Mnogo je još nepoznanica oko oružanog sukoba u Banjskoj – tog za Srbiju bezimenog, strašnog slučaja, kolokvijalno nazvanog krahom kosovske politike srpskog predsednika, ili preciznije Klaster katastrofa, kako su ga imenovali predstavnici diplomatskih misija u Beogradu. Ovaj termin možda najpotpunije obuhvata taj događaj produženog dejstva koji će – to je sada očigledno – proces „pregovora“ sa Prištinom ispratiti do samog kraja, dodatno naglašavajući obrise rešenja koje je odavno na stolu.
Eksplozija u Banjskoj, koju je upriličio Milan Radoičić, posejala je mnogo manjih, ali politički smrtonosnih mina, zbog čega je Beograd od 24. septembra 2023. primoravan da pazi na svaki svoj korak. Ovaj kontroverzni biznismen, kome je upravljanje srpskom zajednicom na severu Kosova dato u franšizu, prethodno je suspendovao sve njene pisane i nepisane zakone, razbio u paramparčad njeno samopoštovanje, razorio njeno jedinstvo, ugasio sve političke stranke, i usput se enormno obogatio. A i dalje se bogati, jer za razliku od istrage, koja tapka u mestu, neke njegove firme rade punom parom i svojim gazdama obezbeđuju desetine miliona evra profita. I tu ništa ne menja činjenica da od 6. oktobra Radoičić formalno više nije jedan od suvlasnika nekoliko preduzeća, jer je udeo u njima preneo na ortake, braću Zvonka i Željka Veselinovića, ali nema sumnje da će oni umeti da podele dobit kao da se vlasnička struktura nije ni menjala.
Tenderi za odabrane
Samo dva dana posle oružanog sukoba u Banjskoj, 26. septembra 2023, firma Rad 028 iz Zvečana, koju je, zbog sumnji da je kontroliše upravo Radoičić, Ministarstvo finansija SAD stavilo na crnu listu, pobedila je na dva tendera koje je raspisala Opština Zvečan. Prvi posao ugovoren je za 358,3 miliona, a drugi za 142 miliona dinara, saznaje Radar. I dva dana kasnije, 28. septembra, Rad 028 je proglašen pobednikom na još dva tendera i po tom osnovu sklopio još dva posla, vredna 500,37 miliona dinara. Sva četiri tendera raspisana su u okviru Programa raspodele i korišćenja podsticajnih sredstava za privredni i ekonomski razvoj za 2023, za „nabavku proizvodne i druge opreme, mašina, delova i alata i građevinske mehanizacije i radova“, a rok za isplatu ovog novca iz budžeta Vlade Srbije bio je 30 dana. Po tom osnovu firmi Rad 028 država je uplatila osam i po miliona evra za „nespecifikovane nabavke nespecifikovane opreme“ i podršku preduzetništvu! I pre toga vlast je obilato podržavala pojedine „preduzetnike“ sa severa Kosova. Zahvaljujući toj podršci firma Rad 028 iz Zvečana samo u poslednjih deset godina, do sukoba u Banjskoj, pobedila je na više od stotinu tendera, koji su finansirani novcem iz budžeta Srbije ili lokalnih samouprava.
Čovek koga posle Banjske zovu „komandantom” nikada prema predsedniku nije gajio snishodljiv odnos. Dok se Vučić zadovoljava javnim ponižavanjem i vređanjem svojih saradnika, Radoičić je spreman da podređene šamara na javnom mestu, a iza zatvorenih vrata da im lomi vilice i ruke
Indikativno je da je u prvih pet godina, od početka 2014. do kraja 2018, vrednost tih poslova sa državom bila relativno skromna, „svega“ 7,16 miliona evra. Vrtoglavi rast prihoda i profita firme iz Zvečana počeo je nekako u isto vreme kada je Radoičić, 2018, postao potpredsednik Srpske liste, kosovskog ogranka SNS-a. Vrednost poslova koje je Rad 028 zaključio sa državom u narednih pet godina povećana je 14 puta, na 102,6 miliona evra. Do sukoba u Banjskoj, dakle, vrednost ugovorenih poslova dostigla je skoro 120 miliona evra, otkriva Radar.
