Tri prva dana ovogodišnjeg oktobra ostaće upamćeni u novijoj kulturnoj istoriji grada na Veternici, nekad Malog Mančestera, sada samo Leskovca, kao kratak ali gust period slavljenja književnosti i kulture, što za tamošnji početak 10. meseca već dugo nije novost, ali je ove 2026, posebno „začinjen“.
Festival književnosti Think Tank Town, naime, proslavio je nemali jubilej – 20 godina postojanja okupivši, po tradiciji, pisce, prevodioce, teoretičare, filozofe, novinare i muzičare iz regiona i šire, ne bi li, združenim snagama, svi zajedno, iz „malene slobodne oaze“ pustili „čist, slobodni vazduh“ neopterećen političkim ili sličnim autoritetima. A zahvaljujući činjenici da je Leskovac ovogodišnja „Nacionalna prestonica kulture“ – šta god to značilo – organizatori su, nakon dužeg „posta“ mogli da računaju i na nešto male finansijske podrške iz gradskog budžeta. Osim toga okrugli stolovi, debate, promocije, izložbe, i koncert vraćeni su u prostore gradskih kulturnih institucija, ovom prilikom u sale i holove Narodnog muzeja i Leskovačkog kulturnog centra, odakle su nakon početnih festivalskih izdanja (TTT je svoj trnoviti put započeo u vreme „demokratske vlasti“) bili proterani u pabove.
„TTT dokazuje da dobar festival ne boluje ni od pravopisnih predrasuda ni od boljki geografskog porekla. Jedino pravilo koga smo se držali čvršće od pravila ekvidistance jeste obaveza da na festival pozivamo samo bolje od nas. Zahvalni smo svim učesnicima naših manifestacija i na pohvalama, a posebno na kritikama. Ne postaje se tek tako najveći nekomercijalni festival na Balkanu“, objašnjava Saša Stojanović, osnivač i direktor Festivala, ovogodišnji naziv Dvadeset ljutih.
Stojanović još dodaje da „publika postaje sve zahtevnija, a učesnici sve brojniji. Pokojni Teofil Pančić je naš festival nazivao ‘malim čudom koje posećuju velikani književnosti’. Red je da mu se odužimo za komplimente i postanemo golemo čudo, kome nije potrebno tražiti poseban razlog. Umesto političkih slogana, pružili smo književni poklič: Dogodine u Leskovcu! Dvadeseti festival književnosti Think Tank Town je završen – živeo 21. festival!“
Cela priča počela je, da se podsetimo, a u tome nam svojom izložbom pomaže Jurica Dikić, dve godine ranije – 2005. kada su Stojanović, Dikić i ekipa pokrenuli Časopis za Balkan – ThinkTank, koji će se, u različitim ritmovima, zavisno od finansija, pojavljivati tokom desetak godina. „A onda je Čarli (Stojanovićev nadimak – prim, D. S.) rekao – Pravićemo festival!“ Do imena – Think Tank Town, nastavlja Dikić, došlo se kroz grafički oblik slova T – Trg / plato, jednako Agora (Forum), mesto susreta, javno, pogodno za razmenu mišljenja. Pozornica za slobodnomisleće. Tripl T, opet, traži se u činjenici da se gradski trg formira tako što ga okruže građevine i ulice koje se slivaju ka njegovom centralnom delu. Dolaze sa sve četiri strane sveta. Ornamentika stvorena od niza grafičkih elemenata u obliku slova T okružuje plato u centru i stvara urbanu sredinu nalik gradskom trgu, pogodnu za pojavnost, stav, bunt… Za umetnost reči, slike, muzike…
„Najzad, mali gradski trg za velike stvari. Hrana za dušu. Zovemo samo bolje od nas – i došli su. Svi najbolji“, završava Dikić svoju „plakatnu“ mini-istoriju festivala. A te 2007, od 4. do 7. oktobra, Leskovcem su, između ostalih, prošetali Igor Mandić, Vida Ognjenović, Čarls Alverson, Kruno Lokotar, Jelena Bogavac, Boris Dežulović, Predrag Lucić, Dario Grgić, Milan Vlajčić, Iztok Sitar, Zoran Ćirić… Kasnije će njihovim stopama nastaviti Miša Blam, Dubravka Stojanović, Aleksandar Stanković, Stevan Tontić, Gojko Božović, Bojan Tončić… I još, u okviru izdavačke delatnosti, TTT će objaviti 26 knjiga u 13 kola, plus jedno posebno izdanje.
