Pišu: Ognjen Radonjić, Vladimir Obradović
Tokom priprema za prvo otvaranje Železničke stanice u Novom Sadu 19. marta 2022, neposredno uoči predsedničkih i parlamentarnih izbora, za projektovana rešenja nije bilo dovoljno vremena, pa su ona ustupila mesto privremenim zahvatima. Brojna dokumenta nedvosmisleno pokazuju da je vlastima od sigurnosti građevine i bezbednosti putnika bilo važnije kako stanica spolja izgleda, o čemu svedoči i bizarna činjenica da su fleke od ptičijeg izmeta na staklima prelepljene banerima, a nadstrešnica je samo oprana tamo gde se vidi sa terase.
Prepiska od 28. januara 2022. odnosi se na predlog radova na plafonu nadstrešnice i posebno je značajna ako se uporedi sa Vučićevom izjavom posle njenog pada 1. novembra 2024, da samo nadstrešnica nije obnovljena prilikom rekonstrukcije stanice
Umesto da se skraćeni rok prilagodi stanju radova, radovi su prilagođavani političkom roku. Nova prepiska otkriva još jedan deo istog procesa. Dok se odlučivalo kako će izgledati plafon nadstrešnice, preko članice Predsedništva SNS-a Adrijane Mesarović, u to vreme članice Gradskog veća zadužene za budžet, finansije i investicije, traženo je da Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada što pre izda saglasnost izvođaču za predložene radove.
Prepiska od 28. januara 2022, naime, odnosi se na predlog radova na plafonu nadstrešnice, sa čeličnom potkonstrukcijom, limenom oblogom i ankerima koji bi se postavljali u postojeću ploču. Ne znamo šta je na kraju od predloženih radova i urađeno, ali taj dokument pokazuje da su takvi radovi bili predmet konkretnog predloga i postupka ubrzanog pribavljanja saglasnosti i to preko vikenda, uz političku pomoć tadašnje gradske funkcionerke, koja je u međuvremenu značajno uznapredovala, jer je od maja 2024. do raspisivanja vanrednih izbora bila ministarka privrede, a od aprila prošle godine i potpredsednica Vlade Srbije.
Ovaj dokument dobija poseban značaj kada se uporedi sa izjavama nakon tragedije. Već 1. novembra 2024, istog dana kada se nadstrešnica obrušila, Aleksandar Vučić izjavio je da ona nije obnovljena ni prilikom rekonstrukcije stanice. Infrastruktura železnice Srbije takođe je saopštila da nadstrešnica nije bila obuhvaćena rekonstrukcijom.
Paralelni sistem upravljanja projektom rekonstrukcije
Hronologija povezuje ovu prepisku sa dokumentacijom koju smo već objavili u Radaru, u tekstu Padu nadstrešnice doprineo i sistemski fušeraj. Milan Banović, predstavnik kineskog konzorcijuma CRIC-CCCC, 27. januara 2022. šalje predlog radova za pripremu stanice za prijem i otpremu putnika. Sastanak je zakazan za naredni dan u 14 časova. Posle tog sastanka, 29. januara, učesnicima dostavlja revidirani spisak. Upravo između prvog i ažuriranog spiska odvija se prepiska o saglasnosti Zavoda za radove na plafonu nadstrešnice.
Konzorcijum CRIC-CCCC u 17.01 od Mesarović traži da ubrza odgovor Zavoda, a već u 17.08 ona odgovara: „Rešavam“ i u 17.25 šalje novu poruku: „U ponedeljak ujutru saglasnost“. Kopije poruka prosledila je Nataši Vukšić i Aniti Dimoski
U petak, 28. januara, u 16.42, Slavoljub Kondić iz firme BPL end trejding industri šalje predlog za maske radijatora i plafon nadstrešnice na glavnom ulazu. Za nadstrešnicu predlaže čeličnu rešetkastu potkonstrukciju koja bi bila pričvršćena za ploču „adekvatnim anker vijcima“. Na nju bi se postavio perforirani lim, dok bi oko nadstrešnice bile ugrađene bočne limene maske. Navodi i da perforirani lim već imaju u magacinu.
