Naučno-stručni skup Kultura: dugoročno strateško ulaganje, održan proteklog vikenda u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU), okupio je vodeće stručnjake, umetnike i intelektualce, sa ciljem identifikovanja najvećih problema s kojima se danas suočava kultura u Srbiji i predlaganja mera koje bi mogle doprineti konstruktivnim rešenjima za budućnost. I bio je to najvažniji događaj u oblasti kulture tokom 2025. godine, što su potvrdili učesnici.
„Ovaj skup predstavljao je poseban izazov jer je sam pojam kulture fluidan, bez jasno omeđenih granica. Ono što je za mene bilo važno jeste da su izlaganja pokrenula pitanja finansiranja kulture, položaja umetničkog stvaranja, promocije kulturnog rada i profesionalizacije sektora, zaštite i promocije kulturnog nasleđa, kulturne decentralizacije, umetničkog i kulturnog obrazovanja, kao i inovacija u kulturi. Kod nas nisu jasno postavljeni principi kulturne politike i, samim tim, nema kulturne strategije i razvoja. Usuđujem se da kažem da nedostaje vizija o mestu i ulozi kulture u društvu. U tom smislu, preovlađuje tendencija da je ‘kultura nešto što je lepo imati’, umesto da je kultura neophodna“, rekao je za Radar pozorišni reditelj Nebojša Bradić, nekadašnji ministar kulture i član organizacionog odbora ovog skupa.
Bolest uznapredovala
Iz Ministarstva kulture nije bilo predstavnika iako su dobili zvaničan poziv i najavili svoj dolazak. Ministru Nikoli Selakoviću je bilo oprošteno, jer je tada imao preča posla. Bio je saslušan u Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK) u svojstvu osumnjičenog. Da je kojim slučajem bio prisutan na ovom skupu u SANU, shvatio bi da je kultura, od kada je on ministar, obolela od još teže bolesti. Zato su se i okupili umovi iz svih oblasti kulture kako bi spasili što se spasiti može.
Kulturu treba izmestiti iz zone ekskluzivnosti i postaviti je u savremene okvire, poput, digitalizacije, veštačke inteligencije, novih tendencija, nauke, privrede, turizma i međunarodne saradnje
Prof. dr Goran Milašinović
„Nalazimo se u trenutku velike krize za kulturne ustanove, kako u Evropi tako i u SAD, jer se svuda smanjuju budžeti, a raste politički pritisak na ustanove, te je neophodno naći nove modele funkcionisanja i finansiranja. U muzejskoj struci postoji mišljenje da je neophodno raditi na očuvanju relevantnosti muzeja kroz visok nivo profesionalizma, objektivnosti i povezivanja s lokalnom zajednicom kroz različite programe, odnosno da je to put kako do publike tako i do prepoznavanja značaja muzeja za razvoj društva. U tom kontekstu, nameće se pitanje u trenutku kada se u Srbiji najavljuje izgradnja i adaptacija velikog broja muzejskih zgrada, a budžet za kulturu smanjuje, kako će se oni finansirati i ko će u njima raditi? Tokom poslednjih nekoliko godina nivo plata u kulturi nije pratio rast u drugim oblastima poput prosvete, nauke, zdravstva ili sudstva, te su primanja muzejskih stručnjaka možda najniža u javnom sektoru, čak za 30 odsto. To pred nas postavlja izazov kako podstaći muzejsku struku da se bori za svoju relevantnost i priznatost u savremenom društvu gde se muzeji sve češće definišu kao mesta ozdravljenja nacije i prostori koja doprinose kvalitetu života lokalne zajednice“, upozorila je za naš list Tijana Palkovljević Bugarski, direktorka Galerije Matice srpske.
