Uoči izbora 25. oktobra RIK je proglasio jedinstveni birački spisak sa 6.450.523 birača. Iako ove godine ima 50.143 građana sa pravom glasa manje nego 2023, mnogi se pitaju kako je moguće da je broj upisanih na taj spisak skoro isti kao i broj stanovnika. Tim pre što u Srbiji ima oko 14 odsto ili oko 900.000 maloletnika, bez prava glasa, što bi broj glasača ograničilo na oko 5,5 miliona.
Nezavisno od toga, osnovna razlika u odnosu na sve ranije izbore, koje je od 2012. naovamo dobijala Srpska napredna stranka, jeste u tome da su studenti temeljno animirali izborno telo. Na povećano interesovanje mladih za izlazak na izbore ukazuju i rezultati istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), po kojima bi u nedelju na birališta moglo da izađe čak 90 odsto ili 900.000 pripadnika ove populacije. Procene su da je pre ovih na izborima učestvovalo oko 58 odsto ili 620.000 mladih, što znači razliku od oko 280.000 novih birača.
Studenti su probudili veliki broj apstinenata
Studenti su, takođe, obilazeći mnoge gradove i sela pokrenuli apstinente, koji ranije nisu učestvovali na izborima. Od oko 1,8 miliona apstinenata, oko milion ih je iz Srbije i čine oko 15 odsto ukupnog biračkog tela, a realno je očekivati da će ih na izbore u nedelju izaći 30 odsto, što znači 300.000 novih glasača.
U odnosu na dosadašnje, procenjuje se da će na predstojeće izbore izaći 280.000 mladih, koji ranije nisu glasali, 300.000 dosadašnjih apstinenata, dok će se broj glasača u diplomatsko-konzularnim predstavništvima povećati bar za 30.000. Sve zajedno, Pod tim pretpostavkama, 25. oktobra će na birališta izaći oko 710.000 ljudi sa pravom glasa više nego 2023.,
Oko 800.000 ljudi sa pravom glasa živi u inostranstvu i samo su malobrojni među njima do sada koristili biračko pravo. Ovoga puta dijaspora je, uprkos svim smicalicama i nastojanjima vlasti da im to otežaju, izrazila spremnost da glasa i za predstojeće izbore se prijavilo 102.000 iseljenika. Poređenja radi, na poslednjim izborima, 2023, u diplomatsko-konzularnim predstavništvima glasalo je 36.000 birača, a sada ih se prijavilo 66.000 više. Čak i ako u nedelju ne glasaju svi, već dve trećine, to će broj izašlih na birališta u odnosu na prethodne izbore povećati za oko 30.000 glasova.
Pod tim pretpostavkama, 25. oktobra će na birališta izaći oko 610.000 ljudi sa pravom glasa više nego 2023, kada je na izbore izašlo 3,82 miliona građana. U ovom scenariju ukupno bi glasalo oko 4,43 miliona birača ili skoro 69 odsto od upisanih u jedinstveni birački spisak RIK-a. Na prethodnim izborima izlaznost je bila nepunih 59 odsto, dok je na izborima 2016. i 2014. bila još manja, 56 i 53 odsto. Takav odziv omogućio je SNS-u da od 2014. do 2023, sa prosečno 1,78 miliona glasova, ostvaruje ubedljive izborne pobede. Pritom je najubedljiviju pobedu SNS osvojio 2020, kada je opozicija bojkotovala izbore i kada je biračko pravo iskoristilo nepunih 49 odsto birača.
Naprednjaci na vlast došli sa 940 hiljada, a sa duplo više glasova bi mogli da je izgube
A sve je počelo 2012, kada je SNS na vlast došla sa 940.560 glasova. Srpska radikalna stranka sa 180.158 je ostala ispod cenzusa, iako je četiri godine ranije osvojila 1.219.436 glasova. U međuvremenu radikali su, dakle, izgubili 1.039.278 glasova. Ta razlika predstavljala je rezervoar glasova za naprednjake, koji su na vanrednim parlamentarnim izborima 2014. osvojili 1.736.920 glasova ili 84,65 odsto više nego 2012.
