U jeku predizborne kampanje, ali tokom onog dela kada je još koristio predsedničku funkciju, Aleksandar Vučić nam je preko zvaničnog predsedničkog Instagram naloga poklonio nešto što sigurno ne spada u rubriku „tražili ste, gledajte“ – samog sebe u 6.45 ujutru. Požalio se da je legao pola sata po ponoći, pokazao nam krevet u kom nije spavao jer je kratak i onaj drugi u koji je uspeo da se smesti, obećao je da će za sobom pospremiti, što nismo videli u direktnom prenosu, i pokazao nam kako se brije, što smo iz nepoznatog razloga morali da vidimo. A onda je, nakon što je pet minuta uoči izbora dao ostavku da bi se „borio kao običan čovek“, prešao na lični Instagram i Tik Tok i otpočeo emitovanje rijalitija u kom je naciju upoznao sa podacima bez kojih ne znamo kako smo do sada preživeli – da najviše voli burek sa sirom, da jede pečenje uz čaj a sardine uz luk, da zna neke fudbalske trikove sa loptom…
Čim su škoda sumnjivog porekla, koju lično vozi, i kamionče koje ga prati (njega za sada ne vozi) dobili na ubrzanju, pred kamerama nam je otkrio još jedan talenat – da je pun romantike kada se nađe u idiličnim pejzažima. Ozareno se obratio sa Uvačkog jezera „čudesno lepog mesta“ i saopštio: „Ono što vidite iza mene je beloglavi sup, a sad govorim malo tiše da ga ne probudim.“ A potom se poput profesionalnog influensera pobrinuo ne samo da nenametljivo ispromoviše poznate modne marke koristeći sebe kao manekena, već i da izreklamira pojedine ugostiteljske objekte poput seosko-turističkog domaćinstva „Srce Kamene gore“ u opštini Prijepolje (prikazao nam je čak i udobnost soba za iznajmljivanje), ali i jagnjetinu pod sačem u etno-selu „Čubura“ kod Merošine i pečenje iz restorana „Šumadinac“ u Natalincima koje je „mnogo jeftinije nego u Beogradu“. Naravno, našlo se tu vremena da ispromoviše i sebe kao „običnog građanina“ jer je svima koji su ga dočekali obećao puteve, kanalizaciju, nova radna mesta, a u Leskovcu da će biti mnogo bolji od onog Vučića pre njega i svih nesposobnjakovića koji decenijama nisu uspeli da reše problem sa vodosnabdevanjem. „To će mi biti glavni zadatak ako dobijem vaše poverenje. I to se neće lako rešiti. Želim da se vide rezultati za tri ili četiri godine, a celu Srbiju da rešimo za osam godina“, rekao je kao novo lice kampanje koje nema baš nikakve veze sa svojim prethodnicima.
A da bi svim tim obećanjima koje je delio dodatno dao na značaju, lično je pozivao ministre sa zahtevima da ubrzaju radove i hvalio se kako ima autoritet čak i bez funkcije. Iznerviran jer se tokom posete Petrovcu na Mlavi suočio sa kašnjenjem radova na izgradnji doma kulture, pozvao je ministra za javna ulaganja Darka Glišića i sa okupljenima podelio sledeću emociju: „Ja sam ništa, Darko je ministar, da vidimo hoće li da se javi. Evo, evo, javio sam se, halo, javio se Glišić. Stojim sa ljudima iz Petrovca, i naravno došli ljudi iz Busura. I ja im prenesem ono što si mi ti rekao…“
Zašto nam je ministar SNS-a sporedni lik u kampanji koji služi samo da bi Vučiću ugađao, kada su u pitanju parlamentarni a ne predsednički izbori i ima li SNS još neko novo lice da nam predstavi osim Vučića
A ministar Darko je podelio šta već treba i to uživo u programu.
