Ko bi rekao da najobičnije nalepnice mogu da izazovu toliko problema i nervoze? Jeste tih nalepnica, doduše, podeljeno na milione, ali opet, to su samo maaale nalepnice na kojima piše „Studenti pobeđuju!“, jedan medij i vid komunikacije koji je pomalo i zaboravljen, ali se sada, eto, vratio na baš velika vrata.
Problem sa tim prokletim nalepnicama je što se, iako su male, dobro vide, a sa druge strane teško se skidaju baš zato što su male. I sad, pošalji ti lojaliste da skidaju to, ko nema nokte, nadrljao je, a ko ih ima isto je nadrljao, samo još više jer će ih sigurno poderati i uništiti. U svakom slučaju, ovih dana je po naprednjačkim vajber grupama sigurno kružilo naređenje „Puštaj nokte hitno. Nalepnica mora pasti!“
Degradacija batinaša
A sve to je malo degradirajuće. Zamisli da od stanovnika Ćacilenda, batinaša pod fantomkom koji je tukao decu, novinare i opoziciju, dođeš do toga da ideš okolo i grebuckaš nalepnice sa bandera. Pa i za to ti treba fantomka na glavi, ali zbog blama, da te niko ne prepozna kad vidi šta radiš.
Ovih dana po naprednjačkim vajber grupama sigurno kruži naređenje:
„Puštaj nokte hitno. Nalepnica mora pasti!“
Nisu se lojalisti ovome nadali kada su se onomad po crkvama krvlju zaklinjali na vernost počasnom članu stranke Aleksandru Vučiću. Bilo bi čudno da je tada zakletva glasila: „Zaklinjem se svojoj krvlju i životom da ću do poslednjeg daha skidati nalepnice koje smetaju našem vrhovnom vođi, tako mi ovog acetona!“
Da su znali da će neko da dođe i da im umesto bejzbolki i topovskih udara podeli flašice sa acetonom i veštačke nokte pred polazak u akciju, dvaput bi razmislili da li je uopšte sve vredno toga. A sličice samo iskaču i iskaču i nikad kraja, prelepljena je Srbija, a batinaša je malo i sad čak više ne mogu ni da se zovu batinaši nego odlepaši ili, u najboljem slučaju, prelepaši, ako imaju sreće da dobiju SNS nalepnice, pa da ne moraju da skidaju studentske, već samo da prelepljuju napredne preko njih.
Gde je sad Vesić?
Sve bi ovo kudikamo bilo lakše da naprednjaci sada imaju kadar koji ima iskustva u borbi protiv nalepnica, ali taj kadar je odavno u inkognito modu, a bio je čak i hapšen. Govorimo, naravno, o Goranu Vesiću, koji se onomad borio protiv lepljenja nalepnica u Terazijskom tunelu. Vesić je to tada nazvao huliganskom aktivnošću, pa ostaje misterija kako bi danas gledao na činjenicu da istu stvar rade i njegove stranačke kolege, ali bi protiv studentskih verovatno probao da primeni metodu zaštitnog premaza kako bi nalepnice spale odmah prilikom lepljenja. Ne znamo samo da li je premaz u međuvremenu unapređen tako da može da razlikuje studentske od naprednjačkih nalepnica, jer ako nije, to bi mogao biti problem.
Da su batinaši znali da će neko da dođe i da im umesto bejzbolki podeli flašice sa acetonom i veštačke nokte pred polazak u akciju, dvaput bi razmislili da li je uopšte sve vredno toga
Ali Vesića nažalost više nema – ko bi rekao da ću ikada napisati ovu rečenicu – a naprednjaci su prepušteni na milost i nemilost studentima, građanima i milionima nalepnica. Batinaši tu i tamo i izbatinaju nekoga, ali to se desi tek mestimično i nema mnogo efekta, naprotiv, u Resniku su čak i batinaši završili krijući se pod svojim maskama u zaključanom autu i prelepljeni nalepnicama sa svih strana.
Dokle će ovo dovesti i kako će se SNS izboriti sa nalepnicama? Pa nikako, štaviše deluje da su baš odlepili zbog cele situacije. U više gradova čak su i funkcioneri stranke završili sa nalepnicama „Studenti pobeđuju!“ na leđima, a da pošalješ batinaše na njih, to baš i nije dobra taktika. Studenti to i hoće. Da krene naprednjak na naprednjaka, da udari milijarder na milijardera, a milioner na milionera. A odatle je samo jedan mali korak do nalepnice „Studenti pobediše, na***ali smo!“
