dolazi“. O Vanji Vulević se zna znatno manje. U jednom od retkih javnih nastupa, govoreći o radu Centra za kulturu „Vlada Divljan“, objasnila je da taj prostor treba da „spaja ljude i oplemenjuje svakodnevicu“. Ko je preuzeo njihove pozicije u ovom centru zasad nije poznato.
Na čelo Kulturnog centra Beograda (KCB) i Doma omladine (DOB) postavljene su vršiteljke dužnosti koje su prethodno sarađivale u istoj instituciji, što ukazuje na zatvoreni krug kadrova i snažnu povezanost s političkom poslušnošću, više nego s programskom vizijom
Izborom Petronijević i Vulević na čelne pozicije KCB i DOB postaje jasno kako funkcioniše model kadrovske rotacije, a status vršilaca dužnosti dodatno olakšava ovaj proces. Za razliku od direktorskog mandata, koji podrazumeva javni konkurs, v. d. status omogućava gradu da rukovodioce postavlja direktno. Tako profesionalne reference često ustupaju mesto političkoj poslušnosti, dok stručnost postaje sekundarna. U ovakvom modelu upravljanja, kultura postaje karika u lancu političkog klijentelizma.
Nova sekretarka za kulturu Jelena Medaković pokazuje da je lekcija dobro naučena – menja kadrove, dovodi svoje ljude, odane i njoj i vlasti, čime osigurava i svoju poziciju i stabilnost sistema. A ona odlično zna istoriju, značaj i potencijale ovih ustanova.
DOB je otvoren 1964. i od tada organizuje brojne manifestacije – od Beogradskog džez festivala i Martovskog festivala do filmskih i pozorišnih projekata, radionica, međunarodnih rezidencija, debata i panel diskusija. KCB je osnovan 1960. i u njegovom sastavu su Likovna galerija, Galerija Artget, Beogradski izlog, Galerija Podroom i Dvorana kulturnog centra. KCB organizuje i Oktobarski salon, jednu od najznačajnijih međunarodnih izložbi savremene umetnosti u regionu. Zanimljivo je i to da je novoizabrana predsednica njegovog Upravnog odbora Biljana Jotić, nekadašnja direktorka Muzeja primenjene umetnosti, što dodatno pokazuje kako se upravljačke pozicije u sektoru kulture često formiraju u relativno zatvorenom krugu ljudi. Kao i to da su tanki sa stručnim kadrovima.
Nažalost, niko od zaposlenih u KCB i DOB trenutno nije želeo da komentariše ove odluke jer, kako su rekli u neformalnom razgovoru, još uvek su zbunjeni. Ipak, u širim krugovima mogu da se čuju pesimistične prognoze da se ne bi iznenadili ako umesto galerija osvanu kafići i kladionice.