Iz tog razgovora se nameće više pitanja – zašto nam je ministar SNS-a sporedni lik u kampanji koji služi samo da bi Vučiću ugađao, kada su u pitanju parlamentarni a ne predsednički izbori i ima li SNS još neko novo lice da nam predstavi osim Vučića? Oslanjanje na pojedinca bi bilo donekle razumljivo ukoliko bi se radilo o listi „Ćale, ovo je za tebe“ koja ima samo devet kandidata, ali lista „Ujedinjena Srbija – Aleksandar Vučić“ je predložila svih 250 poslanika i među njima ima likova koje bi javnost baš volela da čuje u predstavljanju. Recimo bacačicu kletvi Vjericu Radetu, debitantkinju na SNS listi koja je do sada branila boje radikala i koja će se koliko sutra naći u pragmatičnoj ulozi poslanice koja se bori za EU integracije. Ili Vukašina Vučićevića, jer su svi hteli – ne hteli radoznali da čuju retoriku sina urednika Informera Dragana J. Vučićevića. A što da ne i Danijela Surdulovića, instalatera koji brani boje radnika (Vučić je sa podsmehom pričao o Studentskoj listi jer nema nijednog radnika i njih „baš briga za radnike“) jer se SNS-u možda posreći pa se u Skupštini nađe i kandidat sa mesta 224 i postane pokazni primer da je njih „briga za radnike“.
„To je sve u skladu sa autokratskim načinom vladavine u kom sve počiva na jednom čoveku. U teoriji, a mi to vidimo i u praksi, ne samo ovde već i širom sveta, autokrata ne trpi čak ni lojalne ljude koji su ojačali, koji imaju javno prisustvo ili harizmu. A u našem specifičnom svetu u kom je uobičajeno da se sve polaže na velikog vođu koji jedini može da nas spase od svih nevolja sveta, logično je da nemamo nikog osim Vučića. Nakon 14 godina, da tako kažem, vrlo sporne vladavine, on realno nema koga da istakne pored sebe. On tih 250 ljudi sa svoje liste ne sme preterano da gura u javnost jer tu nesporno ima ozloglašenih ljudi i to u vrlo širokom biračkom telu“, kaže Dragan Popović, predsednik Centra za praktičnu politiku.
I u normalnoj zemlji bi se reklo da se na toj listi zbilja ne nalaze lica za prikazivanje. Ako imamo u vidu da je gradonačelnik Beograda i vlasnik SNS knjižice Aleksandar Šapić optužen za nanošenje teških telesnih povreda odbornici Tanji Mićić, a da SNS i dalje optužuje sve političke oponente za nasilje nad ženama („Poseban pik imaju na žene. Valjda ih strašno nerviraju žene zato što su odgovorne i ozbiljne, i posebno vole da tuku žene. I zamislite kakvi su ljudi koji krvnički mogu pesnicama da udaraju žene. I niko od njih nije rekao ni žao nam je“, izjavio je Vučić u Leskovcu), kako bi u kampanji predstavili studenta Vladimira Balaća? Kao nekog ko ima baš bogato lično iskustvo na tu temu jer je pretio klanjem kopredsednici ZLF Biljani Đorđević ili „kao studenta koji hoće da uči“?
Vučić je vrlo jasan u tome da će u slučaju njegove pobede doći do obračuna sa prodemokratskim snagama u društvu, pa čak i sa autonomnim oblastima društva kao što su kultura, obrazovanje i preostali slobodni mediji
Dragan Popović
Ali u nenormalnoj zemlji poput naše pitamo se da li je to jedno jedino lice koje imamo za prikazivanje reprezentativnije od lica Radete ili Balaća? Recimo, običan građanin Aleksandar Vučić nam se pohvalio da ga kriminalci zovu „šefe“ i ispričao kako su mu se izjadali nakon protesta u Valjevu: „Šefe Aleksandre, mi sad tamo da se zaletimo, nemamo koga pošteno ni da bijemo. Nemaš koga da biješ! Blokaderi su od zla oca i još gore majke.“ A na vest da su njegove pristalice zapalile kulturni objekat, imao je podosta toga da kaže: „Pa jeste videli ovu budalaštinu što su vam u Nišu ispričali. Mene zovu ovi ljudi, kažu: ’Ajde, molim te, demantuj da gori tvrđava‘. Ajde, bre, kažem, ćuti, bre, budalo, ne pričaj gluposti. Kaže: ’Svi pričaju da gori tvrđava‘. Ajde bre, ja sam ozbiljan čovek, nemoj sa mnom da razgovaraš na taj način. Kaže: ’Evo ti fotografija‘. Ja kažem, pa to ti je veštačka inteligencija.“
Čak je i promotivni spot na kom mu neka nevidljiva osoba skida nalepnice sa uvredama „korišćenim da bi ga dehumanizovali“, a na kojima piše: izdajnik, monstrum, ludak, loš čovek, manipulator… pre spisak njemu dragih reči nego osuda protivnika. Iako je pokušao da probudi sažaljenje tvrdnjom da su ga neke od tih reči bolele a neke su ostavile traga i da mu je teško da gleda taj spot, radi se o uvredama koje smo najčešće slušali baš iz njegovih usta. Za njega je svojevremeno Šešelj bio „monstrum iz Haga“, a monstrumi su bili i studenti koji su „naterali“ prevoznika Milomira Jaćimovića da pokuša samoubistvo. Lično je profesorku Biljanu Stojković nazivao „ludom“, Vladana Đokića „teroristom“, evroposlanike Vulu Ceci i Razmusa Nordkvista „ološem gorim i od najgoreg ološa“, a sve van svoje stranke lopovima, lažovima, izdajnicima… U one o kojima „misli sve najgore“ je uglavnom ubrojao sve, pa čak i svoje jer „vole Atinu i Pariz, ali neće u Žagubicu“.