Devetnaest minuta kasnije, u 17.01, Banović se obraća Adrijani Mesarović, tada članici Gradskog veća Novog Sada za budžet, finansije i investicije. Obaveštava je da je izvođač poslao predlog i da je on prosleđen „gospođi Slobodanki iz Zavoda na saglasnost“. Zatim traži da urgira „za što skorijim odgovorom“.
Odgovor stiže u 17.08 i sadrži jednu reč: „Rešavam“. U 17.25 Mesarović šalje novu poruku. „U ponedeljak ujutru saglasnost.“ U kopiji ove poruke nalaze se i Nataša Vukšić na adresi Predsedništva i Anita Dimoski, na adresi Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Ovaj lanac komunikacije još jednom potvrđuje paralelni sistem upravljanja projektom. Adrijana Mesarović je u to vreme bila članica Gradskog veća Novog Sada, ali gradska vlast nije bila investitor rekonstrukcije Železničke stanice, niti organ nadležan za nabavku i ugradnju liftova. Nataša Vukšić bila je u Generalnom sekretarijatu predsednika Republike, koji takođe nije imao formalnu nadležnost da upravlja radovima i nabavkama na ovom projektu.
Gradska funkcionerka nije kineskom izvođaču poručila da će zamoliti nadležni Zavod da predmet razmotri, niti da će odgovor zavisiti od dokumentacije i stručne ocene, već im je unapred obećala tačno vreme do kada će tu saglasnost oni dobiti
Od molbe za urgenciju do obećanja saglasnosti prošla su 24 minuta. Od slanja tehničkog predloga do tog obećanja manje od 43 minuta. Između petka kasno po podne i ponedeljka ujutru, 31. januara, bio je vikend. Nije ostavljen nijedan ceo radni dan, a pozitivan ishod je već najavljen.
To je ključni sadržaj ove prepiske. Mesarović ne piše da će zamoliti Zavod da predmet razmotri, niti da će odgovor zavisiti od dokumentacije i stručne ocene. Ona najavljuje saglasnost i vreme kada će biti dobijena. Dokument koji imamo ne pokazuje da li je saglasnost zaista izdata u obećanom roku. Pokazuje, međutim, da je gradska funkcionerka taj ishod unapred obećala.
Kako se (nije) kalio čelik
Predlog za nadstrešnicu nije se svodio na izbor boje. Predviđao je novu metalnu oblogu povezanu sa postojećom pločom. Potkonstrukciju je trebalo izraditi od kutijastih čeličnih profila dimenzija 50 puta 30 milimetara, sa zidom debljine 2,8 milimetara. Na nju bi se postavio perforirani čelični lim debljine 1,5 milimetara, a oko nadstrešnice bočne maske od lima iste debljine. To je sklop koji ima sopstvenu masu i za koji je predloženo da se ankerima pričvrsti za nadstrešnicu.
Predlog svakako nije opis beznačajnog kozmetičkog zahvata. Predviđa metalni sklop koji bi svoj teret prenosio na postojeću ploču, što može biti značajno u kontekstu veštačenja koje je pokazalo da je nadstrešnica pala pod opterećenjem koje je bilo za 23 tone iznad dozvoljenog.
Predlog izvođača predviđao je metalni sklop koji bi svoj teret prenosio na postojeću ploču, što može biti značajno u kontekstu veštačenja, koje je pokazalo da je nadstrešnica pala pod opterećenjem koje je bilo za 23 tone iznad dozvoljenog
U prethodnom tekstu za Radar detaljno smo naveli da je tabelom predloženih radova na stanici u Novom Sadu, za plafon nadstrešnice bilo planirano skidanje crvenih mozaičkih pločica, gletovanje i farbanje, dok je projektom bila predviđena sanacija ploče i kompletna zamena mozaičkih pločica. Sada se pojavljuje i predlog metalne obloge.