SNS je već iskoristio radikalski rezervoar i teško da može dobiti više od 1,75 miliona glasova, jer će mnogi do sada ucenjeni odbiti da učestvuju u prikupljanju kapilarnih glasova, a i deo bivših radikala, koji su 2012. preleteli u SNS tabor, reagovaće na ogromnu korupciju koja je zahvatila stranku i njen vrh
Time su ujedno „potrošili“ radikalski rezervoar glasova, a kad su to shvatili naprednjaci su usavršli novi izborni mehanizam, zasnovan na ucenama skoro 700.000 zaposlenih u javnom sektoru. Partijski postavljeni rukovodioci javnih preduzeća i ustanova od tada dobijaju zadatke da od zaposlenih obezbede od 20 do 40 kapilarnih glasova članova familija ili ljudi koje poznaju. Taj metod izbornog inžinjeringa bio je u osnovi uspeha SNS-a na svim izborima nakon osvajanja vlasti, s tim što je broj glasača izbornih lista predvođenih SNS-om ustalio na oko 1,75 miliona,
Njihov do sada najznačajniji koalicioni partner SPS. je 2012. osvojio 567.689 glasova, a stalni pad rejtinga je 2023. sveo socijaliste na 249.916 glasova. Za tih 11 godina podrška im je pala za 56 odsto i izgubili su 317.383 birača, a rascep nakon isključenja Branka Ružića ima potencijal da umanji rezultat SPS-a i čak da ga ostavi ispod cenzusa. Osim socijalista, povećana izlaznost ne ide u prilog ni manjinskim listama, koje verovatno neće osvojiti više od sedam mandata, dok su posle izbora 2023. imale 12 poslanika.
Nakon svega, teško je očekivati da SNS može u nedelju dobiti više od 1,75 miliona glasova. Tim pre što će mnogi do sada ucenjivani odbiti da učestvuju u prikupljanju kapilarnih glasova, a i deo bivših radikala, koji su 2012. preleteli u SNS glasački tabor, reagovaće na ogromnu korupciju koja je zahvatila stranku i njen vrh.
Čak i ako SPS ponovi rezultat iz 2023. od oko 250.000 glasova, dosadašnji koalicioni partneri zajedno mogu da osvoje dva miliona ili 45 odsto glasova, dok manjinske liste mogu da očekuju odršku oko 150.000 birača. Drugim rečima, ostalim učesnicima na raspolaganju ostaje oko 2,3 miliona glasova, a sa nepunih 52 odsto osvojenih glasova Studentska lista i njihovi eventualni opozicioni partneri, ako pređu cenzus, imaće 128 mandata, koalicija oko SNS-a 115, a manjinske liste sedam mandata.
SPS je između 2012. i 2023. izgubio 317.383 birača, jer su pre 14 godina socijalisti osvojili 567.689, pre tri godine samo 249.916 glasova, a rascep nakon isključenja Branka Ružića ima potencijal da im još više umanji rezultat, pa čak i da ih spusti ispod cenzusa
Polazeći od uobičajene prakse da manjinske liste prilaze pobedniku, jer tako najefikasnije mogu da ostvare svoje političke ciljeve, moguće je da Studentskoj listi i eventualno nekom njihovom partneru iz opozicija posle izbora priđe pet od sedam poslanika, izabranih na manjinskim listama. To bi već bila lagodna skupštinska većina od 133 poslanika ili 53,2 odsto mandata.
Ključ izbora leži u izlaznosti, a čini se da su studenti taj zadatak položili sa desetkom i za očekivati je da budu nagrađeni za svoj trud, znanje, upornost i doslednost, i da time iniciraju potpunu promenu političke slike Srbije.