Možda za ishod izbora i nije bitno kako Vučić komunicira i možda je njegovom biračkom telu dovoljno da ih obasipa lošim pokušajima da bude duhovit ili obećanjima da će imati „najmanju i najefikasniju vladu u istoriji“ sa radnim vremenom od pet ujutru do 10 uveče. Ali Vučiću nije
„U poslednjih 30 i nešto godina u ovoj kampanji je najmanje bilo bitno kako se komunicira. Tokom čitavog dvogodišnjeg perioda pre izbora je jako mali procenat ljudi ostao neopredeljen. Ne kažem da nema onih koji neće izaći, ili koji će biti beli listići, pre svega sa Vučićeve strane, ali je bar 95 odsto već opredeljeno. S obzirom na to da se pojavljuje samo Vučić i ništa više, jasno je da SNS osim njegovog lika i dela nema šta da ponudi, a on niti ima tim, niti više ima ideje. Ono što je imao da ponudi je to da s njim niko ne želi da razgovara, što smatram veoma bitnim. Da bi eventualno imao sagovornika morao je da stavi kamen za kupus i nečiju fotografiju. Svi potezi koje povlači potpuno su pogrešni u komunikacionom smislu i imam utisak da uopšte ne vodi računa o tome kakva će mu kampanja biti, već ga jedino interesuje izborni inženjering i način na koji će osvojiti tih 125 plus jednog poslanika. Fer izbori kao pretpostavka prikupljanja glasova mu očito više nisu cilj“, kaže marketinški stručnjak Igor Avžner.
Možda za ishod izbora i nije bitno kako Vučić komunicira i možda je njegovom biračkom telu dovoljno da ih obasipa lošim pokušajima da bude duhovit („Vidim da su naši prihvatili ovo ’stavi ruzmarin ispod jastuka‘, a ovi kad čuju kao da si im beli luk, otprilike, vampiru stavio pred nos i oči, pa samo beže od toga“) ili obećanjima da će imati „najmanju i najefikasniju vladu u istoriji“ sa radnim vremenom od pet ujutru do 10 uveče. Ali očito nije bilo dovoljno Vučiću, jer njegova sujeta glasno cvili – studentski predstavnici su ušli u duele sa ne baš prijatnim predstavnicima SNS-a i strpljivo preživeli teror vike, vriske, upadanja u reč i stava „mi smo najvažniji, nama najviše vremena treba i nijedna televizija nas neće ućutkati i naterati na pravila debate“, a sa njim i dalje niko neće. Čak ni uz popust – ja protiv četvorice.
