Jasno je da su civilno društvo i opozicija već početkom marta morali biti uključeni u sve aspekte rada Radne grupe Vlade za saradnju sa Kancelarijom OSCE za demokratske institucije i ljudska prava – ODIHR u vezi sprovođenja preporuka iz njihovog finalnog Izveštaja o decembarskim izborima u Srbiji. To se ne može nadoknaditi do 2. juna.
Na pitanje N1 Ani Brnabić, posle prvih javnih razgovora na ovu temu na kolegijumu Narodne skupštine, zašto govori o (ne)demokratskom i nezakonitom skraćivanju mandata kada je njoj predsednik Srbije više puta skraćivao mandat kao premijerki, ona odgovara da ne može da se izjednačava kad je neko pristao da mu se skrati mandat i kad to čini neko drugi.
Drastično skraćivanje mandata Skupštini i Vladi u trenutku njihovog izbora, stranački iznuđene ostavke predsednika opština uoči decembarskih izbora znatno su veći presedan od izmena zakona koje bi omogućile da se u 2024. svi lokalni izbori održe istovremeno
Zaista, radi se o fundamentalnoj razlici, ali ne tako kako je Ana Brnabić tumači. Drastično skraćivanje mandata Skupštini i Vladi u trenutku njihovog izbora, stranački iznuđene ostavke predsednika opština i sve ono drugo što navode Evropski parlament, ODIHR i što se nalazi u 11 nerešenih zahteva o izbornom sporu pred Ustavnim sudom, znatno je veći presedan u odnosu na Ustav i zakone, nego što bi predstavljale izmene zakona ili donošenje Zakona o dopuni Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava, prema kome bi se svi lokalni izbori u 2024. godini održali istovremeno.
Sedam prioritetnih preporuka ODIHR-a
Posle drugog kruga neuspelih dogovora, sličan odgovor od predsednice Skupštine smo čuli i 15. aprila, nakon što su joj prethodno opozicija i civilno društvu dostavili svoje predloge za prevazilaženje postojećeg stanja: „Prihvatam sve predloge, osim onog koji se tiče odlaganja izbora u Beogradu, koji je direktno suprotan Ustavu Srbije.“ Potom se u pet tačaka objašnjava da vlast prihvata razgovor, a ne sve upućene predloge. Analizirajmo na toj argumentaciji šta je sve suprotno Ustavu u učešću predsednika Republike u izbornoj kampanji za lokalne izbore.
U pomenutom izveštaju i Rezoluciji Evropskog parlamenta o Srbiji posle izbora konstatuje se da je „dominiralo preovlađujuće prisustvo predsednika Republike, čime su se uz sistemske prednosti vladajuće stranke, stvorili nejednaki uslovi“. Predlažu izmene zakonodavstva kroz „inkluzivni izborni proces“. Vladina radna grupa „treba da funkcioniše potpuno transparentno uz uključivanje relevantnih aktera kao što su organizacije civilnog društva“ i razmotri sve preporuke ODIHR-a, uključujući i one date nakon izbora 2017, 2020. i 2022. godine, a koje nisu ispunjene.
Jedna od pioritetnih preporuka ODIHR-a je „razdvajanje aktivnosti koje javni funkcioneri preduzimaju u službenom svojstvu od onoga što čine kao učesnici izbora“ i ona bi svakako trebalo da se odnosi i na decidiranu zabranu korišćenja imena predsednika na izbornim listama i njegovog učešća u izbornoj kampanji
Među sedam prioritetnih preporuka ODIHR-a, od ukupno 25, je tačka 5: „razdvajanje aktivnosti koje javni funkcioneri preduzimaju u službenom svojstvu od onoga što čine kao učesnici izbora“. Ova preporuka bi svakako trebalo da se odnosi i na decidiranu zabranu korišćenja imena predsednika Republike na izbornim listama i njegovog učešća u izbornoj kampanji, uz nebrojene nastupe u medijima. Zbog toga se o ovoj preporuci ne izjašnjava pomenuta radna grupa.
Nove zloupotrebe javnih funkcija
Ukoliko se ne postupi po njoj, na beogradskim izborima će se dogoditi nova zloupotreba javne funkcije i kršenje brojnih odredaba Ustava (članova 2, 3, 4, 6, 111, 112, 114 st.3 i 115), od kojih pominjemo samo one koji se odnose na načela Ustava i utvrđuju da predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije, predstavlja je u zemlji i inostranstvu i zabranjuju sukob interesa.
Takođe, u tom slučaju predsednik Republike krši i odredbe brojnih važećih zakona. Na primer, članova 40, 45, 46 i 50 Zakona o sprečavanju korupcije – odnose se na nespojivost funkcija i sukob interesa, čl. 9 i 23 Zakona o predsedniku Republike – sukob interesa i odnosi sa drugim organima i čl. 62 Zakona o elektronskim medijima – funkcionerska kampanja.