Od januara ove godine, međutim, situacija se bitno promenila. I vlast je izgleda shvatila da je đavo odneo šalu i od tada nema podataka da je sa firmom iz Zvečana ugovoren ijedan novi posao. Na stranu što je pravo pitanje kako ih je i do sada dobijala, jer većinu projekata za koje je bila angažovana nije nikada završila, neke nije ni započela, a njen formalni vlasnik Radule Stević je od decembra 2021. na listi za sankcije američkog Ministarstva finansija, zbog saradnje upravo sa Radoičićem i Veselinovićem. Za firmu koja je ranije dobijala i po nekoliko javnih nabavki dnevno, to je svakako dramatična promena. No, za razliku od Rada 028, druge firme koje su zajednički osnovali Radoičić i braća Veselinović rade nesmetano. Jedino što se promenilo je vlasnička struktura matične, krovne kompanije, Inkop, koja je upisana kao vlasnik nekoliko zavisnih preduzeća (Novi Pazar put, Betonjerka Aleksinac, Doli Bel iz Beograda u čijem je vlasništvu i istoimeni hotel na Kopaoniku i Putna gradnja iz Rožaja), a ima vlasnički udeo i u Granit Peščaru iz Ljiga.
Da bi sprečio eventualnu štetu, 12 dana nakon sukoba u Banjskoj, svoj udeo od 40 odsto u Inkopu Radoičić je bratski podelio na ravne časti braći Veselinović, tako da je sada Zvonkov udeo 60, a Žarkov 40 odsto. Nije ovo, međutim, prvi put da se u Inkopu, ortačkim dogovorom, formalno menjaju vlasnici. Sve do septembra 2018, umesto trojice ortaka sa severa Kosova, u APR-u je kao vlasnica Inkopa bila prijavljena Dušica Maksimović, sestra braće Veselinović, koja im je tada „poklonila“ firmu. „Novi“ vlasnici zadržali su starog direktora, Milana Miletića iz Ćuprije, jednog od donatora SNS-a za izbore 2012, koji je i danas njen zakonski zastupnik. Upravo Inkop, samo tri dana posle sukoba u Banjskoj, za koje je Radoičić javno preuzeo odgovornost, 27. septembra, država je preko javnog preduzeća Putevi Srbije poverila gradnju mosta kod Kraljeva, a taj posao ugovoren je za cenu od oko milion evra. Uz to, Inkop je kao podizvođač angažovan na gradnji brojnih auto-puteva, brzih saobraćajnica, regionalnih i lokalnih puteva.
Država glavni poslodavac
Zahvaljujući upravo poslovima sa državom, Inkop je brzo dospeo na listu „Sto naj…“ preduzeća, koju svake godine, na osnovu finansijskih izveštaja, objavljuje APR. Sam Inkop, bez ostalih zavisnih preduzeća, sa neto profitom većim od dve milijarde dinara u 2022. probio se u grupu pet građevinskih preduzeća u Srbiji sa najvećim profitom, tik iza kineske kompanije China Railway International, koja je te godine imala neto dobit od 2,4 milijarde dinara. Samo za dve godine, 2021. i 2022, sve firme koje kontrolišu trojica biznismena poreklom sa severa Kosova, isporučila je svojim gazdama neto dobit od 47,6 miliona evra.
Pre nego što su ga preuzeli Radoičić i braća Veselinović, Novi Pazar put je za dve godine, 2018. i 2019, ostvario ukupnu neto dobit od 300.000 evra, a u dve poslednje godine za koje postoje zvanični podaci, 2021. i 2022, ostvareni profit uvećan je 55 puta, na 16,7 miliona evra. Uz to, pod komandom trojice novih gazda, konsolidovana neto dobit Inkopa je od 2018. do 2022. povećana 5.200 odsto, sa 0,54 na 28,8 miliona evra, pa se sa velikim nestrpljenjem očekuju zvanični podaci za 2023, s obzirom na to da se mašine sa oznakama Inkopa mogu videti na infrastrukturnim projektima, koji se finansiraju novcem poreskih obveznika ili stranim kreditima koje će vraćati svi građani Srbije.
