Deluje paradoksalno, ali i optimisti i pesimisti sa opozicione strane spektra dobili su argumente za svoje stavove nakon lokalnih izbora u deset samouprava, održanih u nedelju: optimisti, jer je potvrđen trend pada rejtinga vlasti, uočen na prošlogodišnjim lokalnim glasanjima i istraživanjima javnog mnjenja. Čak se i verzija Aleksandra Vučića o pobedi 10:0, odmah pokazala netačnom na nivou izbornih rezultata (Sevojno), a gledano pojedinačno, naprednjaci su u nekim opštinama došli u situaciju da gledaju u leđa odbornicima studentske liste (u Kuli, recimo, lista Glas mladih opštine Kula imaće, prema preliminarnim rezultatima, 18 mandata, a SNS „svega“ 14, jer je, prema redosledu kandidata, njihovim koalicionim partnerima pripalo preostalih pet osvojenih mandata na zajedničkoj listi).
Tvrdnjom o „istraživanju javnog mnjenja koje govori da SNS stoji bolje nego ikad“, neusaglašenom sa upravo proverenim stanjem na njemu naklonjenom delu terena, sam Vučić suštinski je potvrdio svoje očigledno nezadovoljstvo. Ali nije to baš samo dobra vest za protivnike, jer se pokazalo da uz takve pokušaje ohrabrivanja pristalica, obično ide i novi nivo surovosti prema protivnicima.
Od farse do tragedije
Pesimističkim tumačenjima, s druge strane, u prilog ide najnovija potvrda trenda pogoršavanja izbornih uslova, takva da bi se, posle svih scena nasilja tokom izbornog dana, transformacija iz izborne farse u tragediju mogla očekivati već na prvom sledećem glasanju. Toj školi mišljenja u prilog idu i gotovo unisone procene analitičara da održavanje parlamentarnih izbora, koje od maja traže pobunjeni studenti, sada deluje još manje verovatno ove godine, a možda i do poslednjeg zakonskog termina (decembar 2027/januar 2028).
Sve priče o „padu energije“ bazirane na činjenici da su okupljanja uglavnom utihnula, sada deluju neosnovano. Ljudi su svesni dubine krize, ali njeno rešenje očekuju na izborima
Put ka izbavljenju podeljene zemlje iz ruku režima koji hrli ka diktaturi teško da vodi kroz neutemeljeno likovanje „gotov je“, ali ni kroz kuknjavu „sve je beznadežno“, koja vezuje ruke i ubija volju. Racionalnije deluje pristup koji obuhvata analizu činjenica i hitnu izradu strategije daljeg delovanja, sa uključenim alternativnim rešenjima za različite moguće situacije (brzi parlamentarni izbori, istovremeni predsednički i parlamentarni, prvo predsednički, pa onda parlamentarni). Čak i ako nikakvih izbora neće biti do kraja godine, težina situacije na terenu i bez očekivanog daljeg pogoršanja izbornih uslova, nalaže postizanje potrebnih dogovora i početak akcije koliko juče. Značaj pravovremenog delovanja potvrđuje, uostalom, i dobar rezultat liste mladih iz Kule, koji su prvi sklopili dogovor o nastupu i započeli kampanju.
Ponešto valja naučiti i od Vučića – a on nas je, već u postizbornoj noći, fotografijom obavestio da je, dok drugi slave, pristupio analizi izbornih podataka, nastavljajući da isključivom brigom za interese jedne stranke, gazi funkciju predsednika svih građana na kojoj se nalazi.
Raspolaže, doduše, Vučić i podacima koje ni njegovi protivnici, ni šira javnost, neće imati ni kada budu poznati zvanični konačni izborni rezultati, možda i nakon ponavljanja izbora na pojedinim biračkim mestima, što je mogućnost koja je, u vreme pripreme ovog broja, tek nagoveštavana (Kula, pre svega). Vrhovni komandant operacije kojom je i sam termin „izbori“ u nedelju ozbiljno doveden u pitanje, verovatno „u glavu“ zna koliko je, na kom biračkom mestu, bilo ljudi sa lažnim ličnim kartama, koliko je uspešnih „bugarskih vozova“ prohujalo i pored kontrolora koji jesu uspeli da neke takve pokušaje lažiranja izbora stopiraju, koliko glasova je kupljeno na druge načine, koliko izbornog materijala je nestalo ili falsifikovano nakon zatvaranja birališta. Sve te informacije, kao i efekat primene brojnih metoda manipulacija, nema sumnje, uzeće u obzir kad bude, sa saradnicima, spremao dodatne oblike izbornog inženjeringa uz koji će na sledećem glasanju pokušati da zaštiti vlast od promenjene volje građana.
