Tužilaštvo za organizovani kriminal je u katastrofalnoj situaciji zbog donošenja novih zakona o pravosuđu od kojih će koristi imati samo optuženi u svim našim predmetima, rekao je glavni tužilac JTOK Mladen Nenadić na tribini „Zašto nam (ni)je potreban JTOK“ održanoj na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Donosimo delove izlaganja tužioca Mladena Nenadića:
O Slobodi i Srbiji
Nadam se da nikome nije cilj da ne smemo da izađemo na ulicu, da ne smemo da šetamo, da moramo da se zaključavamo u stanove i kuće, postavljamo žičane ograde oko kuća uz kojima živimo.
Moj cilj, a mislim da je to cilj svih nas, jeste da živimo normalno, i da slobodno možemo da šetamo bilo kojim metrom kvadratnim ove naše lepe zemlje. Ja nemam rezervnu opciju. Ja sam državljanin Srbije. Nikada neću promeniti državljanstvo, nikada nigde neću otići i pobeći. Beže samo kukavice, a tužioci iz TOK nisu kukavice nisu bili niti će biti…
TOK i međunarodna saradnja
Mojim kolegama i meni je žao što je Tužilaštvo za organizovani kriminal poznatije u svetu nego u Srbiji. Kada kažem poznati ne mislim u nekom medijskom smislu. Poznati smo po svom radu i poznati smo po tome što smo sa partnerima iz celog sveta, sa svih kontinenata uključujući i Australiju, imali odličnu saradnju. TOK je 2021. godine od strane Pariskog tribunala za organizovani kriminal proglašen za najbolju instituciju koja je sa njima radila na izuzetno složenim predmetima vezano za Skaj aplikaciju. Da je baš nas ta institucija odabrala da učestvujemo u dokumentarnom filmu koji se odnosi na rad Pariskog tribunala, Evrodžasta i Evropola, posvećenog radu na Skaj aplikaciji, onda to nekome nešto znači. Taj dokumentarni film videlo je u Francuskoj oko šest miliona ljudi. Nažalost, niko u Srbiji nije imao sluha da nešto što je dobro za Srbiju i njen pravni sistem i vladavinu prava prikaže ovde.
Izbor tužilaca
Sticajem okolnosti kada sam dolazio na funkciju pre 10 godina, svojim kolegama nisam spominjao da sam bio u prvoj ekipi specijalnih tužilaca, ali na žalost veoma kratko. Zašto sam bio kratko? Zato što sam i tadašnjem ministru pravde Vladanu Batiću, zajedno sa republičkim tužiocem, rekao da ćemo raditi samo po zakonu. TOK je uvek odbijalo da sluša naloge i da radi onako kako je bila nečija volja.
Albanije ima 20 tužilaca, 16 finansijskih forenzičara i 60 policajaca pod direktnom ingerencijom specijalnog tužioca. Rekao sam mu da im zavidim. Albanija ima 2,5 miliona stanovnika, Srbija 6,7 miliona. Mi imamo samo dva finansijska forenzičara, i na papiru na raspolaganju kompletnu policiju, ali ona neće da sarađuje sa TOK
Zna se kako su ti tužioci birani. Birani su po kvalitetu, stručnosti, poštenju i po ličnoj hrabrosti. Od 2009. TOK više nije u sastavu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, zato što se shvatilo da TOK treba da ima posebnu nadležnost, iako je i pre toga bilo nadležno za celu teritoriju Republike Srbije, a radili su se i predmeti sa elementima inostranosti. Izmenama zakona, TOK je dobilo posebne nadležnosti kao i Tužilaštvo za ratne zločine, i od tada je pored onih čuvenih predmeta o ubistvu Đinđića, Zemunski klan… radilo i neke druge predmete, posebno one vezane za visoku i tešku korupciju.