Iako je Kosovo, kako sam kaže, njegova najveća briga i da je zbog toga izložen sve većim međunarodnim pritiscima, a sve donedavno za Milana Radoičića je govorio da „nije akademik, ali štiti Srbe“, predsednik Vučić sada ne krije da mu jako smeta kada Radoičića nazovu njegovim saveznikom. Da li zbog toga što ga povezuju sa osobom kojoj su SAD uvele sankcije i koja je, na zahtev Prištine, na međunarodnoj poternici Interpola? Ili, pak, zbog toga što bi kao diplomirani pravnik morao znati da bi samo predavanje državnih resursa i ovlašćenja osobi Radoičićevog profila, u svakoj normalnoj zemlji bilo dovoljno za sudski proces onome ko je tako nešto dozvolio, a kamoli naredio? Ili je razlog za nervozu drugačije prirode?
Čovek iz Đakovice, koga posle Banjske zovu „komandantom“ i priređuju mu rođendanske proslave sa vatrometom u njegovu čast, nikada prema predsedniku nije gajio snishodljiv odnos, a još manje spremnost na javna poniženja, tako karakterističan za sve Vučićeve saradnike. Dok se Vučić zadovoljava javnim ponižavanjem i vređanjem svojih saradnika, Radoičić je spreman da podređene šamara na javnom mestu, a iza zatvorenih vrata da im lomi vilice i ruke, ili ako su ženskog pola, da naredi da ih se, na primer, ošiša trimerom. On može sve. Može jednog jutra da se probudi i skoro pa započne rat sa NATO, da četvoro ljudi izgubi život u toj avanturi, da posle tri dana obavi kratak razgovor sa tužiocem, i posle 24 sata ponovo bude slobodan čovek. A u međuvremenu, sve je duži spisak njegovih mrtvih suparnika, pa i saradnika. Suparnici su umirali najčešće nasilno, ispred svojih kuća i radnih mesta, od metaka, pred očima dece i prijatelja, uglavnom pod nerasvetljenim okolnostima. Saradnici su, pak, stradali na ulicama, u zatvorima, šumama, a u nekim slučajevima zvanični razlog smrti ljudi iz obe kategorije bila su samoubistva.
47,6 miliona evra
neto dobiti Milanu Radoičiću, Zvonku i Željku Veselinoviću isporučile su za samo dve godine firme koje kontrolišu trojica biznismena poreklom sa severa Kosova, radeći uglavnom na državnim projektima
Da li zbog prirode posla, ličnih osobina ili promenljivih okolnosti, granica između njegovih saradnika i suparnika često je bila fluidna. Posle vesti da je načelnik Raškog okruga Nebojša Simović, bivši policajac iz Prištine, pronađen mrtav u svom stanu u Kraljevu, aprila 2023, Velimir Ilić javno je izneo sumnje u zvaničnu verziju događaja. Prema jednoj od nezvaničnih, pre neočekivane smrti Simović se sukobio sa Radoičićem zbog građevinskog projekta u Omladinskoj ulici u Kraljevu. Simović je inače bio poslovni partner Predraga Mikića, savetnika Tomislava Nikolića za privredu, koji je takođe iznenada preminuo aprila 2017. u Beogradu.
Ortačka posla
Plakati na kojima se Radoičić naziva teroristom i ubicom nedavno su se mogli videti svuda po severu Kosova, čak i na prostorijama Srpske liste. Iako se nikako drugačije nego terorom ne može nazvati ono što su građani četiri opštine na severu Kosova prolazili poslednjih desetak godina, termin terorizam je makar do sada, u diskursu srpskih građana Kosova, bio rezervisan uvek i jedino za bivšu OVK. Stoga je ovo važan signal lokalnoj zajednici da Radoičić više ne upravlja situacijom na toj teritoriji i da je možda završen angažman čoveka koji se pita za sve na severu Kosova, ali da njegovi računi sa vlastima u Srbiji i dalje nisu čisti.