Da je ta volja promenjena govore čak i rezultati dobijeni na izborima obeleženim, prema oceni posmatrača Saveta Evrope, „nasiljem, pritiscima i nejednakim uslovima kampanje, što ozbiljno narušava poverenje građana u izborni proces“. Uz ogradu koja analizu zasnovanu na rezultatima izbora relativizuje zbog nepoštenih uslova njihovog održavanja, neophodna je još jedna „fusnota“, koja kaže da nedeljni rezultati ne mogu biti tretirani kao reprezentativni, jer su održani u uglavnom malim mestima, sa demografskim karakteristikama koje ne odražavaju republički prosek, odranije poznatim po izrazitoj podršci vlasti. Čak ni to nije sve što valja imati u vidu prilikom izvođenja zaključaka – na lokalnim izborima ove i prošle godine glasalo se u 15 samouprava u kojima živi svega 5,6 posto ukupnog stanovništva Srbije.
10:0, zamalo
Uprkos svim tim ograničenjima, neke važne činjenice od šireg značaja u nedelju jesu isplivale. Recimo: iako su izbori u većini opština u kojim su održani proticali u poluratnom stanju, to nije uspelo da ubije želju građana da utiču na ishod, izraženu kroz visok odziv. Izlaznost je čak u polovini opština u kojima se glasalo bila iznad 70 odsto (u Lučanima i Sevojnu čak preko 75 odsto). Najniži odziv zabeležen je u Kladovu – 53,6 odsto, a jedino mesto u kome je zabeležena manja izlaznost nego na prethodnim lokalnim izborima, 2022, jeste Majdanpek (62,1, prošli put 66,5).
Drugim rečima – sve priče o „padu energije“ bazirane na činjenici da su posle više meseci masovnih protesta širom zemlje, okupljanja uglavnom utihnula, deluju neosnovano. Ljudi su i te kako svesni dubine krize, ali njeno rešenje sada očekuju na izborima. Da li će se to zaista desiti, drugo je pitanje.
Uprkos tvrdnjama vlasti, zasnovanim na (navodnom?) istraživanju agencije Ipsos, prema kome studenti imaju podršku osam posto birača, sada imamo potvrdu da je formirana uverljiva alternativa naprednjacima, sposobna za bitku sa neizvesnim ishodom čak i tamo gde su preimenovali radikali godinama bili neprikosnoveni. Tu činjenicu posle nedeljnih izbora biće teško ignorisati i zamagliti.
Pa dalje: iako je Vučić u nedelju uveče slavodobitno saopštio informaciju o pobedi 10:0, koja bi mogla da ima ubojito obeshrabrujuće dejstvo na protivnike vlasti, situacija nije tako jednostavna i jednoznačna. U Sevojnu, recimo, jednak broj mandata imaju lista vlasti i studentsko-građanska lista (po devet). Presudiće odbornik koji pripada stranci čajetinskog gradonačelnika Milana Stamatovića (Zdrava Srbija) i naravno da uverljivo deluje pretpostavka da će se dotični prikloniti naprednjacima, sa kojima je ta stranka u koaliciji na republičkom nivou. Nema, međutim, jasnih dokaza da su i građani koji su upravo toj listi poklonili glas, naklonjeni vlasti – za koju su, u tom slučaju, mogli i direktno da glasaju.
Ili: u već pominjanoj Kuli, gde su studenti dobili 18, a lista vlasti 19 mandata, dva mandata iz tog paketa pripadaju Savezu vojvođanskih Mađara, čije ponašanje je unapred teško predvideti u slučaju da Viktor Orban izgubi izbore 12. aprila, što predviđaju istraživanja javnog mnjenja (još po jedan mandat sa naprednjačke kvote pripada socijalistima, radikalima i Zajednici Srba). Nije, naravno, nezamislivo da naprednjaci, kao u raznim drugim situacijama (Ljig, recimo) u slučaju potrebe „kupe“ nedostajuće odbornike, ali ostaje činjenica da u Kuli baš i nemaju razloga za nepomućeno slavlje.
Od izneverenih (preteranih) očekivanja, za budućnost borbe za normalizaciju Srbije opasniji bi mogao biti nastavak sukoba pristalica studenata i opozicije, sada potkrepljen manje-više selektivno uzetim rezultatima nedeljnih izbora
I studenti i predstavnici opozicije i brojni analitičari još od nedelje uveče govorili su o uočenom trendu pada rejtinga naprednjaka, merenog procentom osvojenih glasova. Podaci se razlikuju, zavisno od toga da li su novi rezultati poređeni sa rezultatima lokalnih izbora 2022. ili parlamentarnih 2023. godine (argumenti postoje za obe verzije), ali zaključak je isti – trend pada je jasan svuda osim u Kladovu. Istovremeno, zabeležen je još veći trend rasta broja glasova protiv vlasti, možda najlakše ilustrovan činjenicom da su te liste sada osvojile preko 40 procenata glasova u sedam od deset mesta u kojima se u nedelju glasalo.
