Pre nego što su postali bivši predsednik države i tehnički ministar finansija Aleksandar Vučić i Siniša Mali nisu dangubili. Nemilice su, poput pijanih milionera, trošili javni novac i samo u septembru u državnoj kasi napravili minus od čak 106,2 milijarde dinara, za osam milijardi veći nego u prvih osam meseci ove godine, ekskluzivno otkriva Radar.
Ministarstvo finansija 5. oktobra pohvalilo se da je deficit na kraju avgusta bio oko 838 miliona evra, navodno za čak 664 miliona manji od planiranog, dok će zvanične podatke za septembar, u kom su rashodi bili za 903 miliona evra veći od prihoda objaviti posle zatvaranja biračkih mesta
Iako će zvanično ti podaci biti objavljeni tek početkom novembra, iz dobro obaveštenih izvora saznajemo da su prošlog meseca rashodi države bili za 903 miliona evra veći od njenih prihoda. Pride bi minus bio skoro milijardu da baš u septembru, gle čuda, prvi put otkako posluje u Srbiji, deo nagomilanog profita iz prethodnog perioda državi nije uplatio Serbija Ziđin koper, čiji je većinski vlasnik kineski Ziđin internešnel majning kompani limitid.
Kada i zvanično budu objavljeni, desetak dana nakon zatvaranja birališta, ovi podaci znatno će pokvariti skoro idiličnu sliku o stanju javnih finansija. Tim pre što se 5. oktobra, dan pre nego što će ovaj broj Radara otići u štampu, Ministarstvo finansija pohvalilo da je deficit u avgustu bio nepunih 0,6 milijardi dinara, a posle prvih osam meseci 98,4 milijarde, navodno za čak 78 milijardi manji od planiranog.
Uz malu pomoć kineskih „prijatelja“ i Narodne banke Srbije
To drugim rečima znači da je formacijski najodgovorniji, tehnički ministar finansija Siniša Mali, uz nesebičnu pomoć svog „šefa“ Aleksandra Vučića, koji već mesecima šparta po Srbiji i u kampanji za parlamentarne izbore obećava „kule i gradove“, uspeo da za samo mesec dana taj minus uveća čak 180 puta, sa pet na 903 miliona evra. Bukvalno je vlast svakog dana, računajući i vikende, u državnoj kasi pravila manjak od 30 miliona evra.
180 puta
ili sa 0,6 milijardi na čak 106,2 milijarde dinara povećan je budžetski deficit za samo mesec dana. Nikada ranije u septembru nije bio ni izbliza toliki kao ove godine
Posledično, deficit je sa avgustovskih 98,4 milijarde već u septembru skočio na 204,6 milijardi dinara. Tome su presudno kumovali transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja od 81,1 milijardu dinara, koliko je isplaćeno za razne vidove jednokratne pomoći, mesec dana uoči najneizvesnijih parlamentarnih izbora u poslednjih 14 godina.
Pre samo mesec dana Mali se hvalio da rebalans državne kase za ovu godinu predlaže zato što će, navodno, prihodi biti veći nego što je originalnim budžetom planirano. Istine radi, između septembra prošle i ove godine prihodi su nominalno povećani sa 1,43 na 1,62 milijarde evra ili za 12,8 odsto. Za isti procenat uvećan je i priliv u prvih devet meseci ove u odnosu na isti period prošle godine, sa 13,9 na 15,7 milijardi evra.
Poslanicima u Skupštini, ali i celokupnoj javnosti, međutim, Mali je „glasno“ prećutao da će od prihoda mnogo brže rasti rashodi. U prvih devet meseci država je potrošila 17,5 milijardi evra, za petinu više nego u istom periodu 2025. Pritom, za razliku od javnosti, pa i većine kolega u odlazećoj vladi Đure Macuta, prvi državni blagajnik sigurno zna da je u septembru spiskao 296,6 milijardi dinara ili čak dve i po milijarde evra. I da je Vlada čiji je član potrošila 65,6 odsto više nego u septembru 2025.
Dramatičnom rastu deficita presudno su kumovali transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja od 81,1 milijardu dinara, koliko je isplaćeno za razne vidove jednokratne pomoći, mesec dana uoči najneizvesnijih parlamentarnih izbora u poslednjih 14 godina
Ionako visoka razlika između odliva i priliva u državnu kasu bila bi još izraženija da na njen račun nije legla (ne)očekivana uplata prve dividende po osnovu udela države od 37 odsto u Serbija Ziđin koperu, čiji je većinski vlasnik kineski Ziđin internešnel majning kompani limitid. Ta firma je, saznaje Radar, 24. septembra u budžet uplatila 10,26 milijardi dinara ili oko 87 miliona evra, a Mali od nje pre kraja godine očekuje najmanje još toliko, u optimalnom slučaju ukupno 25 milijardi dinara ili više od 200 miliona evra.