Predsednik Republike ima samo osam nadležnosti i na izborima može da učestvuje jedino ukoliko su oni predsednički. Učešće u lokalnoj politici je mimo njegovih ovlašćenja, što, takođe, predstavlja kršenje Ustava.
Predsednik Republike ima samo osam nadležnosti i na izborima može da učestvuje jedino ukoliko su oni predsednički. Učešće u lokalnoj politici je mimo njegovih ovlašćenja, što, takođe, predstavlja kršenje Ustava
Vučić nije imao ni pravo da šest godina istovremeno obavlja funkciju predsednika SNS-a, a da se nikada nije obratio Agenciji za sprečavanje korupcije za mišljenje, što je obaveza funkcionera u slučaju sumnje na sukob interesa. On nema nadležnosti da ograničava mandat Skupštini i Vladi već pri njihovom izboru (čak i ako se njegovi stranački prijatelji, čijem izboru je doprineo sa tim saglašavaju, a zauzvrat ga štite od odgovornosti za kršenje Ustava), a ni da inicira prevremene pokrajinske i lokalne izbore i spaja ih sa drugim izborima.
Ostavke na mig predsednika
On je, nakon tragičnih događaja početkom maja 2023. i višemesečnih protesta građana, na traženje opozicije, doneo odluku da se vanredni republički izbori održe 17. decembra, ali je van svojih nadležnosti objavio da će se istog dana održati i beogradski izbori. Svojevoljno im je dodao pokrajinske i deo lokalnih izbora. Na njegov mig je 65 predsednika opština istovremeno podnelo ostavke bez ikakvog obrazloženja.
Kako predsednik Vlade APV nije podneo ostavku, ekspresno je izmenjena pokrajinska odluka o izborima da bi se omogućilo prevremeno raspuštanje Skupštine APV. Sve je to urađeno bez dijaloga sa opozicijom. Zato je, posle preporuka ODIHR-a, koje je naša Vlada zvanično prihvatila, logično pitanje: zašto se predsednik Republike konačno ne uzdrži od stranačkog mešanja u izbore, tim pre što su u pitanju lokalni izbori?
Kao da se radi o ličnom hiru i inatu da se demonstrira superiornost i nesmenjivost na svim nivoima vlasti i za sva vremena. Na predizbornom skupu Glavnog odbora SNS-a 3. marta 2024. u Beogradu, Vučić je održao stranački govor i najavio da će dati saglasnost da vladajuća koalicija i za predstojeće lokalne izbore koristi njegovo ime i, podrazumeva se, njegov rejting i učešće u kampanji. Ponovljeni izbori za grad Beograd su zakazani za 2. juni, a vladajuća koalicija je za njih prijavila listu „Aleksandar Vučić – Beograd sutra“.
Inicijativa za razrešenje predsednika Srbije
Dakle, suprotno svim navedenim normama i preporukama, aktuelni predsednik Republike je i pre raspisivanja ponovljenih lokalnih izbora za grad Beograd vodio predizbornu funkcionersku kampanju. Nastavio je to da čini i po raspisivanju ovih izbora, nastupajući na skupu ove koalicije u Zemunu 6. aprila, prilikom prikupljanja potpisa podrške i čestim javnim obraćanjima.
Na osnovu iznetog, a ukoliko se ne postigne hitan dogovor vlasti i opozicije o uslovima i vremenu održavanja lokalnih izbora, predlažemo aktiviranje inicijativa koje su iznete i prihvaćene u kampanji organizacija civilnog društva i svih onih koji ne odustaju od borbe za fer i poštene izbore – „Ferka“, a sa kojima je upoznata i predsednica Narodne skupštine.
Suprotno svim postojećim normama i preporukama, predsednik Srbije je i pre raspisivanja ponovljenih lokalnih izbora u Beogradu vodio predizbornu funkcionersku kampanju. Nastavio je to da čini i po raspisivanju ovih izbora
Pošto predsednik Republike očigledno odbija da svoje postupke u izborima dobrovoljno uskladi sa odredbama Ustava i zakona, potrebna je podrška najmanje jedne trećine narodnih poslanika (84) za pokretanje postupka razrešenja predsednika Republike (u kom slučaju je Ustavni sud dužan da u roku od najkasnije 45 dana odluči o postojanju povrede Ustava) ili da najmanje 25 narodnih poslanika pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti pred ovim sudom. Podrazumeva se paralelno podnošenje dokumentovanih prijava Agenciji za sprečavanje korupcije od strane birača iz Beograda i drugih sredina gde se održavaju lokalni izbori.
Ova inicijativa je deo šireg nastojanja da se za sve građane Srbije obezbedi ravnopravnost u doslednom sprovođenju zajemčenog (čl. 52 st. 2 Ustava) izbornog prava kao opšteg i jednakog, da su izbori slobodni i neposredni, a glasanje tajno i lično.
*Autor je inicijator obraćanja Ustavnom sudu povodom neustavnog učešća predsednika Republike u izbornim kampanjama