Do nešto drugačijeg zaključka došao je Dušan Pavlović, profesor FPN, koji je poredio apsolutne brojeve osvojenih glasova u tri izborna ciklusa (lokalni 2022, parlamentarni 2023 i lokalni održani u nedelju). Prema tako postavljenim podacima, kako kaže, vladajuća koalicija je uglavnom uspela da zadrži svoje birače (u odnosu na 2023. nije došlo do većeg osipanja). „S obzirom na to da je izlaznost značajno porasla, a broj glasova SNS+ koalicije ostao praktično isti, to znači da su skoro svi novi glasovi otišli antirežimskim listama“, piše Pavlović na mreži Iks.
Minus 60
Aleksandar Ivković, urednik European Western Balkans, uporedio je odnos u odborničkim mandatima u deset samouprava pre i posle izbora – pre glasanja, taj odnos bio je 273 za vladajuću koaliciju naspram 87 za opoziciju, a nedeljnim glasanjem vlast je izgubila 60 mandata i odnos je 213:145.
Zato rezultat nije tesan samo u Kuli i Sevojnu, već i u Aranđelovcu, gde je vladajuća koalicija osvojila 21 mandat (SNS 18, SPS 2 i SRS 1), a studentska lista, podržana od strane političkih partija, mandat manje, 20. U Boru vlast može da računa na 18 mandata, opoziciona lista „Bor, naša odgovornost“, koju je podržao studentski pokret na 15, a preostala dva mandata dobila je lista Vlaške narodne stranke. U tom gradu ispod cenzusa ostalo je čak 6,21 posto glasova, namenjenih listi nove stranke (Radnička partija) poslanice Irene Živković (2,27 posto), listi Ljudi u centru – Srećko Zdravković (1,6), koaliciji NADA (1,3) i listi Borci za Bor (1,04).
Najviše razočaranosti u nezadovoljnom delu Srbije, reklo bi se, izazvao je rezultat u Bajinoj Bašti, gde je bilo izraženo uverenje u pobedu: tamo je vlast osvojila 26, a zajednička lista studenata i opozicije 19. U Knjaževcu vlast vodi sa 24 mandata, u odnosu na 16 koje su ukupno osvojile dve opozicione liste, Knjaževac uz studente – Čista lista – dr Ivan Milošević, čija kandidatura je dugo protivpravno osporavana (13) i Promene – dr Igor Milosavljević – Marko Ignjatović (tri).
Posle raskola i sukoba na strani protivnika vlasti u Smederevskoj Palanci naprednjačka koalicija osvojila je 30, a dve opozicione liste ukupno 19 mandata: lista Mladi za Palanku – Sami protiv svih, koju su podržali studenti 15, a lista Ujedinjeni za Palanku – Miroslav Aleksić NPS – Miloš Parandilović NLS – NADA za Palanku četiri mandata.
Lekcija o neprekidnom fokusiranju na glavni cilj možda je i najvažnija koju bi valjalo naučiti od naprednjaka, ali učenje baš slabo ide
U Lučanima, izrazito zavisnim od fabrike „Milan Blagojević“, nije bilo iznenađenja – vlast je osvojila ubedljivih 23, naspram 12 mandata koje je osvojila studentska lista. Razloge za veliko nezadovoljstvo imaju i protivnici vlasti u Majdanpeku, gde je SNS koalicija dobila 21 mandat, a preostale dve liste koje su prešle cenzus ukupno 10 (lista Nu dau šest, a lista Mi odlučujemo! – Dr Damjan Stevkić četiri). U Kladovu je vlast osvojila tri puta više mandata (21) od liste koju je podržao studentski pokret (sedam).
Od izneverenih (preteranih) očekivanja, za budućnost borbe za normalizaciju Srbije opasnije bi, međutim, moglo biti nešto drugo, što se upravo dešava: nastavak sukoba pristalica studenata i pristalica opozicije, sada potkrepljen manje-više selektivno uzetim rezultatima nedeljnih izbora. I to ne samo na društvenim mrežama, čiji se značaj često osporava. Na strani vlasti toga nema, naprotiv – već u postizbornoj noći krenula je kampanja „Apsolutna pobeda 10:0“ sa fotografijom vukova koji simbolišu snažnog Vučića, a još jednom se na mreže vratio stranački „specijalac“ Vladimir Đukanović, sa zadatkom da pumpa optimizam pristalica vlasti, širenjem priče o „ozbiljnom trijumfu vlasti“ i „skorim parlamentarnim izborima“. Baš ta lekcija – o neprekidnom fokusiranju na glavni cilj – možda je i najvažnija koju bi valjalo naučiti od naprednjaka, ali učenje baš slabo ide.
