Gotov je, dakle.
Aleksandar Vučić, sa svojim kriminalnim falangama i propagandnim divizijama, neće više odlučivati o našim životima.
Tako je, prema preliminarnim podacima koje je sam saopštio, odlučila većina građana, na izborima koji su više nego na referendum, ličili na opštenarodni ustanak. Na borbu za slobodu i opstanak, koja nije mogla biti izgubljena.
“Pobedila je studentsko-blokaderska lista, imaće između 135 i 140 mandata, mi oko 105. Niko drugi nije ušao u skupštinu. Eventualno mogu da uđu vojvođanski Mađari sa tri mandata, i sa jednim mandatom Albanci, i mislim SDA, nemojte me držati za reč. Dakle, mi imamo negde oko 1.720.000, govorim vam na osnovu uzorka, potpuno je nevažno. Oni imaju oko 2.200.000”, rekao je bivši predsednik i budući poslanik, trudeći se da ostavi utisak čoveka koji ne odlazi, već se sprema za brzi povratak.
Prema prvim preliminarnim podacima Crte, “Studentska lista – Studenti pobeđuju”, osvojila je 51,47 odsto glasova, a lista “Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija” 40,42 odsto glasova. Izlaznost je bila rekordna.
Da li je glavni višegodišnji uzurpator državnih institucija i svih njenih resursa zaista shvatio ono što se videlo još u jutarnjim časovima, na biračkim mestima širom zemlje, ali i celog sveta – da protiv sebe ima nepobedivu silu ljudi koji su ustali i odlučili da se izbore za svoja prava?
Više od rezultata, kakav se, naročito u poslednjim danima kampanje, nakon masovnog skupa na Slaviji u četvrtak, mogao i očekivati, iznenađenje je predstavljalo Vučićevo priznavanje poraza vrlo brzo po zatvaranju biračkih mesta. Čak je i prvobitno najvljeno obraćanje novinarima pomerio sat unapred.
Ostalo je nejasno odakle takva konstruktivnost posle pretećeg nedeljnog defilea vozila za razbijanje demonstracija centrom Beograda i paralelnog navlačenja maskiranih muškaraca u zloglasni paravojni kamp na prostoru Pionirskog parka.
Da li je glavni višegodišnji uzurpator državnih institucija i svih njenih resursa zaista shvatio ono što se videlo još u jutarnjim časovima, na biračkim mestima širom zemlje, ali i celog sveta – da protiv sebe ima nepobedivu silu ljudi koji su ustali i odlučili da se izbore za svoja prava? I da bi, u takvim uslovima, svaki pokušaj primene sile i prekrajanja izborne volje, morao imati bumerang efekat sa opasnim posledicama po njega lično i njegove saučesnike pride.
Ili je, posle 14 godina davljenja u okovima autokratije, korupcije, nasilja i sveopšteg primitivizma, važno da se fokusiramo na ono što dolazi?
Ili su neku ulogu imale silne poruke sa međunarodnih adresa koje su se izređale tokom kasnog popodneva istorijskog izbornog dana: sve sa istom idejom pozivanja na očuvanje mira i poštovanje izborne volje?
I da li je to uopšte važno?
Ili je, posle 14 godina davljenja u okovima autokratije, korupcije, nasilja i sveopšteg primitivizma, važno da se fokusiramo na ono što dolazi?
Tačnije, da razumemo kakvu šansu, kakvu odgovornost i kakve opasnosti donosi izborni rezultat ostvaren na krilima dvogodišnje pobune građana predvođenih studentima, inicirane tragičnim efektom koruptivnog poslovanja vlasti ustrojene po mafijaškom modelu.
Valjalo bi samo ne izgubiti iz vida da suština nije u odlasku jedne nedostojne osobe, već u stvaranju uslova da se neka slična nikad više ne ispentra iz društvenog taloga kome pripada na funkciju sa koje može da otima budućnost cele zemlje i svih njenih građana
Jedan neuspešan pokušaj izgradnje države dostojne čoveka imali smo 2000, kada je, vrlo slična vlast, u kojoj je, u ulozi ministra informisanja, Vučić započeo svoju borbu protiv medija, prvi put sišla sa scene. Nije, nažalost, tada bilo dovoljno odlučnosti i istrajnosti potrebne za taj veliki i opasan posao.
Cena je bila ogromna. Žrtava je bilo mnogo više od onih 16 ljudi koje je smrvila novosadska nadstrešnica, a materijalni gubici još uvek se samo naziru.
Nova šansa je tu i vredna je slavlja i radosti koje su se izlile na ulice srpskih gradova.
Valjalo bi samo ne izgubiti iz vida da suština nije u odlasku jedne nedostojne osobe, već u stvaranju uslova da se neka slična nikad više ne ispentra iz društvenog taloga kome pripada na funkciju sa koje može da otima budućnost cele zemlje i svih njenih građana.
