Bizon je predivna životinja iz roda papkara, familije takozvanih šupljorogih goveda. Poslanik SNS-a Vladimir Đukanović, iako ponekad zvuči šupljoglavo, pardon šupljorogo, i često se ponaša kao papak, a neki ga nazivaju i govedom – nije ni u kom slučaju porediv sa simpatičnom životinjom kao što je bizon.
Međutim, njegove izjave često završe u rubrici „Izjave tupoglavih partijskih glupoglavaca“, a koju vodi autor ovih redova, pasionirano poput intimnog dnevnika kojekakve zaljubljene šiparice. (Ova autorska šiparica je i ove nedelje pribeležila Đuku.)
Režim u problemima
Naime, režim već mesecima muči muku sa studentskim protestima i sveopštom pobunom u sektoru obrazovanja koja se proširila i na ostatak društva.
Ali Đuka, krunski dragulj u kruni SNS trusta mozgova, intelektualna je velesila koja se iznenada pojavljuje – uglavnom na Tviteru – i rešava sve!
Kako? Šta je njegov predlog? Ukratko, tako što ćemo svi postati „ćaciji“.
Naime, Đuka je predložio da bi država trebalo da privatizuje većinu državnih škola, osnovnih i srednjih, kao i da subvencioniše i afirmiše otvaranje što većeg broja privatnih škola.
„Privatizovati sve što se može privatizovati“, napisao je Đuka u svom naučnom radu za Politiku.
Đuka, krunski dragulj u kruni SNS trusta mozgova, intelektualna je velesila koja se iznenada pojavljuje – uglavnom na Tviteru – i rešava sve!
Ta ingeniozna ideja iz repertoara prosečnog voždovačkog mesara prvobitno se zasniva na tome da čitav obrazovni sektor – jednostavno isečemo! Satrati pobunu partijskom satarom!
Iako je čuven kao prozivač „žutog ološa“ koji je privatizacijom svega i svačega uništio Srbiju, Đukanović je i dalje član SNS-a, što znači da u njemu ima mesta i za „žuti ološ“, a samim tim i njihove ideje.
„Jednako se ova ideja odnosi i na univerzitete. Mora da se stvori što veća konkurencija, da imamo što više univerziteta, da se fakulteti takmiče u kvalitetu nastavnog programa i da ne bude više sistem – radio ne radio – svira mi radio“, objasnio je Đukanović, bivši radio voditelj, svoj koncept razvijen u neoradikalskog ideološkoj kasapnici.
Direktnost satare
Đukanović je direktan, kako i dolikuje satarologu, i ne krije da je cilj odseći one koji drugačije misle od vladajuće stranke.
„Politički aktivizam nastavnog kadra preuzeo je primat u odnosu na ključnu ulogu nastavnika, a to je da drži predavanje deci.“
Logika je jednostavna: ako nema državnih škola, nema ni pobune u državi. Ako su sve škole privatne, to nije državni problem. Svi dobro znamo da štrajk kod privatnika ne pije vodu, kaže Đuka, eventualno na pauzi, i to ako se stigne nakon što se promeni pelena.
Prepustiti sektor obrazovanja, temelj jednog društva, hirovitom tržištu u državi u kojoj je nejednakost najveća u Evropi, znači cementirati tu istu nejednakost i onemogućiti stotinama hiljada dece iz siromašnijih porodica da ikada sebi priušte kvalitetno obrazovanje.
Logika je jednostavna: ako nema državnih škola, nema ni pobune u državi. Ako su sve škole privatne, to nije državni problem
S druge strane, institucija kupovine diploma koju je SNS doktorirao, postaće standard, a institucionalizovaće se i kupovina ocena, jer ko može da plaća školarinu, njegovom detetu slede dobre ocene.
Mića Megatrend postaće uzor, tzv. otac novog srpskog (ne)obrazovanja, a gomile Megatrend-Mićonija raširiće se po Srbiji kao najezda partijskih skakavaca.
Obrazovanje će se svesti na čist biznis, a školstvo na mega-fabriku za proizvodnju ćacija.