Poređenje sa Slovenijom i Albanijom
Pre nekoliko meseci sam bio u službenoj poseti specijalnom tužiocu Albanije, jer bez saradnje policija Albanije i Srbije mi ne možemo da se pomerimo ni za makac. Kolega iz Albanije mi je rekao da imaju 20 tužilaca, 16 finansijskih forenzičara i 60 policajaca koji su pod direktnom ingerencijom specijalnog tužioca. Rekao sam mu da mu zavidim. Albanija ima 2,5 miliona stanovnika, Srbija 6,7 miliona, a mi imamo dva finansijska forenzičara, i na papiru na raspolaganju kompletnu policiju, ali smo došli u situaciju da nemamo policiju koja hoće da sarađuje sa TOK.
Pošto govorimo o tome da li je ili nije potrebno da imamo TOK, daću još jedan podatak. Slovenija ima 20 specijalnih tužilaca, a policija tamo ne može da kaže: „Ne, ja ne mogu da uradim ništa po vašem zahtevu zato što imamo previše posla ili imamo neke druge obaveze.“ Nažalost, mi smo sada u toj situaciji.
Udarne grupe
Mi smo imali 5 udarnih grupa koje sam ja kao glavni tužilac formirao uz saglasnost i konsultacije sa svim tužiocima i pripadnicima policije, kao i pripadnicima drugih nadležnih organa. Krajem avgusta prošle godine, kada smo završili prvu fazu predmeta koji se kolokvijalno zove Nadstrešnica, a u stvari se radi o istraživanju finansijskih tokova na izgradnji pruge Beograd-Subotica, doživeli smo jedan, najblaže rečeno, hladan tuš. Istog dana su i direktor policije i direktorka Policijske uprave i direktor Uprave za sprečavanje pranja novca, aktom koji je imao maltene istu sadržinu, kao da ga je pisala ista ruka – čak verujem da jeste samo su različiti potpisi – povukla saglasnost za učešće policajaca, poreskih policajaca i pripadnika Uprave za sprečavanje pranja novca iz udarne grupe koja je trebalo da taj predmet reši.
Sa 21 tužiocem mi smo mogli nešto da uradimo, međutim, ovim izmenama zakona, mi smo osakaćeni. Dakle, ako bi, a to je već izvesno, TOK ostalo bez 11 upućenih tužilaca, nas bi ostalo svega devetoro
Mi tužioci iz TOK, finansijski forenzičari i saradnici smo ostavljeni sami sebi. Sigurno su mislili da mi ništa nećemo moći da uradimo, da ćemo se predati. Mi smo uspeli da završimo prvu fazu tog predmeta, ali suština je da je to samo prva faza od planirane tri. Pošto više nemamo saradnju ni policije, ni finansijske policije, ni Uprave za sprečavanje pranja novca, pitanje je hoćemo li uspeti sami to da uradimo jer tužioci gledaju dokumentaciju, a terenski rad obavlja neki drugi. Tužioci nemaju ovlašćenja da idu po terenu, da ulaze u stanove i u kuće, da oduzimaju dokumentaciju, niti mi imamo toliko ljudi. Sa 21 tužiocem mi smo mogli nešto da uradimo, međutim, ovim izmenama zakona, mi smo osakaćeni. Dakle, ako bi, a to je već izvesno, TOK ostalo bez 11 upućenih tužilaca, nas bi ostalo svega devetoro. Ako se ogroman broj predmeta sa 567 optuženih, koje rade moje uvažene, upućene kolege, bude rasporedilo na nas devetoro, koji rade otprilike isto toliko predmeta sa isto toliko okrivljenih, neka mi neko od vas, ne mora kao pravnik, može kao čovek, kaže da li će uspeti da se snađu u tim novim predmetima i uđu u sudnicu ili u istragu sa ubeđenjem da znaju svaki detalj. Ne postoji tužilac koji može predmete koji imaju desetine hiljada strana da savlada za nekoliko dana.
