Akumulaciona brana Svračkovo na Velikom Rzavu, jednoj od najčistijih reka u Evropi, proglašena „zelenom“ jer bi trebalo da služi vodosnabdevanju, zaštiti od poplava i očuvanju ekološkog protoka Rzava, zadala je mnogo glavobolja graditeljima. A još više lokalnim meštanima i svim građanima koji pune budžet Srbije. I kojima je nametnuto da branu, umesto početnih 52 miliona evra, projektovanih 2012, kad je izgradnja brane započeta, plate najmanje 160 miliona evra, kako se sada procenjuje njena vrednost, nakon više pomeranja rokova završetka radova. I čak 14 izmena ugovora o njenoj realizaciji.
Tome su doprinela dva klizišta i drugi geološki problemi sa kojima su se neimari susreli, pa ugradili 107 šipova od armiranog betona radi stabilizacije terena. Radovi su i posle toga nastavljeni, uprkos tome što je brana „nepotrebna i prevaziđena“, i još ugrožava živi svet zaštićenih 4.857,56 hektara područja, u procesu proglašenja Specijalnim rezervatom prirode Veliki Rzav, prema tvrdnjama članova Društva za zaštitu te reke „Rzavljani“.
Netrensparentni, nelegalni ili samo nelogični potezi vlasti
Ali, aktuelna vlast ne odustaje od svojih planova, pomažući se netransparentnim, nelegalnim ili samo nelogičnim postupcima raznih ministarstava, pa čak i Zavoda za zaštitu prirode. Tobože vođenih ciljem da se pitkom vodom snabde „oko 500.000 stanovnika Arilja, Požege, Lučana, Čačka i Gornjeg Milanovca“, kojih em ima upola manje, em su se mnogi u međuvremenu snašli u pogledu vodosnabdevanja.
Da se vlast igra ljudskim životima, a ne samo parama, govori podatak o izbegavanju procene rizika u slučaju da se ovaj zemljani nasip, koji će biti visok oko 68 metara, a dugačak 211, probije pod teretom planiranih 28 miliona kubnih metara vode u akumulaciji.
U tom slučaju desila bi se katastrofa: poplavni talas od 12 metara i brzine od 100 kilometara na čas, stigao bi do obližnjeg Arilja za svega 2,8 minuta, kako je svojevremeno proračunao projektant Energoprojekt Hidroinženjering. To vreme pet puta je kraće od nužnog za evakuaciju oko 17.000 stanovnika tog grada na Rzavu, i njegove okoline.
„Graditelji Svračkova rekli bi da navedeni scenario nije moguć, iako su pre samo tri godine pukle dve brane istog tipa i sličnih dimenzija, Al-Bilad i Abu Mansur kod Darme u Libiji, odnoseći živote oko 18.000 ljudi“, upozorava Mišo Jevgenijević, osnivač i jedan od aktivista udruženja „Rzavljani“.
Uostalom, zar nadstrešnica nad ulazom u novosadsku Železničku stanicu nije delovala kao da će trajati večno, čim se njena rekonstrukcija svela na kozmetičke zahvate, izvedene neposredno pre nego što se obrušila i usmrtila 16 osoba?
Članovi Društva za zaštitu Rzava ističu da im i Srbijavode i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dosledno brane uvid u spise predmeta i projektnu dokumentaciju
Rezonujući slično preduzeću Infrastruktura železnice Srbije u tom slučaju, investitor projekta Svračkovo, javno vodoprivredno preduzeće Srbijavode, u stoprocentnom vlasništvu države, nije se latilo izrade propisane dokumentacije o mogućim posledicama prelivanja ili rušenja brane. Umesto da unapred proceni šta bi se moglo desiti i kako ovo sprečiti, tome će se pristupiti tek nakon završetka svih radova, kako je investitor predočio „Rzavljanima“.
Smatrajući navedeno bezbednosno, ali i pravno nedopustivim, njihov pravni tim nedavno je podneo prijavu protiv Srbijavoda i odgovornog lica za privredni prestup nadležnom Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu. Osim zbog nepostojanja navedene dokumentacije za slučaj akcidenta, prijava je podneta i iz razloga što investitor pre početka radova nije posedovao vodoprivrednu saglasnost nadležnog organa, Republičke direkcije za vode Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
A to vam je kao da neko otvori restoran bez sanitarne dozvole, a onda se ispostavi da nema ni plan šta će učiniti ako se gosti otruju, da stvar krajnje pojednostavimo, ne uzimajući u razmatranje razmere moguće tragedije.
Takođe, Osnovnom javnom tužilaštvu u Požegi podneta je krivična prijava protiv investitora, ali i izvođača radova, privatne firme Hidrotehnika-Hidroenergetika iz Beograda, kao i njenih odgovornih lica. I to zbog osnova sumnje da se radovi na izgradnji infrastrukturnog objekta – cevovoda sirove vode – izvode bez građevinske dozvole.