(Dragi naši roditelji, slogan „Za našu decu“ možete nabiti u đubre. Sada je tu slogan: „Za sve naše ćacije!“)
Nepotrebni troškovi
Zbog čega bismo povećali plate nastavnicima i dali im poštovanje koje zaslužuju kao ljudi koji oblikuju našu decu? Šta će nama reforma obrazovanja koja bi uticala da deca budu obrazovanija, da razmišljaju kritički i svojom glavom, da ne budu potkupljiva? Privatizuj!
Za ljude kao što je Đukanović takva deca nisu „budućnost u koju verujemo“. Oni nam ne trebaju. Nama su potrebni ćaciji – politički idioti iz roda naprednjaka, familije takozvanih klimoglavaca.
Neko bi rekao da je ovakav neoliberalni koncept antidržavni i, recimo to, antisrpski, ali Đukanović je srpski patriota, a sve što srpski patriota kaže to mora da je duboko patriotski.
Štaviše, zvuči jako američki, što ne čudi jer je srpska desnica poslednjih godina postala ponizna sluškinja američke desnice. Umesto da se informiše – da ne kažemo obrazuje – o tome u kakvoj je krizi obrazovanje u SAD, Đukanović radije vitla ideološkom testerom prosečnog teksaškog kauboja, halucinirajući boljševike u srpskom obrazovanju.
Munjeviti napredak
No, ćacizam za Đukanovića jeste prirodan. I on je jedan od ćacija.
Iako 45-ogodišnjak, on je pravosudni ispit položio tek 2016, a advokat postao 2018. godine. Od tada napreduje „brzinom munje“, kako bi rekao njegov uzor predsednik Vučić.
Čudo jedno, ali Đukanović je postao advokatski magnet za SNS-ovce koji su optuženi da su kriminalci.
Iako maltene početnik, poverenje su mu dali Predrag Koluvija, prvooptuženi u predmetu „Jovanjica“, Dijana Hrkalović, bivša državna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i Andrej Vučić, brat predsednika Srbije, ali i bivši predsednik beogradske opštine Palilula Aleksandar Jovičić, kome se sudi zbog trgovine uticajem.
Upravo je Đuka nedavno preuzeo i slučaj Aleksandra Papića, još jednog uticajnog biznismena povezanog sa SNS-om koji je završio iza rešetaka.
Pitamo se, pitamo – koja li je tajna liste klijenata advokata Đukanovića? Da nije možda stručnost i visoko obrazovanje?
No, ne samo da je postao ugledni advokat, naš nekadašnji radijski voditelj se i obogatio „brzinom munje“. Stigao je od – „živim u stanu svojih roditelja, životni san mi je da kupim stan sebi“, o čemu je govorio sredinom 2022. godine – do vlasništva nad tri penthausa na Voždovcu i dva apartmana na Zlatiboru.
„Išao sam na rizik, crnčio sam, ubio se od posla“, izjavio je tim povodom Đukanović koga zovu Bizon, a prikladniji nadimak mu je „Đuka Penthaus“.
Pitamo se, pitamo – koja li je tajna liste klijenata advokata Đukanovića? Da nije možda stručnost i visoko obrazovanje?
Ovaj privilegovani advokatski Ćaci – koji je, bože Gospode, nekako bio i član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca – prirodno želi da čitava zemlja postane Ćacilend.
Za njega taj koncept zaista radi posao.
Mića Megatrend, uzor Đukinog koncepta obrazovanja, na fejsbuk stranici svog fakulteta kao način privlačenja studenata, svojevremeno je napisao savet: „Dobar advokat zna zakon. Pametniji vodi sudiju na ručak.“
Ova krilatica, na našu žalost, postala je odavno lajtmotiv pravosuđa u SNS Ćacilendu.
Đukine ideje su opasne i s obzirom na sveopštu rasprodaju državnih resursa koju SNS dosledno sprovodi više od deceniju, njemu svakako ne treba sve verovati. Ipak je on zvezda rubrike „Izjave tupoglavih partijskih glupoglavaca“, što ovu autorsku šiparicu često zabavlja.
Uostalom, Đuka i naši prijatelji bizoni definitivno imaju jednu zajedničku stvar – kratkonogost. A dobro je poznato da su u laži noge kratke.