Zbog toga je odložio čak i kamen i ponovo se ubacio u ulogu influensera, ovoga puta sa namerom da putem monologa u kome će ogovarati druge, proda svoju jadnost kao dragoceni proizvod. U beloj trenerci i sa molitveno prislonjenim prstima u prvom planu, zagledao se u kameru i već na samom početku pristalice studenata nazvao „ordinarnim lažovima“, a samu Studentsku listu skupom neznalica koje nemaju program, jer ne razlikuju jednofaznu struju od zdravstva. A onda je konačno prešao na suštinu: „Ali nije to poenta onoga što sam hteo da vam saopštim. Videćete, na kraju će oni da idu u debate, i sa svima će da idu, samo sa jednim čovekom neće u debatu. To sam ja. Ne zato što se plaše, ne zato što sam mnogo pametniji od mojih saboraca ili od njih. Ne. Neće, jer ja sam jedini koji ’nisam čovek‘. Ja sam jedini koji je ’monstrum iz mišjeg gnezda, nepomenik‘, i sa ’takvim nema razgovora‘. To je bila jedina taktika stranih službi koje su ih pripremale. Dakle, potpuna dehumanizacija, najžešći mogući napadi na moju porodicu, kriminalizacija, i to je jedino što ih je vodilo ka obojenoj revoluciji.“
S obzirom na to da se pojavljuje samo Vučić i ništa više, jasno je da SNS osim njegovog lika i dela nema šta da ponudi, a on niti ima tim, niti više ima ideje
Igor Avžner
Ako je bivši predsednik već toliko nesrećan u kampanji i ako mu nije neophodna jer glasove skuplja putem glasačkih mesta u RS i ukidanjima mesta u dijaspori ili na osnovu biračkih spiskova u kojima je više birača nego stanovnika, čemu onda uopšte kampanja?
„On mora da pokaže svojoj stranci a ne biračkom telu da još uvek živi i da može da radi to što treba. S druge strane, kampanja je usmerena ka tome da se ljudima ogadi politika i da se time smanji izlaznost. SNS se daleko manje promoviše a daleko više sprovodi nasilje na svakom mestu i pod svim uslovima. Oni staju pored štandova promotera Studentske liste, provociraju, pokušavaju da otimaju zastave i da im svim i legalnim i nelegalnim sredstvima onemoguće prisustvo na javnim mestima. Nasilje je prisutno i u nekim tok-šou emisijama u kojima sam video Anu Brnabić, Sinišu Malog i ljude koji od njih ne mogu da dođu do reči. Ta medijska pojavljivanja koja su im omogućena, služe isključivo da bi oterala u apstinenciju naše biračko telo koje gledajući takve debate stiče utisak ’svi smo mi isti, svi smo mi u blatu‘. Za njih to prestaje da bude politika i postaje političarenje, a to nije ni jedno ni drugo – ovde je u pitanju bukvalno budućnost Srbije, jer ukoliko ova i ovakva vlast ostane i opstane nakon ovih izbora, mi sledeću šansu nećemo imati“, kaže Avžner.
Za sada postoji šansa koja se zvanično zove parlamentarni izbori, ali koja je na neki čudan način iskliznula iz tog formata i pretvorila se „premijerske izbore“, tj. kategoriju koju naš zakon ne poznaje. SNS je to mirno prihvatio, pa su se stranački funkcioneri po ugledu na Vučića uputili u mala mesta, ali ne da bi im predstavili „plan i program“ koji imaju (pametnice znaju razliku između zdravstva i jednosmerne struje), već da bi predstavili Vučića. I vredno su to uradili, Bratislav Gašić je kruševačkim Romima rekao da „Vučić ne deli građane“, Lončar je obavestio sve da „Vučić traži preko 500.000 glasova“, a Milenko Jovanov je lepo objasnio zašto je Vučić bolji od kamena. Jedino što niko od njih nije objasnio je – gde su kandidati za parlament i da li su oni uopšte bitni ili ulazimo u diktaturu u kojoj će se i zvanično pitati samo jedan čovek?
„Mislim da je jedina tema ovih izbora da li se vraćamo na demokratski put ili ćemo da nastavimo ka još težoj autokratiji i klasičnoj diktaturi beloruskog tipa. I to kako je Vučić svoju kampanju osmislio, dizajnirao i realizovao, govori nam u prilog tome. Ne samo da vodi tu ličnu kampanju u kojoj je on sve i svja, u kojoj obećava da će smeniti gradonačelnike i da će raditi mnoge stvari koje mu nisu u nadležnosti, već i preti. Vrlo je jasan u tome da će u slučaju njegove pobede doći do obračuna sa prodemokratskim snagama u društvu, pa čak i sa autonomnim oblastima društva kao što su kultura, obrazovanje i preostali slobodni mediji“, kaže Popović.
A ako se vratimo na spot sa nalepljenim uvredama, primetno je još nešto – poslednju nalepnicu na kojoj piše „kriminal“ Vučić lično skida. I moguće je da to ima smisla – pitanje je da li je iko ostao kriminalac nakon njegovih pomilovanja.
