Jedina stvar koju gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić nije trebalo da uradi usred predizborne kampanje – uradio je. Fizički je napao ženu usred kampanje naprednjaka čiji je fokus upravo bilo nasilje nad ženama, doduše nepostojeće, koje oni pokušavaju da pripišu svojim političkim oponentima. Pa posle recite da Šapić ne ruši Srpsku naprednu stranku iznutra. Ne bi mu, istina, bilo prvi put da preleti sa jedne na drugu stranu, pa što ne bi opet, jedino što, ako mu je to namera i ovog puta, teško da će mu uspeti.
Nikom drag gradonačelnik
Možda preleti eventualno do Trsta, ali na onu drugu stranu teško jer ga apsolutno niko sa te druge strane niti voli niti želi. Doduše, to može da se kaže i za njegovu stranu. Očigledno je da između Šapića i naprednjaka nema neke naročite ljubavi, oduvek je taj odnos izgledao kao da ga nikad nisu prihvatili, a i on kao da malo drži prste na nosu kad je u njihovoj blizini. Tako je na kraju ispalo da je Šapić možda i jedini gradonačelnik koji bukvalno nikome nije drag, ni opoziciji, ali ni vlastima. Raniji gradonačelnici makar su imali podršku svoje stranke ili koalicije, a on, čini se, ni to.
Logično je zapitati se – za koga zapravo radi taj Šapić? Jer, naprednjaci su za njega govorili da je lopov, prevarant i siledžija, a on da bi bio ljudska gnjida kada bi prešao preko tih stvari
Naravno, neko bi rekao onu neviđeno glupu „Ako me niko ne voli, sigurno radim nešto dobro“, ali ne, samo te niko ne voli i trebalo bi možda da se zapitaš šta radiš pogrešno ako je tako. A Šapić se zaista ne trudi previše. Non-stop je nervozan, agresivan, a čak i na konferencijama deluje kao da je svakog trenutka spreman da se sa nekim potuče. Ipak, ni mi koji nemamo apsolutno nikakva očekivanja od njega nismo mislili da bi mogao baš da nasrne na ženu.
Iz susreta sa gradonačelnikom odbornica pokreta Kreni-promeni Tatjana Mićić izašla je sa ozbiljnim povredama i taman kad smo mislili da će kao Šapićevo gradonačelničko zaveštanje ostati kružni tokovi, sat koji malo radi, malo ne radi i statua terazija gde joj mesto nije, on je u foto-finišu iznenadio novim skandalom, verovatno i najvećim u kratkoj, ali neuspešnoj karijeri gradonačelnika prestonice Srbije.
Jeste da je i sam pričao da nakon završetka mandata želi da se povuče iz politike i javnog života, ali mogao je to povlačenje da izvede tako da ne povredi nikoga makar fizički. Ranije smo imali prilike da vidimo kako bes iskaljuje na tuđem mobilnom telefonu, ali tuđe lice je mnogo ozbiljnija stvar nego tuđi mobilni telefon, iako ni jedno ni drugo ne priliči gradonačelniku glavnog grada jedne zemlje.
Ružna prošlost
To se na kraju najviše obilo o glavu njegovim stranačkim kolegama, ma koliko se on i oni međusobno ne voleli, jer je poprilično dezavuisalo njihove napore da onu drugu stranu predstave kao nasilnike. Zato je usledilo izvinjenje, ne povređenoj ženi ili javnosti, daleko bilo, već Aleksandru Vučiću i naprednjacima. Kako su na kraju oni ispali žrtve u celoj priči nije najjasnije, ali znamo već da je u paralelnom naprednom univerzumu sve moguće, pa i to da Šapić povredi nekoga, a da ta povreda na kraju najviše zaboli Vučića.
Stoga je logično zapitati se za koga zapravo radi taj Šapić? Jer, da podsetimo, naprednjaci su za njega govorili da je lopov, prevarant i siledžija, a on da bi bio ljudska gnjida kada bi prešao preko tih stvari i da bi, da mu to neko kaže u kafani, stvari drugačije rešavao. Da li su zaista jedni drugima oprostili teške reči i ružnu prošlost ili je Šapić odlučio da kolegama „zabiberi“ pred sam odlazak? Možda nikad nećemo saznati. Istina je tamo negde. U Nambiji.
