U novoj epizodi Radar Foruma, spoljnopolitički komentator Boško Jakšić i njegov gost istoričar Milan St. Protić analiziraju globalne promene koje donosi administracija Donalda Trampa i njihov uticaj na položaj Srbije.
Otvarajući razgovor o dubokim strukturnim i moralnim krizama društva, Jakšić se osvrnuo na diplomatski angažman Milana St. Protića u Vašingtonu, gde je početkom 2001. godine postavljen za ambasadora.
„Ta vaša osebujna retorika i spremnost na kritiku verovatno su doprineli da posle samo šest meseci budete opozvani sa položaja ambasadora u SAD. Američki senator Vilijam Fulbrajt je rekao da kritikovati sopstvenu zemlju predstavlja uslugu jer zemlja može da pokuša da bude bolja nego što jeste, da je to najviši oblik patriotizma. Kod nas su retki oni koji su spremni na kritiku i nazivaju je izdajom. Da li je ta nespremnost faktički dokaz jedne nedovršene zemlje i nedorasle demokratije?“
Kao i kod čoveka, nesposobnost da sam sebe pogleda u realnom ogledalu, tako je i kod naroda – kad podilazi sebi, sebi gleda kroz prste i svoje veliča, a tuđe umanjuje, to govori o iskompleksiranosti jedne generacije
Protić odgovara analizom nacionalnog karaktera, definišući nespremnost na samokritiku kao izraz duboke kolektivne iskompleksiranosti.
„To je izraz ukupne nacionalne slabosti. Kao i kod čoveka, nesposobnost da sam sebe pogleda u realnom ogledalu, tako je i kod naroda – kad podilazi sebi, sebi gleda kroz prste i svoje veliča, a tuđe umanjuje, to govori o iskompleksiranosti jedne generacije. Smatram da sam bio deo grupe ljudi koja je oborila Miloševića i koja je imala obavezu da zemlju u Vašingtonu predstavi na autentičan način. To sam predočio i tadašnjem predsedniku Koštunici pre nego što sam prihvatio da odem, prvo sam odbio, a tek na njegovo ubeđivanje prihvatio, svestan da će se to loše završiti. Svoja znanja hteo sam da stavim u službu predstavljanja nove demokratske vlasti u Vašingtonu i radio sam onako kako sam najbolje znao.“
Tramp kao posledica i simptom
Budući da su SAD bile centralna tema razgovora, domaćin je otvorio pitanje karaktera vlasti Donalda Trampa, opisujući ga kao lidera koji ne trpi savete i sistematski urušava institucije.
„On je neko ko ima savetnike, ali ne želi da sluša nikakve savete, u prvom mandatu je menjao državne sekretare i saradnike ‘kao čarape’. Od početka je ugrožavao vladavinu prava i demokratiju, kidisao na Kongres i potpuno disciplinovao republikance, pretvorivši ih u fundamentalističke jastrebove. Demokrate optužuje da su marksisti, što je u Americi najteža optužba, a brutalno se obračunava sa pravosuđem, univerzitetima i medijima.“
Amerika je zemlja ekstrema – u njoj ćete naći jeftinoću najgorih holivudskih filmova, ali i ‘Let iznad kukavičjeg gnezda’. Ali ovo je svakako trenutak koji je zatamnio sliku o Americi kao lideru slobodnog sveta, mada se ona o tu ulogu i ranije ogrešila
„Donald Tramp je posledica, a ne uzrok. On je eksponent jednog mentaliteta koji u Americi postoji još od 19. veka – ta ‘rednek’ civilizacija koja robuje zatucanosti, uprošćenosti i netoleranciji prema drugome. Često zaboravljamo da je to zemlja koja je do pre 70 godina imala zakonsku segregaciju i u kojoj su za samo pet godina ubijena četvorica nosilaca slobodne misli, od braće Kenedi do Martina Lutera Kinga. Amerika je zemlja ekstrema – u njoj ćete naći jeftinoću najgorih holivudskih filmova, ali i ‘Let iznad kukavičjeg gnezda’. Sve zavisi iz kog ugla gledate, ali ovo je svakako trenutak koji je zatamnio sliku o Americi kao lideru slobodnog sveta, mada se ona o tu ulogu i ranije ogrešila“, odgovara Protić.
Protić povlači oštru liniju između Amerike koja je svetu podarila moralne vertikale i današnje realnosti.
„Kada se narod koji je pošao od Deklaracije nezavisnosti Tomasa Džefersona i Linkolnovog govora u Getisburgu sunovrati do trivijalnosti koje izgovara njen današnji predsednik – sa 500 reči u svom rečniku i skučenim razumevanjem sopstvenih temelja i vrednosti – onda moramo biti pesimisti. Kult Amerike stvorila su dostignuća ljudi poput Vudroa Vilsona, Ruzvelta ili ubijene braće Kenedi. Jedan Martin Luter King je takva figura da, iz kojeg god dela sveta da dolazite, pred delom tog čoveka morate da stanete mirno.“
Nekada se govorilo ‘ono što je dobro za General Motors, dobro je za Ameriku’, a danas bi mogli da kažemo da je ono što je dobro za Ilona Maska, dobro za Ameriku. To je velika koncentracija moći u rukama najbogatijih biznismena na svetu
Geopolitika se u novoj eri više ne vodi principima, već logikom bilansa stanja, primećuje Jakšić, postavljajući pitanje da li je svet postao puka pozornica za korporativne transakcije.