„Prijateljsko ubeđivanje“
Zašto nije izabrano svih 25 tužilaca, koliko bi TOK trebalo da ima? Imali smo poslednji izbor pre korone, došle su ustavne izmene i formiranje novog Visokog saveta tužilaštva (VST) kada smo faktički ušli u neku vrstu blokade VST zbog nemogućnosti postupanja i donošenja odluka. Jedini način da prebrodimo tu situaciju bilo je upućivanje tužilaca. U TOK-u radi mnogo tužilaca koji ulaze u onu poslednju radnu fazu i došlo je vreme za zanavljane kadrova. Mi smo upravo to i radili. Dovodili smo tužioce po principu iz 2002- 2003. godine koji bi se sa već iskusnim tužiocima uključivali u predmete.
Mi smo nažalost došli u situaciju da nas najviši funkcioneri ove države, i naravno mediji, nazivaju ološem, bitangama, organizovanom kriminalnom grupom. Mi, niti smo bitange, niti smo kriminalna grupa – mi smo tužioci. Mi imamo stav, imamo hrabrost i nećemo nikada na pokleknemo, bez obzira na sve to što nam rade
2024. godine raspisan je oglas za izbor sedam tužilaca za organizovani kriminal. Ta procedura trajala je dugo. Obavljeni su razgovori, tužioci iz TOK su pred nezavisnom komisijom dobili najviši broj poena, ali smo u oktobru 2024. imali jednu neprijatnu situaciju kada je dvoje visokih funkcionera iz izvršne vlasti pokušalo da me ubedi da jednu koleginicu dovedem u TOK. S obzirom na to da sam odmah upoznao svoje kolege sa tom idejom, protiv koje sam bio, a hteo da čujem i njihovo mišljenje, i oni su se saglasili sa mnom. Nismo to uradili iz jednog jednostavnog razloga – ta koleginica i njen suprug imali su predmete u TOK. Naravno da ne možemo i nećemo Vrhovnom tužiocu predložiti tužioca koga neko od kolega tužilaca iz Tužilaštva za organizovani kriminal obrađuje. Nije bilo osnova za istragu, ali bilo je dovoljno osnova za sumnju i oni su bili opredeljujući da ne pokleknemo. Nije bilo direktnih pritisaka, ali je bilo pitanja i ponavljanja pitanja. Naravno, posle tog odbijanja, dešava se da VST na predlog jednog od istaknutih pravnika iz potpuno pravnih razloga poništi taj oglas za prijem tužilaca.
Kad optuženi citiraju državne funkcionere
Raspisan je novi oglas za prijem devet tužilaca, ali još to nije rešeno. Imajući u vidu ove čuvene zakone koji su doneti, i sve što se dešava, sve što se piše po medijima o TOK i o meni kao glavnom tužiocu, baš nisam siguran da će VST imati dovoljan broj glasova za donošenje te odluke. Mi smo nažalost došli u situaciju da nas najviši funkcioneri ove države, i naravno mediji, nazivaju ološem, bitangama, organizovanom kriminalnom grupom. Mi, niti smo bitange, niti smo kriminalna grupa – mi smo tužioci. Mi imamo stav, imamo hrabrost i nećemo nikada na pokleknemo, bez obzira na sve to što nam rade.
Cilj je da nas iznerviraju da reagujemo neprimereno i da se to potom iskoristi kao razlog za izuzeće. Jer, ako tužite nekoga ko vas je uvredio, taj koji je tužio ne može da postupa u tom predmetu. Nećemo to dozvoliti. Posebno je poražavajuće što moje uvažene kolege ulaze svakoga dana u sudnicu i što smo mi doživeli da koristeći zakonski izraz, da optuženi koji su gonjeni za najteža krivična dela, ne samo u Srbiji već i sa elementima inostranosti, nas vređaju svakog dana. Pišu zahteve za naša izuzeća i znate li koga citiraju? Najviše državne funkcionere. I kažu, nismo mi to rekli, pa onda citiraju njihova imena. To nije naš poraz, to neka služi na čast onima koje citiraju u tim zahtevima za izuzeće.
