Dok je u Rumuniji zbog izrazito niskog vodostaja Dunava vlast nakon gašenja jednog nuklearnog reaktora pribegla i radikalnoj meri – miniranju dela korita kako bi se ubrzao protok vode ka sistemu za hlađenje elektrane, a u Mađarskoj gase i poslednje turbine nuklearke koja inače proizvodi polovinu potrebne struje za celu državu, srpske vlasti su zaključile da bi valjalo da se makar okupe. Iako je proizvodnja struje u Đerdapu pala na 20 odsto, TE Kostolac zbog nemogućnosti hlađenja mora da obori snagu za trećinu, a barže kojima se uvozi gorivo mogu da plove samo sa lakšim teretom da se ne bi nasukale, sednica Štaba za vanredne situacije je izgleda prošla u neopterećujućoj atmosferi.
Uz još jedan apel građanima da se racionalno troši voda i električna energija (nikako da čujemo objašnjenje kako njihova upotreba za preživljavanje toplotnog talasa nije racionalna), premijer Đuro Macut je nakon sednice spontano parafrazirao čuveni citat iz serije Černobilj, ocenivši da „situacija nije naivna, ali nije ni zabrinjavajuća u toj meri“. Uostalom, nije njegovo ni da šalje drugačije poruke kada je predsednik Aleksandar Vučić već saopštio da će lično obavestiti građane „kada dođe vreme za brigu“.
Za sada je vreme da se situacija „prati“, kao i da se nastave svakodnevni sastanci „operativnih štabova za koordinaciju aktivnosti u slučaju toplotnog talasa, suše, nedostatka vode za piće i požara na otvorenom“. A za slučaj da vam to zvuči kao birokratsko zamagljivanje nerada, premijer je istakao i da su „svi dobili zadatke“ i da će „izaći sa konkretnim primerima šta ko treba da radi“. Oni ili on, kada – detalji su koji nam nisu poznati. Ali pošto na sednici nije bilo Siniše Malog da se dere na ostale ministre, možda su zaista nešto i uspeli da se dogovore. Ako ništa, ministarka saobraćaja Aleksandra Sofronijević je počela da broji nasukane brodove na Dunavu i u ponedeljak nas obavestila da ih ima četiri.