„Nekada se govorilo ‘ono što je dobro za General Motors, dobro je za Ameriku’, a danas bi mogli da kažemo da je ono što je dobro za Ilona Maska, dobro za Ameriku. To je velika koncentracija moći u rukama najbogatijih biznismena na svetu. Pitanje je koliko to utiče na lošu politiku i koliko podgreva evidentnu Trampovu agresivnost koju pokazuje ne samo u Americi, već i širom sveta.“
Takav uspon korporativnog mentaliteta na sam vrh vlasti neizbežno otvara prostor za lidere koji sopstvene psihološke profile projektuju na državnu politiku, smatra Protić.
„Njegovo privilegovano mesto u zemlji koja sebe smatra simbolom slobode, a koje duguje bogatstvu svog oca, stvorilo je kod njega pogrešnu sliku da mu je sve dozvoljeno, da je on iznad zakona i da može da uzme, pa i otme, sve do čega mu je stalo. To je lečenje kompleksa. Hteo bi Grenland samo zato što je čuo da je pre njega Džeferson 1808. kupio Luizijanu, a Endru Džonson 1867. kupio Aljasku.“
Jakšić dalje povlači paralelu između današnjeg trenutka i mračnih tridesetih godina prošlog veka, pitajući se da li podrška koju je više od 70 miliona birača dalo Trampu podseća na uspon nacizma u Evropi.
Tramp leči komplekse na svakom koraku. Hteo bi Grenland samo zato što je čuo da je pre njega Džeferson 1808. kupio Luizijanu, a Endru Džonson 1867. kupio Aljasku
„Tridesetih godina je u Americi pobedio Ruzvelt i doneo novu viziju, a danas ona bira čoveka koji je dokaz da se ta zemlja nalazi na nizbrdici. Opijena pobedom u Hladnom ratu i verom u Fukujamin ‘kraj istorije’, Ameriku je sustigla surova realnost. Iz te frustracije pobednika na površinu je izbio primitivizam dobrog dela Amerikanaca. To je zemlja Kju-kluks-klana u kojoj su još živi ljudi koji su pamtili segregaciju u autobusima i školama. Činilo se da je Amerika pronašla izlaz izborom Obame, vrhunskog intelektualca, ali odmah posle njega došao je Tramp. Prvi put 2016. godine smo to možda i mogli nazvati greškom, ali sada je to postao simptom.“
Zakon jačeg i nemoć Evrope
Jakšić ukazuje na novu podelu sveta na tri imperije, američku, rusku i kinesku, gde međunarodno pravo gubi značaj pred naletom tri autokratski nastrojena džina. Protić upozorava da je najpogubnija poruka „trampizma“ zapravo legalizacija agresije kao legitimnog političkog alata.
„Za mene je najpogubnija Trampova poruka i taj duh koji kaže: ‘Nije pogrešno to što Putin radi u Ukrajini, nego ću i ja sutra to isto da radim na nekoj drugoj strani’. Iz toga proizilazi zaključak da je Putin u pravu jer koristi silu, i da mu se ta prednost mora priznati, jer ću isto to ja sutra tražiti za sebe na Grenlandu ili nekom drugom meridijanu.“
Za mene je najpogubnija Trampova poruka i taj duh koji kaže: ‘Nije pogrešno to što Putin radi u Ukrajini, nego ću i ja sutra to isto da radim na nekoj drugoj strani
U tom poretku, Evropa ostaje marginalizovana. „Ona nema vojnu silu i zato u današnjem svetu nije faktor. Nemačka i dalje beži od vojne moći zbog sopstvene krivice, dok Francuska i Britanija odavno nisu sile prvog reda. Ono što je Evropa decenijama gradila – ljudska prava, demokratija, socijalna država – danas više nije u modi. Ali ja, kao starinski liberal, odbijam da prihvatim da je liberalna ideja umrla zauvek.“
Srbija propustila istorijske prilike
Jakšić otvara temu srpske spoljne politike kao niza ličnih gafova i pogrešnih procena Aleksandra Vučića, koji je narušio odnose sa Evropom, a istovremeno zatvorio vrata Vašingtona, ali i izgubio poverenje Moskve.
