Kao i u prethodnih 20 izdanja, ovogodišnja Beogradska internacionalna nedelja arhitekture – BINA 2026, posmatra odnos graditeljstva i naše svakodnevice, pa joj je centralna tema „Arhitektura – javne funkcije – realizacije“. Taj kredo znači da ova manifestacija arhitekturu ne sagledava samo s estetskog aspekta, već posmatra i njenu društvenu ulogu.
Noseća izložba u sklopu bogatog programa nazvana je Isijavanje otkrivene pojavnosti i postavljena je od 30. aprila u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda, suorganizatora priredbe, jednomesečne a ne jednonedeljne, na šta naziv asocira. Autori postavke Zoran Abadić i Jelena Bogosavljević kažu da su izborom 15 regionalnih projekata, nastalih u poslednjih 20 godina, hteli da apostrofiraju osećanje bliskosti koje može da izazove „korisničko iskustvo određenih prostora“.
U skladu sa iskustvima Nagrade EU za savremenu arhitekturu Mies van der Rohe, na koju se tema oslanja, fokus je stavljen na održivu rekonstrukciju, inkluzivnost i društveni uticaj, favorizujući transformaciju postojećih struktura umesto novogradnje.
Zato se na izložbi pojavljuju primeri dobre prakse spajanja starog i novog, čime se potencira značaj socijalnih povezivanja, na mestima koja su ponekad nečemu drugom služila.
Nekad i sad
Recimo, aneks Muzeja Macura u Starim Banovcima bio je ambar dok ga Milan Mijalković nije preuredio, napravivši jednu od najprestižnijih prestoničkih galerija. Uloga Kule Nebojša u Donjem gradu Kalemegdana bila je odbrambena u 15. veku, da bi postala tamnica za vladavine Turaka, a zatim i muzejsko-galerijski prostor, zahvaljujući umeću Dejana Miljkovića, Jovana Mitrovića i Branka Pavića.
Tvrđava Fortmare u Herceg Novom (Crna Gora) koristila se kao osmatračnica, odakle su praćeni brodovi što pristižu u Bokokotorski zaliv, da bi danas bila letnja pozornica i jedna od glavnih turističkih atrakcija u ovom gradu na Jadranu. Zasluga za taj preobražaj delimično pripada crnogorskom arhitekti i konzervatoru Srđanu Marloviću.
Kako je nekad izgledao Novi Beograd mnogi ne znaju, čak ni iz priča. Da dobiju realnu sliku o danima izgradnje posle Drugog svetskog rata, biće im od pomoći izložba fotografija Raca Bulatovića Nepostojani predeli, predstavljena u Artget galeriji.
Osim što je KCB iskoristio priliku da prikaže deo legata od 700 fotografija, koji mu je Bulatović poklonio, publici je omogućio da isprati ovaploćenje Palate SIV, CK, Muzeja savremene umetnosti, Sava centra i drugih, listom „amblematičnih“ objekata, kako zapaža Danica Jovović Prodanović, jedna od osnivača i ključnih članova tima BINA.
„Ovi objekti svakako isijavaju sećanje na jedno vreme, jednu državu, jednu politiku, ali isto tako skreću pažnju na nepostojanost i krhkost materije i memorije, kao i činjenicu da nekih od tih ikoničnih objekata poput Hotela ‘Jugoslavija’ više nema“, zapaža naša sagovornica. U tom kontekstu, ova postavka koju je kustosirala Dunja Brkić, oživljava viziju rađanja grada iz močvare i peska, uporedo sa suočavanjem i nestajanjem tih obrisa.
Uvek zanimljiva BINA kabina na Senjaku, ove godine donosi niz aktivnosti vezanih za glavnu temu ovog segmenta – Odmotavanje materijalnosti. Autori koncepta Davor Ereš i Jelena Mitrović, kao i njihovi saradnici Petar Laušević i Jovana Petrović nude (istoimenu) izložbu, promociju knjige Plant Space: Territories, Architectures and Technologies of the Vegetal, kao i radionice za decu.
„Sama postavka nadovezuje se na projekat Rasplitanje: Novi prostori, predstavljen na Venecijanskom bijenalu 2025. Studenti četiri fakulteta, iz Beograda, Beča i Bratislave, u saradnji sa svojim mentorima koristiće vunenu nit, već korišćenu na Bijenalu, prateći logiku procesa u okviru kojeg se kolektivnim radom niti transformišu u prostorne konfiguracije“, kaže Jovović Prodanović.