Dve teme koje su u današnje vreme postale goruće – Književnost i njene senke: O čemu ćutimo kada govorimo o književnosti i, naročito, Književnost pod opsadom novih tehnologija: Vreme robota ili vreme umetnika, bile su okvir za debate na istoimenim okruglim stolovima, tokom kojih su, uz pomoć moderatora, filozofa i prevodioca Ivana Milenkovića, svoje viđenje ponudili filozof Luka Stojanović (Češke Budejovice / Leskovac), prevoditeljka Anješka Žuhovska Arent (Krakov), prevoditeljka Jelena Ivanišević (Beograd), prevodilac i urednik časopisa Polja Alen Bešić (Novi Sad), književnik i kolumnista Boris Dežulović (Split), književnik Saša Stojanović (Leskovac), esejist i pisac Lado Tomičić (Zagreb), pesnik, slikar i muzičar Vladimir Martinovski (Skoplje) i Zoran Predin (Ljubljana).
„Imali smo ovde u dva dana dva okrugla stola s jako zanimljivim temama, razgovorima. Danas o budućnosti prevođenja, u trenutku kada se ozbiljno susrećemo s veštačkom inteligencijom, juče o tome zašto se ‘ćuti’ kad se govori o književnosti. U tom kontekstu mi se čini da je najbitniji kod tog ‘ćutanja’ zapravo položaj književnika, jer, on ima veliki uticaj na književnost samu. Dakle, ne možemo govoriti samo o ‘nadahnuću’, mora se pogledati ono od čega mi živimo. Pisci, prevodioci, nemaju nikakve posebne popuste u prodavnicama (smeh), i ne žive od vazduha… Prosto, moramo da se borimo za otvaranje i tog životnog, egzistencijalnog pitanja. Lično, to činim svom snagom, gde god mogu. Puno govorim o tome upravo na ovakvim skupovima i to smatram svojim malim doprinosom borbi. Iako nisam najpoznatija u književno-prevodilačkoj zajednici, mislim da potpomažem pokušaj da se ‘čujemo’. I jedino što mi možemo jeste da o tome glasno govorimo“, objašnjava za Radar Žuhovska Arent.
Vladimir Martinovski, iako je prvi put učesnik u programu TTT, smatra da on mirne duše može da se uporedi sa sličnim festivalima u regionu i šire. „Ono što mi se odmah, međutim, kao neki trade mark ovog festivala, jako dopalo, jeste to što se vrlo ozbiljno priča o aktuelnim temama koje zadiru u bit književnosti i kulture danas. Tokom održanih debata upoređivali smo iskustva, recimo, pisci i prevodioci zajedno su opservirali današnje stanje, u trenutku kad veštačka inteligencija ulazi u sve sfere, pa, naravno, i prevodilačku.
Najkraće, 20. TTT predstavio je i programe Best of mali Mančester, Šta (još) hoće ti mladi?, Glavni junak jedne knjige (posvećeno B. Tončiću), Koračanje vekom sa Umbertom Ekom: 10 godina od odlaska Profesora, govorilo se o poslednjoj, testamentarnoj knjizi poezije velikog pesnika Čarlsa Simića Nigde kopna na vidiku (Kontrast izdavaštvo), o fenomenu Ex Yu rock enciklopedije Petra Janjatovića, o novoj norveškoj lirici, kao i o knjizi Beli libar Borisa Dežulovića (Telegram), „duhovitoj i strastvenoj zbirci priča o Hajduku, nogometnom klubu koji je istodobno ponos i bol svojih navijača“…
Tradicionalnu „tačku“ na TTT, stavio je 20. put Ljubomir Živkov, svojim Retrovizorom, a festival je, neobično, završen koncertom Trija Zorana Predina i Kralja Čačka, što Predinu, kako je rekao za Radar, ne predstavlja iznenađenje. „Nije neobično da se književni festival završava koncertom. Pošto je po Nobelovoj nagradi Bobu Dilanu za ‘pevane vezove’ to prepoznato kao literatura. Znači da na književnom festivalu pevane pesme apsolutno imaju pravo da učestvuju. Meni je to apsolutno super jer ipak je muzika ta koja ‘cjeli rane i hladi dušu’”.