„Aleksandar Vučić je pokušao da igra na kartu ‘Trampa Srbina’, odvojio se od Evropljana jer su počeli da ga kritikuju, a onda je ličnim gafovima zatvorio i vrata Amerike. Donald Tramp nije čovek koji će biti strpljiv kao što je Angela Merkel bila strpljiva sa Vučićem. S druge strane, i Rusija je jasno poručila šta misli o njemu. Srbija danas nema nijednog pouzdanog saveznika u ovim turbulentnim vremenima. Da li bi nam se sve ovo događalo da smo, na primer, u NATO-u ili Evropskoj uniji?“, upitao je Jakšić.
Aleksandar Vučić je pokušao da igra na kartu ‘Trampa Srbina’, odvojio se od Evropljana jer su počeli da ga kritikuju, a onda je ličnim gafovima zatvorio i vrata Amerike. I Rusija je jasno poručila šta misli o njemu. Srbija danas nema nijednog pouzdanog saveznika u ovim turbulentnim vremenima
Kroz metaforu šahovske partije u kojoj više ni velemajstori ne mogu da poprave poziciju, Protić objašnjava da je trenutna nebitnost Srbije posledica propuštenih istorijskih prilika.
„Greška je učinjena mnogo ranije, kada nismo svoj ‘mali srpski čamac vezali za veliki evropski brod’. Pošto smo ostali zarobljeni u predrasudama iz devedesetih, ovo je neminovna posledica. Nema vas nigde, nikome ne pripadate, a mali ste i slabi. Išli ste okolo po svetu govoreći svakome ono što misli da želi da čuje, potcenjujući znanje i aspiracije velikih sila, i sada ste se pred svima prikazali kao nepouzdani i nedorasli. U Beloj kući naš predsednik nije smeo da traži ni da mu promene ‘hoklicu’, već je potpisivao dokumente u kojima se odjednom pojavljuju treća strana i teme koje sa razgovorom nemaju nikakve veze – Jerusalim, ambasada… Kakve veze ima Izrael?“
Slon u porcelanskoj radnji i trgovina Kosovom
Domaćin Radar Foruma osvrnuo se i na novi američki zakon o Zapadnom Balkanu, koji direktno cilja korupciju u Srbiji. „Za mesec i po dana očekuje se spisak ljudi koji će odgovarati za biznis, ali i takozvanu političku korupciju. Da li je to mehanizam za disciplinovanje Vučića?“
Nema vas nigde, nikome ne pripadate, a mali ste i slabi. Išli ste okolo po svetu govoreći svakome ono što misli da želi da čuje, potcenjujući znanje i aspiracije velikih sila, i sada ste se pred svima prikazali kao nepouzdani i nedorasli
Dok se s jedne strane steže obruč američkih pritisaka, Protić primećuje da ni podrška sa istoka više nije onakva kakvom se u Beogradu predstavlja. On zaključuje da je predsednik, vodeći politiku „slona u staklarskoj radnji“, uspeo da izgubi poverenje oba partnera.
„Vrlo je simptomatično da Rusija nije bila spremna da NIS proda Srbiji, po svedočenju samog predsednika Srbije, a spremna je da proda mađarsko-arapskom konzorcijumu. To mi govori da je predsednik Srbije toliko zabrljao odnose i sa Trampom i sa Putinom, da je zemlju doveo u nemoguću poziciju. Jedini odgovor na ovu zagonetku je da je on svojom politikom ‘slona u porcelanskoj radnji’ zakomplikovao i ugrozio elementarne interese Srbije u odnosu na velike sile.“
Jakšić na kraju otvara pitanje Kosova, spekulišući o scenariju „velike trgovine“ između Vašingtona i Moskve.
„Deluje mi kao realan scenario da se Tramp i Putin nagode. Ako Amerikanci priznaju Krim i oblasti na istoku Ukrajine, da li će Putin zauzvrat reći: ‘Evo priznaću Kosovo ili barem neću uložiti veto u Savetu bezbednosti’?“
Deluje kao realan scenario da se Tramp i Putin nagode. Ako Amerikanci priznaju Krim i oblasti na istoku Ukrajine, da će Putin priznati Kosovo ili barem neće uložiti veto u Savetu bezbednosti
Njegov sagovornik podseća da je takav ishod bio predvidiv decenijama unazad. „Čim stavite sudbinu svog pitanja u ruke velike sile, morate računati da će ona tim adutom odigrati za svoj interes. Umesto da Srbija sama ispregovara rešenje, mi smo to dali drugima u ruke jer nikada nismo znali šta zapravo hoćemo, već samo šta nećemo. Šta god da se nudilo – i za vreme Miloševića, i u post-miloševićevskom periodu – Srbija je odbijala, nikada ne izlazeći sa sopstvenim, prihvatljivim predlogom rešenja.“
*Ceo razgovor Boška Jakšića i Milana St. Protića u četrdeset osmoj epizodi Radar Foruma možete pogledati u videu na vrhu teksta, a možete nas pratiti i na Jutjubu, kao i platformama Deezer, Spotify i Apple podcast. Radar Forum možete gledati i na televiziji N1.