Izvođač radova pred stečajem
„Prethodna saglasnost Ministarstva zaštite životne sredine na studiju o proceni uticaja projekta na životnu sredinu istekla je 2013, dok je u međuvremenu, od 2011. dvaput menjana projektna dokumentacija“, objašnjava Predrag Džamić, jedan od advokata „Rzavljana“.
U čemu se tačno ogledaju navedene promene projekta, članovi udruženja nisu uspeli da saznaju, budući da im i Srbijavode i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dosledno brane uvid u spise predmeta i projektnu dokumentaciju. Stoga su podnete žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti zbog uskraćivanja prava na slobodan pristup navedenim informacijama.
Iako je Hidroenergetika formalno još glavi izvođač, kao podizvođača za izgradnju spornog cevovoda angažovala je Hidro-tan, čiji je vlasnik Dragan Klisura, poslovni ortak Nikole Petrovića, kuma bivšeg predsednika Aleksandra Vučića
Dodatni problem je što se ne zna ni kako firma koju je država angažovala za gradnju brane uopšte posluje, s obzirom na to da je od 15. maja neprekidno u blokadi, zbog duga koji je, prema podacima NBS, do početka ove sedmice narastao na 1,28 milijardi dinara ili skoro 11 miliona evra. Zbog toga je Hidrotehnika-Hidroenergetika, koja se formalno još vodi kao glavni izvođač, kome je gradnja brane poverena još pre deceniju i po, nedavno kao podizvođača radova za izgradnju spornog cevovoda angažovala drugu firmu, Hidro-tan.
To je za Radar nedavno potvrdio i Dragan Klisura, vlasnik Hidro-tana, poslovni ortak Nikole Petrovića, bivšeg direktora EMS-a i kuma bivšeg predsednika Aleksandra Vučića. U pisanoj izjavi to je potvrdila i Jelena Puzović, šefica Službe za odnose sa javnošću Srbijavoda, po čijim rečima to javno preduzeće nema ugovor sa Hidro-tanom, jer ga je u posao izgradnje cevovoda uveo glavni izvođač, Hidrotehnika-Hidroenergetika.
Uprkos tome, uveliko se pretpostavlja da bi Hidro-tan uskoro mogao da zameni svog trenutnog „poslodavca“ i da od njega preuzme gradnju brane na Rzavu. Tim pre što je Hidrotehnika-Hidroenergetika na rubu provalije, o čemu svedoči i dopis, koji je direktor Radovan Draškić uputio Alta banci Davora Macure. U tom dokumentu, u koji je Radar imao uvid, predlaže se usvajanje Unapred pripremljenog plana reorganizacije, uz objašnjenje da je to jedini način da se izbegne stečaj i stvore uslovi da ta firma poveriocima vrati dugove. Sam Draškić je za Radar rekao da je za sada Hidro-tan samo podizvođač za cevovod i da gradnju brane Svračkovo Srbijavode ne mogu da povere nekom drugom bez tendera.
Dva potpuno oprečna mišljenja Ministarstva životne sredine
Na spisak nelegalnih, ili makar nelogičnih radnji države, trebalo bi dodati i to što je Ministarstvo zaštite životne sredine izdalo dva potpuno oprečna mišljenja povodom projekta brane Svračkovo. Pa je za jedan njegov deo, izgradnju cevovoda sirove vode, Ministarstvo zatražilo da se pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole utvrdi da li je potrebno ažurirati studiju o proceni uticaja na životnu sredinu iz 2011. Tome nasuprot, ta studija se može koristiti bez ažuriranja za dobijanje građevinske dozvole za izgradnju dodatnog preliva u desnom boku brane, kao i čišćenje akumulacije, kako je ocenio isti organ državne uprave.
Pritom, ni u jednom od ova dva primera nije se uvažilo što je u međuvremenu, za područje površine 4.857,56 hektara, pokrenut postupak proglašenja Specijalnog rezervata prirode Veliki Rzav, na kojem će se izvoditi radovi na izgradnji brane i akumulacije Arilje – profil Svračkovo, sa svim pratećim infrastrukturnim i drugim objektima.
Postupak proglašenja tog područja za rezervat prirode je u toku od 2022, ali obaveza primene režima i mera zaštite postoji i pre donošenja konačnog akta o proglašenju. Iz tog razloga, svi radovi na ovom području moraju se sprovoditi uz poštovanje propisanih uslova zaštite – Imre Krizmanić
Tako dolazimo do pravnog nonsensa, da je resorno ministarstvo, polazeći od istih okolnosti, izrazilo dva potpuno različita stava. „Posebno zabrinjava drugo mišljenje, kojim se zanemaruje činjenica da će realizacija projekta uticati na uslove za opstanak više od 450 biljnih i životinjskih vrsta, uključujući zakonom zaštićene i endemske vrste“, ističu „Rzavljani“.
Pa kako je, onda, brana „zelena“, a ne obavijena pretećim crnilom?