Možda je upravo to razlog i za nervozu predsednika Vučića, koji je u jednom od brojnih obraćanja „da ljudima bude jasno”, pomenuo Banjsku kao jedan od metoda pritisaka na državu – dakle na njega, uz ironičnu opasku da je eto nekima „najvažnije to što je neko nekoga ošamario“. U međuvremenu, Priština je sprovela istragu i rezultate poslala svim ambasadama EU. Prema preliminarnom izveštaju Ministarstva spoljnih poslova Kosova, na pohod u Banjsku krenulo se iz Vrnjačke Banje, tačnije posle obuke grupe na poligonu na Mitrovom polju, dvadesetak kilometara dalje, na planini Goč.
Posle rata na Kosovu, u kome je učestvovao kao rezervista, Radoičić se iz Đakovice seli u Vrnjačku Banju u kojoj se zadržava do 2004, kada se zbog poternice po optužnici za učešće u otmici makedonskog biznismena Salija Mitata, sklanja u Kosovsku Mitrovicu. Poznanstvo sa Veselinovićem ubrzo prerasta u kumstvo, a zahvaljujući solidnom znanju albanskog jezika, Radoičić postaje prvi čovek Veselinovićeve grupe za saradnju sa bivšim protivnicima južno od Ibra, što donosi ogromnu zaradu. Sagradili su hotel Grey na Kopaoniku i istoimeni restoran u Kosovskoj Mitrovici, kao novi, alternativni centar moći u kome se donose sve odluke.
„Vrnjačka Banja je danas velika perionica para. Ruše se stare gradske vile i zidaju višespratnice sa apartmanima za nove vlasnika, a veliki deo vlasništva je prikriven“, tvrdi Rade Pejović iz Narodnog pokreta Srbije za Radar. Prema njegovim rečima, Zvonko Veselinović i Radoičić često su viđeni u Vrnjačkoj Banji kao posetioci njenih luksuznih objekata, poput hotela Fontana u vlasništvu Dragoljuba Zbiljića, biznismena bliskog SNS-u.
Ništa u suštini neće promeniti činjenica da od 6. oktobra Radoičić formalno više nije jedan od suvlasnika nekoliko preduzeća, jer je udeo u njima preneo na braću Zvonka i Željka Veselinovića, ali nema sumnje da će oni umeti da podele dobit kao da se vlasnička struktura nije ni menjala
Prema izveštajima kosovskog ministarstva, priprema grupe koja je učestvovala u sukobima u Banjskoj obavljena je u policijskom objektu na Mitrovom polju u blizini Vrnjačke Banje i kasarni u Raški. Američki ambasador Kristofer Hil obišao je Mitrovo polje u pratnji ministra policije Bratislava Gašića 4. oktobra, desetak dana posle sukoba. Povod posete je u provladinim medijima interpretiran kao donacija ovom centru. Kada je narednog dana Hil u društvu ministra odbrane i načelnika Generalštaba Vojske Srbije helikopterom posetio i kasarnu u Raški, nije više bilo govora o donacijama, a režimski mediji ignorisali su događaj.
Nastavni centar na Mitrovom polju, koji se sastoji od nekoliko baraka, akumulacije na rečici Zagrži, poligona i objekata za smeštaj u vlasništvu MUP-a Srbije, danas deluje pusto, kao da tamo trenutno nema nikoga. Ranijom donacijom SAD omogućeno je obučavanje policajaca za pronalaženje ilegalnih laboratorija kanabisa. Do centra se stiže posle tridesetak minuta vožnje, uzanim putem od Vrnjačke Banje ka Goču. Niko od meštana i radnika u obližnjem restoranu nije bio raspoložen da govori o aktivnostima u ovom policijskom objektu.
I dok se čeka reakcija nadležnih organa, koji bi trebalo da utvrde šta se zaista desilo u Banjskoj tog 24. septembra, postaje sve jasnije da je to bio sukob obučenih specijalnih snaga kosovske policije sa naoružanom grupom ljudi u uniformama, koje je predvodio čovek uveren da se iz besprizornog bogatstva i luksuza može ići u rat – vikendom. I da se posle sukoba u kome je poginulo četvoro ljudi može nastaviti po starom.