Akademik Aleksandar Kostić izložio je strateški značaj digitalizacije kulturnog nasleđa, koji smatra dugoročnim projektom za zaštitu, razvoj i promovisanje kulture. Jer, kako je istakao, kod nas su pojedinci stvarali, a ne sistem, i to treba da menjamo: „I to ne treba da zavisi od političkih interesa. Znam da je to utopija, ali se nadam da će jednom biti i realnost.“ Profesorka FDU Milena Dragićević Šešić održala je ekspoze o tome ko kako upravlja poljem kulture, koje je nazvala – od autokratije do autonomije, osvrnuvši se na etička pitanja profesije, dok je profesorka Filozofskog fakulteta Ana Pešikan u svom nadahnutom izlaganju naglasila da akcenat treba da stavimo na poboljšanje tradicionalnog čitanja, jer bez njega nema ni modernog: „Digitalno čitanje blokira učenje i stvara rastureni um.“ Dopisna članica SANU Vida Ognjenović, pozorišna rediteljka i književnica, osvrnula se na važnost kulture u svetu diplomatije i apelovala da se osnuju agencije za promovisanje naše kulture u svetu pri Ministarstvu spoljnih poslova.
Iako je tehnološki razvoj potisnuo knjigu sa nekada dominantne na danas privilegovanu poziciju, on je nije učinio suvišnom. Naprotiv, knjiga ostaje temelj savremenih medija i osnova kulturnih industrija Zoran Hamović
Na ovom skupu potvrđeno je da je nedostatak stabilnog i dugoročnog finansiranja ključni izazov za umetnički sektor. Na to je posebno ukazao filmski reditelj Srdan Golubović, koji je izdvojio šta sve ugrožava ne samo produkciju, već i kreativne projekte dugoročnog karaktera, kao i nezavisnost umetnika. On je detaljno secirao kako i koliko filmska umetnost zavisi od strateških investicija koje omogućavaju razvoj, eksperiment i inovacije. Napomenuo je da je potrebno pratiti promene u medijima i digitalnim platformama, jer globalna konkurencija i tehnološki razvoj oblikuju kako filmsku produkciju tako i distribuciju, a time i omogućavaju vidljivost kulturnog sadržaja u međunarodnom kontekstu.
Briga o zadužbinama
Nekadašnja direktorka Kolarčeve zadužbine Jasna Dimitrijević, danas zaposlena u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka, podsetila je na važnost zadužbina kao dugoročnog faktora kulturnog razvoja, koje imaju ukorenjenu tradiciju i značajnu ulogu u podsticanju filantropije i obrazovanja: „Da bi zadužbine u kulturi izgradile postojan javni ugled i reputaciju, neophodno je unapređenje pravnog, političkog i opštekulturnog okvira. Zadužbine su, kao jedna od tema ovog skupa, izuzetno važne u strateškom kulturnom razvoju, kao pravni subjekti koji imaju ukorenjenu tradiciju u našoj kulturi i značajnu ulogu u podsticanju razvoja filantropije. Kao vizionarski i dugoročni doprinosi u afirmaciji i promociji kulture, obrazovanja i nauke, one zaslužuju snažniju društvenu podršku. Da bi zadužbine u kulturi izgradile još postojaniji javni ugled i reputaciju, neophodno je unapređenje pravnog, političkog i opštekulturnog okvira. Ovo se posebno odnosi na pitanja sufinansiranja Kolarčeve zadužbine kao ,,subjekta u kulturi koji uživa posebnu brigu“, kako je to predviđeno odredbama Zakona o kulturi (čl. 21 a i čl. 77 Zakona).“
Ovaj skup u SANU, istakla je za Radar Dimitrijević, bio je prilika da se razmene iskustva i saznanja iz aktuelnih praksi u različitim oblastima stvaralaštva u institucijama i organizacijama javnog i civilnog sektora u kulturi, obrazovanju, nauci: „Kultura nije trošak, čulo se u izlaganjima učesnika, već je svako ulaganje u kulturu i umetnost, nauku i obrazovanje, doprinos stvaranju vrednosti koje unapređuju život građana i obezbeđuju održivi razvoj. A, uloga države u vođenju kulturne politike je ključna, jer ima zakonski, politički i finansijski legitimitet da reaguje na određene probleme i potrebe institucija i organizacija u kulturi.“
Miroslav Radonjić, direktor Sterijinog pozorja, koje je ove godine ostalo bez podrške države iako je najvažniji domaći pozorišni festival, govorio je o važnosti ulaganja za budućnost kulturnog identiteta društva, a akademik Zoran Paunović o strategiji razvoja u književnosti i prevodilaštvu.
