Izložba krajnje neobičnog naziva, posebno u eri sveopšte samopromocije – Ja volim i umetnost drugih. Kolekcija Selmana Trtovca – održava se do 8. avgusta u Savremenoj galeriji Subotica. Naime, Trtovac je multimedijalni stvaralac s međunarodnom reputacijom, koji „umetnost doživljava kao dijalog“. „Ako me neko delo natera da mislim, preispitujem sopstvene predrasude, onda poželim da to delo bude deo mog života“, objašnjava za Radar.
Tako njegova zbirka obuhvata radove Milana Blanuše, Slavka Bogdanovića, Jozefa Bojsa, Jusufa Hadžifejzovića, Sanje Latinović, Betine Majer, Marine Marković, Vlade Marteka, Radenka Milaka, Zorice Milisavljević, Slobodana Ere Milivojevića, Dragoljuba Raše Todosijevića… raznih žanrova, poetika i senzibiliteta. Nastala je metodom razmene, poklona i simboličnih kupovina, množeći se decenijama. A onda je kustoskinja postavke Nela Tonković prepoznala da taj arhiv ima kvalitet celine, rešivši da ga izloži u subotičkoj galeriji kao poslednju u nizu postavki iz programa istraživanja i prezentacije različitih modela kolekcioniranja savremene umetnosti.
„Ovde se ne radi o reprezentativnim radovima, niti je tržišna vrednost bila moj motiv. Važniji mi je proces kako je neki rad dospeo do mene. Svaki od njih je trag odnosa, razgovora, razumevanja i poverenja. Zato ovu celinu doživljavam više kao arhiv života nego kao kolekciju“, navodi Trtovac.
Zato ta izložba, zamišljena kao instalacija na zidovima raskošne Palate Rajhl, pripoveda i o njegovim uspomenama, podjednako važnim kao sama dela. Primera radi, Blanušina slika Schwarze Hand – Nach dem Konzept von Selman T. reakcija je na Trtovčev rad Crna ruka, predstavlja omaž komunikaciji između dva umetnika. Svoju masku od hanzaplasta, napravljenu tokom performansa u Smederevu 2026, Era Milivojević je poklonio kolekcionaru odmah nakon izvođenja u znak međusobnog poštovanja.
U vremenu nasilja, cinizma i podela, ova izložba je za mene i svojevrstan politički gest. Govori o ljubavi, poverenju, solidarnosti i mogućnosti da se svet gradi kroz dijalog, a ne kroz sukob. To su vrednosti u koje verujem
Selman Trtovac
Neki od eksponata skrivaju anegdote iz vremena koje je prethodilo činu poklanjanja, poput artefakta Sanje Latinović, koju je Trtovac upoznao pozivajući je na jednu koloniju u Valjevu. Latinović je tada imala slomljenu ruku i stoga je odbila učešće. „Odgovorio sam joj: ‘Šta će ti ruka kad imaš mozak?’. To je bila šala, ali i uverenje da umetnost ne nastaje u ruci nego u mišljenju“, ističe.
Par godina posle, postao je vlasnik njenog dela koje je nastalo tokom njihovog zajedničkog rada za vreme pandemije, svedočeći o pitanjima distance među ljudima.
Signirani plakat Jozefa Bojsa, rađen u tehnici sito štampe, umetnik je dobio od kolekcionara Karla Hajnca Rumenog, koji je znao da je ovaj studirao na Akademiji u Diseldorfu, „omađijan“ Bojsovom mišlju i njegovim razumevanjem umetnosti. Povod je bio udružena organizacija izložbe Ko neće da misli leti napolje! – Jozef Bojs i Mangelos – 100 godina i umetnost danas, 2021. u Gete institutu u Beogradu.
Dimitrije Bašičević Mangelos pojavljuje se u ovoj postavci i neposredno, u vidu rada koji je Trtovcu darivala njegova bratanica Ivana Bašičević Antić, istoričarka umetnosti. „Nekoliko dana pred otvaranje izložbe rekla mi je da joj je moja ideja o ljubavi prema umetnosti drugih bliska. Poklonila mi je po jedan mali rad Mangelosa i Ilije Bosilja, svog dede i Mangelesovog oca, što sam doživeo kao veliki gest podrške”, naš sagovornik ističe.
„U vremenu nasilja, cinizma i podela, ova izložba je za mene i svojevrstan politički gest. Govori o ljubavi, poverenju, solidarnosti i mogućnosti da se svet gradi kroz dijalog, a ne kroz sukob. To su vrednosti u koje verujem“, poentira Selman Trtovac.
