Ulazimo u poslednje dve nedelje vruće izborne kampanje. Izoštravaju se strategije i pozicije dva glavna takmaca i politička aktera. Naprednjaci su se, po svemu sudeći, odlučili za pojačavanje negativne i reaktivne kampanje, pune agresije, mržnje i frustriranosti zbog paničnog straha od mogućeg gubitka vlasti. Grupacija oko studentske liste ne obazire se mnogo na svekolike pokušaje naprednjaka da ih uvuku na svoj blatnjavi teren. Ignorišu njihove provokacije, trik pitanja i prozivke i izbegavaju pripremljene medijske sačekuše za koje se vlast temeljno opremila. Gotovo da ignorišu i ono što govore naprednjaci i usmereni su uglavnom na poruke koje upućuju neopredeljenim glasačima i na stimulisanje što većeg broja građana na izađu na izbore.
Ponovo aktivirani batinaši, medijski odredi sa preciznim instrukcijama iz mejl boksa i Vučić koji po potrebi ulazi i izlazi iz jagnjeće kože – to je kroki za strategiju kojom bi vlast trebalo „zabludele da vrati na pravi put“, kako to kaže glavnokomandujući ove izborne operacije. U svakom slučaju, što se naprednjaka tiče, kraj je svake uzdržanosti i diplomatije. Na glavnom izbornom meniju su obnova radikalske ideologije, distanciranje od Zapada i glorifikovanje Putina. Sve ostalo su dodaci.
Dobro je što su u ovoj izbornoj kampanji skinute maske. I što se ispod naprednjačke odežde vide radikali. Više ne može da bude dileme oko toga iz čije su glave distribuirane glavne ksenofobne i nacionalističke poruke koje su širili Vučićevi politički i medijski timovi
Zato se Vučić tako raznežio prema svom tati koji slavi rođendan, kome ne treba ništa više „kad je čuo šta je njegov Putin rekao za njegovog sina“. Kampanja naprednjaka naslonila se ovog puta na snažan proruski sentiment koji je godinama stimulisao i ohrabrivao upravo Vučić dok je istovremeno blefirao kako su za njega evropske vrednosti prioritet. A u stvari, Putinov model upravljanja državom i društvom, za njega su izgleda vrhunska vrednost. Čvrsta ruka, apsolutna centralizacija, suzbijanje opozicije i civilnog društva, gušenje sloboda, pretnja zakonom o stranim agentima, direktna i indirektna državna kontrola medija, faktički jednopartizam, progon i eliminisanje političkih protivnika i politička kontrola biznisa. Dok sanja Srbiju kao malu Rusiju, bilo bi dobro da znamo koliko će nas koštati Putinova podrška Vučiću pred ove izbore.
Ipak, dobro je što su u ovoj izbornoj kampanji skinute maske. I što se ispod naprednjačke odežde jasno vide radikali. Više ne može da bude dileme oko toga iz čije su glave distribuirane glavne ksenofobne i nacionalističke poruke koje su širili Vučićevi politički i medijski timovi. A sada je ponovo kao nekad stavio u pogon nacionalne mitove koji uvode Srbiju u kolektivnu psihozu i opsednutost prošlošću, razvija osećanje ugroženosti, odbačenosti i manije gonjenja pričama o zaverama, obojenim revolucijama, ucenama i poniženju.
I nije slučajno što u glavnom naprednjačkom izbornom spotu, projekciji poželjne Srbije u kojoj se problemi rešavaju jednostavnim „naručivanjem“ kod Aleksandra Vučića, on glumi konobara koji stoji sa notesom ispred jedne srpske porodice i zapisuje njihove želje za budućnost. Članovi porodice poručuju puteve, veće plate, politiku bez sankcija Rusiji, Kosovo kao desert a mlada „zabludela“ devojka, možda „blokaderka“, traži članstvo u EU i NATO, ali je konobar Vučić uz osmeh „vraća na pravi put“ tako što joj umesto toga što nema nudi mir i stabilnost.
Nije, međutim, Vučićevo tvrdo desničarenje u kampanji samo pokušaj da se neutrališe konkurencija ili privuku desno orijentisani birači, kao što ni državna sahrana Ratka Mladića nije bila gaf odlazeće vlasti nego istinsko pokazivanje vrednosnog kruga u kome se kreće izvan političkih i pragmatičnih simulacija. Bilo bi dobro da to sada svi vide.