Neophodna saglasnost za vlast očito samo formalnost
Prema saopštenju Zavoda nakon tragedije, zgrada Železničke stanice bila je evidentirana kao dobro koje uživa prethodnu zaštitu, što je značilo da se njen izgled nije mogao menjati po slobodnoj proceni izvođača. Zakon o kulturnim dobrima štitio je i dobra pod prethodnom zaštitom i propisivao pribavljanje uslova i saglasnosti za zahvate kojima se mogu promeniti njihov izgled, oblik ili namena, odnosno povrediti njihova svojstva.
Sam Zavod je 2. novembra 2024. saopštio da je izdao „konzervatorske uslove za očuvanje estetike i autentičnosti“. Istovremeno je naglasio da građevinski i statički proračuni nisu njegova nadležnost. Dakle, od Zavoda se očekivalo da stručno oceni predložene promene u okviru zaštite objekta.
Zato predlog da se ispod ploče postave čelična potkonstrukcija i perforirani lim, a oko nadstrešnice limene maske, nije mogao biti sveden na pitanje ima li izvođač materijal u magacinu. Trebalo je oceniti da li predloženi materijal, način oblaganja i završna obrada odgovaraju izdatim konzervatorskim uslovima i svojstvima zbog kojih je objekat zaštićen. Saglasnost je trebalo da bude rezultat te ocene, a ne njena zamena.
Za takvu odluku Zavod je morao da raspolaže odgovarajućom dokumentacijom i podacima o postojećem stanju. Zakon je predviđao pregled dobra i prikupljanje dokumentacije, uz obavezu izvođača da to omogući.
Predlog da se ispod ploče postave čelična potkonstrukcija i perforirani lim, a oko nadstrešnice limene maske, nije mogao biti sveden na pitanje ima li izvođač materijal u magacinu. Trebalo je oceniti da li predloženi materijal, način oblaganja i završna obrada odgovaraju izdatim konzervatorskim uslovima i svojstvima zbog kojih je taj objekat bio pod zaštitom
Ipak, pozitivan ishod za predložene građevinske promene najavljen je u petak po podne, za ponedeljak ujutru. Zato je pitanje ko je pregledao dokumentaciju, na osnovu kojih podataka je ocenio predloženu oblogu i kada je ta ocena završena. Ako je odluka već bila stručno pripremljena, to bi trebalo da bude vidljivo iz spisa predmeta. Ako nije, pitanje je na osnovu čega je gradska funkcionerka Adrijana Mesarović mogla unapred da obeća saglasnost.
Zavodom je u to vreme rukovodio Siniša Jokić, direktor od 2016. do kraja oktobra 2024. On je kasnije obuhvaćen istragom o finansijskim zloupotrebama na projektu pruge Novi Sad – Subotica. Prema objavljenim navodima iz naredbe o sprovođenju istrage, sumnje koje se odnose na njega tiču se javnih nabavki za arheološke radove.
Bliske saradnice Vučića i Vučevića odlučivale i o nabavci lifta
Svega desetak dana kasnije, Zapisnik sa koordinacionog sastanka održanog 9. februara 2022. pokazuje da se nešto više od mesec dana pre prvog svečanog otvaranja stanice na pruzi još istovremeno radilo, testiralo i pribavljala dokumentacija potrebna za upotrebne dozvole. Za devet građevinskih dozvola prethodno je bilo određeno da izvođači predaju dokumentaciju do 6. februara, a da Komisija za tehnički pregled pripremi pozitivne izveštaje do 12. februara.
Na tom sastanku se, međutim, i dalje raspravljalo o nedostajućim projektima izvedenog objekta, sertifikatima, građevinskim dnevnicima, izjavama o završenim radovima i zapisnicima o probnom radu. Za „deonicu 1“ izričito je konstatovano da nijedna dozvola nije spremna za podnošenje zahteva za upotrebnu dozvolu do 12. februara.
Istovremeno su ostala otvorena i pitanja važna za bezbednost saobraćaja. Takođe, Zapisnik neposredno povezuje kašnjenje radova sa nedostatkom vremena za dobijanje dozvola za korišćenje vozova. Štadler je prvobitno predložio svakodnevno testiranje tokom 35 dana, ali su predstavnica Kabineta predsednika i investitor zatražili dodatnu optimizaciju kako bi se uticaj testiranja na radove sveo na najmanju meru. Dokument ne pokazuje da su pojedina ispitivanja ukinuta, ali jasno pokazuje da se raspored testiranja skraćivao i prilagođavao zato što se kasnilo sa radovima, umesto da se datum otvaranja prilagodi stvarnom stanju projekta.
Direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Novog Sada od 2016. do kraja oktobra 2024. bio je Siniša Jokić, koji je u međuvremenu obuhvaćen istragom o finansijskim zloupotrebama zbog sumnje koje se tiču javnih nabavki za arheološke radove
Uprkos svemu tome, prilikom obilaska trase istog dana za staničnu zgradu u Novom Sadu zapisano je da je njen izgled pohvaljen. U istoj belešci odmah je navedeno da je lift neophodan, dok je stručni nadzor tek za 11. februar trebalo da dostavi pregled stanja po pojedinim stručnim oblastima. Stanica je, dakle, već ostavljala poželjan vizuelni utisak, iako stručni presek njenog stanja još nije bio dostavljen.
Upravo ovaj, nedostajući lift još jednom pokazuje kako su se problemi rešavali kada bi postalo jasno da politički rok ističe. Samo tri dana posle sastanka, 12. februara, Mesarović je ponudu kompanije Otis za liftove na Železničkoj stanici u Novom Sadu prosledila – Nataši Vukšić.
Ponuda je do nje stigla preko Nebojše Stupara. Predstavnik Otisa naveo je da oprema iz francuske fabrike košta 15 do 20 odsto više od iste opreme iz španske fabrike, ali da je rok isporuke sedam nedelja, uz mogućnost da bude skraćen na šest.
Odgovor Adrijane Mesarović otkriva da ni taj rok više nije odgovarao političkom kalendaru. Ona Nataši Vukšić piše da bi realan rok mogao da bude pet nedelja ukoliko bi se dobavljaču pomoglo oko prelaska granice, ali odmah zaključuje da je i to kasno. Zatim navodi da pokušavaju da pronađu lift koji je već „na stanju“ i namenjen drugom naručiocu, kako bi im ga taj naručilac ustupio. Obećava da će dodatne informacije pribaviti do kraja istog dana. Nataša Vukšić potom celu prepisku prosleđuje Nebojši Šurlanu iz Infrastrukture železnice Srbije i pomoćnici ministra Aniti Dimoski.
Rokovi važniji od života
Pruga od Beograda do Novog Sada je svečano otvorena 19. marta 2022, petnaest dana pre predsedničkih i parlamentarnih izbora. U prethodnom tekstu za Radar pokazali smo kako su se pred taj datum nagomilani problemi rešavali kriznim planovima, privremenim zahvatima i uređivanjem onoga što se vidi.
Iz dokumentacije se jasno naslućuje da se raspored testiranja skraćivao i prilagođavao zato što se kasnilo sa radovima, ali je nekima više smetalo što stanica nema lift i to je rešeno tako što je Mesarović ponudu firme Otis prosledila
Nataši Vukšić
Prepiska od 28. januara tom modelu donošenja i implementacije odluka dodaje političko obećanje da će i saglasnost stručne ustanove stići u unapred određenom roku. Potraga za liftom namenjenim drugom naručiocu, zato što je i moguća isporuka za pet nedelja ocenjena kao zakasnela, pokazuje kako je nedostajuća oprema pokušavala da se obezbedi u poslednji čas, prema kalendaru otvaranja. Zato je nastavak priče o fušeraju priča o tome kako su se donosile odluke na projektu koji je odneo nedužne ljudske, među njima i dečije živote.
Ovih dana se Adrijana Mesarović pojavljuje u kampanji u sasvim drugoj ulozi, obilazeći penzionere i nagovarajući ih da glasaju za Aleksandra Vučića, uz tvrdnje da studentska lista želi nasilje, blokade, manje penzije i plate i da je podržava Aljbin Kurti. Takvo ponašanje podseća na politički okvir u kojem se odvijala i trka pred otvaranje pruge. I tada se sve podređivalo potrebi da se zaštiti slika vlasti i ostvari propagandno-politički cilj, dok su stvarni problemi stanice rešavani fušerski i ofrlje.