Neka se spremi i Beograd na vodi
Tom „infuzijom“ kineskih partnera, koji su uskočili da popune bar deo ogromne rupe u srpskoj državnoj kasi niko od zvaničnika, uključujući Vučića i Malog, nije se javno pohvalio. Možda i u strahu da bi se neko mogao setiti da upita zašto nikada ranije država kao manjinski partner nije dobila ni cent nagomilane neto dobiti iz prethodnog perioda. A nije da je nije bilo, jer je od 2020. do 2025. Serbija Ziđin koper iskazao profit veći od milijardu i po evra. Da se on ravnomerno i redovno delio u skladu sa vlasničkim udelom, na račun države bi do sada leglo 563 miliona evra.
Da je đavo odneo šalu svedoče i tvrdnje dobro upućenih sagovornika da u Ministarstvu finansija računaju na još jednu uplatu i od miljenika ovdašnje vlasti, Beograda na vodi. Od te firme, u kojoj je država takođe manjinski vlasnik, očekuje se da do kraja godine u budžet uplati bar još 10 miliona evra.
Pre mesec dana ministar finansija tvrdio je da rebalans predlaže zato što će prihodi biti veći od planiranih. Problem je što su od početka godine oni uvećani za 12,8, a rashodi za 20 odsto. A još veća nevolja je što su između septembra 2025. i 2026. troškovi države povećani čak 65,6 procenata
Osim „kineskih prijatelja“, u pomoć kolegama iz Nemanjine 11 uskočila je i NBS, koja je 18. avgusta u budžet uplatila 33,7 milijardi dinara, odnosno 70 odsto viška prihoda po završnom računu za 2025. Dan kasnije javnost je o tome obavestila guvernerka Jorgovanka Tabaković. „Ja sam zvala Sinišu. Aman, bre, Siniša, kad ćeš da ti prebacim ove pare? ‘Neka, neka, neka ima’. I onda sam juče napravila iznenađenje i prebacila 33 milijarde, što da stoji kod nas ono što pripada budžetu“, rekla je ona.
Najgore tek sledi
Poređenja radi, NBS je 2020. u budžet uplatila 45 miliona, tri godine kasnije upola manje, a u 2022. ni evro, a ove i prošle godine je Vladi obezbedila finansijsku infuziju od po skoro 290 miliona evra. Da nije bilo uplata NBS i Ziđina minus u državnoj kasi bi već sada premašio 2,1 milijardu evra. A od 2021. naovamo nijednom na kraju septembra nije bio veći od 785 miliona. Na stranu što je posle prvih devet meseci državna kasa 2022. bila u plusu 900 miliona, a dve godine kasnije višak je bio 1,2 milijarde evra.
Od 2020. do 2025. Serbija Ziđin koper je iskazao ukupnu neto dobit veću od milijardu i po evra. Da se ona ravnomerno delila u skladu sa vlasničkim udelom, na račun države bi do sada leglo 563 miliona evra
Direktna posledica prekomerne predizborne potrošnje je rast deficita, koji je na kraju septembra 2025. bio podnošljivih 645 miliona, a sada je 2,7 puta veći, čak 1,74 milijarde evra. Poređenja radi, sve do pandemije, kada je vlast i počela da razbacuje nepostojeći novac „iz helikoptera“, u budžetu Srbije na kraju septembra nije bilo minusa. Naprotiv, uvek je bio u plusu, koji je u 2016. bio oko 220 miliona, naredne godine rekordnih 550 miliona, a u 2018. i 2019. oko 420 miliona evra.
Posebno brine što je vlast do sada nastojala da bar 11 meseci stvara privid da su javne finansije u mnogo boljem stanju, da bi onda dodavala gas do daske, kao da je sudnji dan. Po tom „receptu“ sve do kraja novembra 2025. deficit je bio skoro zanemarljivih 678 miliona, a samo u decembru 1,63 milijarde evra. Slično je bilo i 2024, kada je decembarski minus od 1,2 milijarde evra bio duplo veći nego u prethodnih 11 meseci. Šta tek reći za 2023, u kojoj je na kraju novembra manjak u državnoj kasi bio jedva 400 miliona, a samo u poslednjem mesecu 1,1 milijardu evra.
Od 2016. pa sve do pandemije, 2020, kada je vlast i počela da razbacuje nepostojeći novac „iz helikoptera“, u budžetu Srbije na kraju septembra nije bilo minusa. Naprotiv, uvek je bio u plusu, od 220 do 550 miliona evra, a ove godine je deficit čak 1,7 milijardi evra
Sasvim je moguće da ćemo reprizu tog filma gledati bar još jednom. Čak i ako zbog Ekspa 2027, za koji većina objekata mora biti završena do kraja godine, vlast ne potroši ni dinar više nego što je trošila u decembru 2024. ili 2025, ukupan minus u državnoj kasi premašiće tri milijarde evra.
I nije isključeno da će, ako se 25. oktobra ništa ne promeni, Mali i dalje tvrditi da nema razloga za brigu i da budžetski prihodi rastu. Za rashode baš ga briga. Njih će ionako neko drugi da plati. A među njima i oni čijim je novcem vlast kroz različite vidove jednokratne pomoći u septembru i pokušala da kupi glasove na predstojećim izborima. I da nastavi po starom.