„Jedan od ključnih savremenih procesa je digitalizacija izdavaštva. E-knjige, audio-knjige, pretplatnički modeli i samoizdavaštvo preko digitalnih platformi menjaju način proizvodnje, distribucije i čitanja knjiga“, kaže Zoran Hamović, direktor izdavačke kuće Clio. „Ove promene doprinose većoj dostupnosti sadržaja i smanjuju troškove štampe i distribucije, ali istovremeno nameću potrebu za novim oblicima javne podrške. To se naročito odnosi na razvoj digitalnih biblioteka, e-pozajmice, standardizaciju metapodataka i podsticanje interaktivnih i multimedijskih izdanja. Posledično, i javne biblioteke moraju da transformišu svoj rad i prate digitalne tendencije, kako bi ostale relevantne u novom okruženju. Izdavaštvo više ne može biti posmatrano samo kao štampani medij, već kao deo šire kulturne i kreativne industrije, u kojoj se očekuje razvoj multimedijskih sadržaja, interaktivnih materijala, obrazovnih aplikacija i video-igara.“
Uprkos tome što ovi programi mogu delovati obimno i finansijski zahtevno, Hamović naglašava da njihovi troškovi neuporedivo zaostaju za izdvajanjima za projekte poput gradnje jednog stadiona. Ta razmera jasno pokazuje da ulaganje u izdavaštvo i kulturne veze nije luksuz, već strateška odluka koja dugoročno jača društvo, njegove kulturne kapacitete i međunarodni identitet.
Invazija instant-zabave
Pozorišni kritičar, teatrolog i univerzitetski profesor Ivan Medenica istakao je izazove pozorišne scene u eri kada su smanjeni budžeti, na čelo teatara postavljeni politički rukovodioci i ograničene slobode izražavanja. Njegova tema je bila publika, kao dugoročno strateško ulaganje u pozorišnu umetnost: „Ona kao i film, jeste društveni resurs i ne sme se tretirati samo kao luksuz ili dekoracija kulturnog života. Kultura u Srbiji 2025. bila je pod jednim od najtežih pritisaka u svojoj istoriji, od smanjenih budžeta i političkih imenovanja do nestanka zvaničnog Bitefa, dok istovremeno samo oko četiri odsto stanovništva čini redovnu pozorišnu publiku.“
Kao glavne razloge naveo je konkurenciju serija i rijalitija, nizak životni standard i opšti pad kulturnih potreba, ali i globalni sindrom ghosting, dominaciju instant-zabave, brze potrošnje sadržaja i fragmentisane pažnje, što je potpuno suprotno prirodi pozorišta. Zbog toga mnoge institucije pribegavaju komercijalizaciji i angažuju TV zvezde da bi privukle publiku, umesto da je razvijaju. On smatra da i po cenu manje produkcije, uz jednostavne mere poput boljeg transporta i titlova, razvoj publike mora postati strateški prioritet, čak uz podršku sistema „odozgo“.