Tako stvoren ambijent dograđivaće se kroz dečje radionice, te prihvatanje ekoloških no-waste principa, koji nekad podrazumevaju da se nešto preinači u drugu stvar, u saglasju s potrebama.
BINA je platforma otvorena za dijalog i polemiku, u cilju boljeg razumevanja svega što savremena arhitektura pokriva
Pomenuta publikacija Mišel Hauvard i dr Adama Hudeka zagovara tezu da su biljke aktivne učesnice u kreiranju urbanog ambijenta. „Beograd je tako daleko od od tog nivoa svesti, ali sigurno je vredno čuti, naučiti i možda naći neki način da se približimo tom načinu promišljanja urbanog prostora“, navodi sagovornica Radara. Njen je predlog da za početak prestanemo da betoniramo, i pustimo prirodu da prožme prostor.
Kroz segment Stanovanje 25, BINA će osvojiti prostor Kluba Radio Beograda, da bi se kritički osvrnula na aktuelne arhitektonske trendove. Osim na izložbu 80 radova koji predstavljaju reprezentativne primere savremene stambene arhitekture, realizovane u protekle dve godine, pažnja publike usmerena je na modele stanovanja s posebno osmišljenim zajedničkim prostorima za okupljanje i međusobnu interakciju stanara.
Mesto okupljanja
„Ta potreba, koja je sve prisutnija danas, uslovljena je novim modelima života, nužnošću da se usled ograničenih finansijskih resursa, ali i ograničenog vremena koje se provodi kod kuće, pristupi racionalnijem korišćenju prostora. Istovremeno, u nama raste poriv za druženjem, deljenjem, pomaganjem i zajedničkim aktivnostima. Ovi modeli stanovanja možda nam i nisu tako strani, jer se u ne tako dalekoj prošlosti slično živelo, u porodičnim zadrugama“, naglašava Jovović Prodanović.
U sklopu ovogodišnje izložbe, biće još sadržaja, kao i svake sezone. Ovo uključuje prezentaciju dela arhitekata i studenata arhitekture, nominovanih za Piranezi nagradu, za 2025. Tako nam, opet u Klub RTS-a, stižu projekti iz Srbije, Austrije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Češke, Grčke, Mađarske, Italije, Slovačke, Slovenije i Crne Gore.
Prošle godine Počasno priznanje Piranezi 2025 pripalo je autorima projekta „Ložionica“ Anđeli Karabašević Sudžum i Vladislavu Sudžumu iz beogradskog biroa AKVS arhitektura.
Pripremanju programa BINA pristupa s visokim stepenom odgovornosti, nesvojstvenom ovom vremenu i okolnostima. Ali šta drugo očekivati od festivala čija je misija da „da mali doprinos na polju promene ustaljenog načina razmišljanja o onome što nas okružuje“, po rečima naše sagovornice. BINA je, dakle, platforma, otvorena za dijalog i polemiku, u cilju boljeg razumevanja svega što savremena arhitektura pokriva (a ne bi ti, na prvu loptu, palo na pamet).
Pa kako je onda tolike godine opstala, kad se na kulturi ponajviše štedi? „BINA-u su zajedno osnovali i realizuju je sad već dvadeset jednu godinu Društvo arhitekata Beograda i Kulturni centar Beograda, uz podršku Grada, Ministarstva kulture, Inženjerske komore Srbije, stranih kulturnih centara i brojnih sponzora i prijatelja. Značajnu podršku imamo i kroz EU program Kulturne Evrope, kroz Platforme Future Architecture i LINA (Learning Interacting and Networking in Architecture)“, Jovović Prodanović nabraja puteve snalaženja.
„Novca nikad nije dovoljno, ali smo se snalazili, bar do sada“, ona dodaje, napominjući da je podrška Ministarstva kulture prošle godine potpuno izostala, dok će i tekuće segment savremene kulture i umetnosti kojem BINA pripada, opet biti u potpunosti zanemaren, ako je suditi po preskočenom terminu za konkurs.
Beogradska internacionalna nedelja kulture trajaće do 30. maja, dakle punih mesec dana, da bi nam još više nedostajala kada se završi. Jer, na lepo i dobro, pametno, lako se navići.