„Postupak proglašenja Rezervata je u toku od 2022, ali obaveza primene režima i mera zaštite postoji i pre donošenja konačnog akta o proglašenju. Iz tog razloga, svi radovi na ovom području moraju se sprovoditi uz poštovanje propisanih uslova zaštite“, naglašava Imre Krizmanić, profesor Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i bivši stručni saradnik Zavoda za zaštitu prirode.
Krivična prijava podneta je i protiv N. N. lica zbog sumnje da je 25. septembra izvršio krivično delo zagađenje životne sredine i to u blizini vodozahvata Ševelj, sa kojeg se vodom snabdevaju stanovnici Arilja, Požege, Lučana, Čačka i Gornjeg Milanovca
E, sad dolazimo do nečeg možda još „zanimljivijeg“: umesto da se brine o prirodi, Zavod prati potrebe investitora, pa je menjao studiju o proglašenju Rezervata, i to dva puta od 2022. U konačnici, na području sa režimom zaštite drugog stepena uklonjeno je nekoliko zabrana u skladu sa željama Srbijavoda, ali i sugestijama Ministarstva zaštite životne sredine.
I to je investitoru malo, pa naočigled svima zagađuje bistru vodu Rzava. O tome svedoči snimak od 25. septembra gde se jasno vidi mlečnobela boja reke par kilometara njenog toka, a počev od stovarišta otpada u okviru gradilišta.
I povodom tog ekološkog akcidenta podneta je krivična prijava protiv N. N. lica zbog sumnje na izvršenje krivičnog delazagađenje životne sredine iz člana 260. Krivičnog zakonika.
Na nesreću, u neposrednoj blizini izvora kontaminacije, nešto nizvodno, nalazi se privremeni vodozahvat Ševelj, sa koga se pijaćom vodom snabdevaju stanovnici Arilja, Požege, Lučana, Čačka i Gornjeg Milanovca.
Paradoksalno, Ministarstvo ekologije je naredni dan izdalo saopštenje da nikakvog zamućenja ni zagađenja nije bilo, i to u saglasju sa Srbijavodama, koje su ovim činom stupile u sukob interesa, prema mišljenju „Rzavljana“.
Glavni izvođač radova na brani nedavno je uputio dopis Alta banci u kom se predlaže usvajanje UPPR-a, uz objašnjenje da je to jedini način da se izbegne stečaj i stvore uslovi da ta firma poveriocima vrati dugove
Proces izgradnje ove „nepotrebne i prevaziđene“ brane, koja se zasniva na preuveličanim potrebama za pitkom vodom, i zanemarivanju činjenice da se većina potrebitih gradova snašla od 2012, suočavao se i sa greškama u projektovanju. Pa je naknadno izrađen projekat izgradnje dodatnog preliva u desnom boku brane i akumulacije Svračkovo, za koji se ispostavilo da nije potrebno ažurirati studiju o proceni uticaja na životnu sredinu.
Pravni tim „Rzavljana“ je stoga podneo predlog za poništavanje konačnog rešenja o građevinskoj dozvoli kojim je odobreno izvođenje ovih konkretnih radova. Predlog je zasnovan, između ostalog, na činjenici da prilikom donošenja navedenog rešenja nije sproveden zakonom propisani postupak pribavljanja prethodne saglasnosti na projekat, u skladu sa odredbama Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu.
Protivno Ustavu?
Podnete su i dve inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti – prva protiv Uredbe o utvrđivanju Programa upravljanja vodama u 2026. godini, kojom je predviđena dalja realizacija projekta brane sa akumulacijom Svračkovo, iako se veći deo planiranih objekata podudara sa područjem Specijalnog rezervata prirode „Veliki Rzav“.
Druga inicijativa odnosi se na Zakon o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu, kojim su predviđena sredstva za realizaciju ovog projekta. Pravni tim „Rzavljana“ ukazao je na nesaglasnost ovakvog izdvajanja sa osnovnim fiskalnim principima i budžetskim ciljevima propisanim Zakonom o budžetskom sistemu, kao i na činjenicu da je projekat Svračkovo uvršten na spisak „zelenih projekata“, iako njegova realizacija može imati negativan uticaj na zaštićeno područje.
Na ovome se neće stati, pa će biti podneta i pritužba Bernskom komitetu zbog povrede odredaba Bernske konvencije o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa. Jer, radi se o delu prirodnog nasleđa planete, a ne nečijoj prćiji.
Kad se sve ove nepodopštine uzmu u obzir, postaje suvišno napominjati da postoje brojna značajno racionalnija i jeftinija rešenja za potrebe snabdevanja vodom pet pomenutih gradova i opština. Za početak mogao bi se remontovati postojeći cevovod, kako voda iz njega ne bi curila, stvarajući lažnu sliku o neutaženoj žeđi krajnjih korisnika. Ali, kako da se time zadovolje apetiti vlasti?