Dijana Milošević iz DAH teatra naglasila je za naš nedeljnik značaj nezavisne kulturne scene: „Na ovom skupu bilo mi je važno da govorim o tome, jer je često zanemarena u diskusijama koje se tiču institucionalnog sektora. Nezavisna scena predstavlja društveni fenomen otpora koji vodi do pozitivnog menjanja društva. Vreme je da prestanemo s podelama i počnemo da sarađujemo na nivou sistema, a ne individualnih ekscesa.“
Uloga SANU u ovom kontekstu je neprocenjiva, ističe Milošević: „Ovaj forum je važan jer se tu skupilo mnogo ljudi od integriteta, iz različitih profesija. SANU, kao institucija koja treba da promišlja najvažnija društvena pitanja, ovim događajem je vraćena građanima. Stanje u kulturi jeste alarmantno, ali bolje je zajedno razmišljati o rešenjima nego plakati nad problemima.“
Emotivno izlaganje flautiste Ljubiše Jovanovića, profesora na Fakultetu muzičkih umetnosti, ili Borisa Miljkovića Bote, kreativnog direktora, o važnosti i značaju Javnog servisa koji treba čuvati, priča su za sebe. Kao i izlaganje arhitekte Branislava Mitrovića koji je u duhu svog aktivizma u odbrani arhitektonskog i urbanističkog nasleđa – Beogradskog sajma i Generalštaba, održao slovo o našoj prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Po njemu, objekti poput tih moraju da budu tretirani ne kao investiciona parcela nego kao deo kulturnog identiteta, što zahteva javne, anonimne arhitektonske konkurse.
Usuđujem se da kažem da nedostaje vizija o mestu i ulozi kulture u društvu. U tom smislu, preovlađuje tendencija da je kultura nešto što je lepo imati, umesto da je kultura neophodna
Nebojša Bradić
Umetnik Mrđan Bajić je ocenio da se srpska kulturna politika već decenijama kreće u „kontinuitetu diskontinuiteta“, zbog čega umetnost umesto slobodnog kritičkog delovanja stalno vodi borbu za elementarne uslove, ističući kao najočitiji primer izbor postavke za Venecijansko bijenale 2025, gde je – pod prividom procedure – odluku donela birokratska komisija bez potrebnih kompetencija. Po njegovim rečima, time se kulturna scena svesno ponižava i zamenjuje „novom, poslušnom elitom“. Iako scena opstaje zahvaljujući samoorganizovanju i malobrojnim jakim institucijama, Bajić upozorava da će dugoročna šteta biti neminovna dokle god politički voluntarizam potiskuje profesionalne kriterijume i dok o kulturi ne odlučuju ljudi koji je zaista razumeju.
Čuvanje nasleđa
Ovaj skup zatvorio je prof. dr Goran Milašinović, pisac, predsednik Komisije RS za saradnju sa Uneskom, koji za Radar ističe važnost kulturnog nasleđa i konzervacije: „Svaki strukturisan razgovor o nacionalnoj kulturi pomaže vidljivosti i očuvanju materijalnih i nematerijalnih dobara. Kulturu treba izmestiti iz zone ekskluzivnosti i postaviti je u savremene okvire – digitalizaciju, veštačku inteligenciju, nauku, privredu, turizam i međunarodnu saradnju. Hronični nedostatak novca ne sme biti izgovor za nečinjenje i nedostatak ideja. Iz ugla Uneska i kulturnog nasleđa, svaki strukturiran razgovor o nacionalnoj kulturi, poput ovog, pomaže vidljivosti i očuvanju već upisanih dobara na svetsku listu. Iako je nacionalna kultura u najširem smislu sve što je identitetski proizvod duha i ruku jednog naroda, svest o njenoj važnosti prolazi ispod radara običnog čoveka i države, i to kako ide vreme, sve više. U tom smislu kulturu treba izmestiti iz zone ekskluzivnosti i postaviti je u savremene okvire, poput digitalizacije, veštačke inteligencije, novih tendencija, nauke, privrede, turizma i međunarodne saradnje. Hronični nedostatak novca u kulturi je distinktivno stanje stvari, ali ne sme da bude izgovor za nečinjenje i nedostatak ideja.“
Bitka za kulturu se nastavlja. SANU će u maju 2026. objaviti Zbornik radova s ovog skupa, koji će predstavljati temelj za dalja promišljanja i kreiranje kulturne politike u Srbiji. Takođe, kako saznajemo, modularni skupovi nastaviće se u Novom Sadu i Nišu. Možda ćemo do tada saznati i odluke Tužilaštva za organizovani kriminal kada je reč o ministru kulture.
