Srbija sve više počinje da liči na Gruziju, čiji je put ka članstvu u Evropskoj uniji zaustavljen zbog nepoštovanja demokratskih sloboda, vladavine prava i ljudskih prava. Arogancija sa kojom su srpske vlasti usvojile i počele da primenjuju Mrdićeve zakone, uprkos jasnim upozorenjima iz Brisela, konačno je isprovocirala reakciju Evropske komisije koja razmatra mogućnost suspenzije finansijskih sredstava Beogradu. Naravno, Mrdićevi zakoni nisu jedini razlog zbog kojih EK preispituje nastavak isplate finansijskih sredstava Srbiji. Upad policije u rektorat Beogradskog univerziteta, rasprostranjeno nasilje na nedavno održanim lokalnim izborima, pretnje novinarima i pritisci na slobodu medija nisu mogli ostati neprimećeni u Briselu. Evropska komisija je u nekom momentu morala da reaguje na rapidno urušavanje osnovnih evropskih vrednosti u Srbiji. U suprotnom bi izgubila svaki autoritet i kredibilitet unutar same Unije, koja se i sama suočava sa sličnim problemima u pojedinim državama članicama.
Nije reč samo o novcu
Tome treba dodati i geopolitički kontekst. Moskva, a u poslednje vreme i Vašington pod Trampovom administracijom, svesrdno pomažu antievropske, autoritarne političke partije kako bi izazvale podele među državama članicama i oslabile Uniju. A Srbija je i u tom pogledu nastavila da gura prste u oči EU. Ne samo da nije uvela sankcije Rusiji, već i dalje održava bliske političke, bezbednosne i ekonomske veze sa Moskvom, čime se predsednik države javno hvali.
U krajnjem slučaju EU može doneti odluku o suspenziji celokupnog pristupnog procesa. Neformalno, pregovori sa Beogradom su već više od četiri godine na ledu, a sada Evropska komisija prvi put razmatra uvođenje zvaničnih korektivnih mera prema Srbiji
Kakve bi posledice po Srbiju mogla imati odluka Evropske komisije o obustavi isplate finansijskih sredstava i šta bi to zapravo značilo? U domaćoj javnosti se uglavnom govori o mogućem zamrzavanju i, u krajnjem slučaju, gubitku sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan. Što i jeste logično imajući u vidu da je Planom rasta Srbiji namenjeno oko milijardu i po evra, što bespovratno, što u vidu povoljnih kredita. Isplata tih sredstava je uslovljena sprovođenjem odgovarajućih reformi predviđenih Reformskom agendom koju je usvojila Vlada Srbije, uz saglasnost EK. Pre svega radi se o merama za obezbeđenje nezavisnosti pravosuđa, funkcionisanje demokratskih institucija i borbe protiv korupcije. U slučaju da Srbija ne usvoji dogovorene mere u predviđenim rokovima ili ih pravilno ne sprovede, sredstva iz Plana rasta mogu biti preusmerena na neku drugu zemlju Zapadnog Balkana. Odluku o isplati tih sredstava ili njihovoj eventualnoj obustavi donosi Evropska komisija.
Međutim, nije samo isplata sredstava iz Plana rasta pod znakom pitanja. Po rečima komesarke za proširenje, Marte Kos, Evropska komisija razmatra da li Srbija uopšte ispunjava kriterijume za isplate u okviru finansijskih instrumenata Evropske unije. To znači da bi Srbija mogla ostati bez sredstava i iz drugih fondova Evropske unije. Primera radi, Srbija iz IPA fondova (instrument za pretpristupnu pomoć) godišnje dobija oko 200 miliona evra. Radi se o bespovratnim sredstvima koja se uplaćuju u budžet Srbije, od kojih je značajan deo namenjen za poštovanje vladavine prava, demokratije i osnovnih prava. Smanjenje ili suspenzija tih sredstava značilo bi da Evropska komisija više ne vidi Srbiju kao ozbiljnog kandidata za članstvo u Uniji. U pitanju su kaznene ili korektivne mere koje se primenjuju u slučaju dužeg zastoja ili nazadovanja u sprovođenju reformi na putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Mogućnost donošenja korektivnih mera predviđena je Novom metodologijom proširenja koju je Unija usvojila početkom 2020. godine. Primenu Nove metodologije proširenja na Srbiju prihvatio je lično predsednik Aleksandar Vučić u leto iste godine, pozivajući se na ovlašćenja koja ima kao šef države na osnovu međunarodnog prava. Zato je ovo dobra prilika da se podsetimo šta piše u Novoj metodologiji proširenja i u kojim slučajevima Evropska unija može doneti korektivne mere.
Nova metodologija proširenja
Nova metodologija proširenja je doneta sa ciljem da revitalizuje proces pristupanja zemalja Zapadnog Balkana EU kroz veću kredibilnost, jače političko upravljanje, veću dinamičnost i predvidivost ovog procesa. Kredibilnost procesa pristupanja podrazumeva obostrano poverenje i jasne obaveze za obe strane. Za zemlje Zapadnog Balkana to znači da njihovi lideri moraju kredibilnije izražavati opredeljenost za sprovođenje suštinskih reformi u pogledu jačanja vladavine prava, borbe protiv korupcije, pravilnog funkcionisanja demokratskih institucija, usklađivanja sa spoljnom politikom Unije i regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa. Jače političko upravljanje podrazumeva veći stepen liderstva i posvećenosti nosilaca vlasti procesu pristupanja zemalja Zapadnog Balkana Uniji. Veća dinamičnost pristupnog procesa je omogućena grupisanjem pregovaračkih poglavlja u šest tematskih klastera koji se otvaraju kao celina.
U slučaju da Srbija ne usvoji dogovorene mere u predviđenim rokovima ili ih pravilno ne sprovede, sredstva iz Plana rasta mogu biti preusmerena na neku drugu zemlju Zapadnog Balkana
To, međutim, nije donelo neki značajniji pomak kada je u pitanju Srbija, koja je od početka pristupnih pregovora 2014. godine otvorila ukupno 22 od 35 pregovaračkih poglavlja i samo dva tematska klastera. Poslednji klaster Srbija je otvorila još krajem 2021. godine. Za razliku od Srbije, Albanija koja je pristupne pregovore započela tek 2022. godine, otvorila je svih šest tematskih klastera. Problem je u tome što vlast u Srbiji konstantno pada na testu kredibilnosti i političkog upravljanja. Primetna je stagnacija ili nazadovanje kada je reč o poštovanju osnovnih evropskih vrednosti, posebno vladavini prava, demokratiji. Sa druge strane, retorika najviših državnih predstavnika je veoma često usmerena protiv evropskih institucija, kao i pojedinih država članica. Na kraju, održavanje bliskih veza sa Moskvom i Pekingom u Briselu izaziva sumnju u stratešku opredeljenost Srbije za članstvo u Uniji.
Hoće li upozorenja delovati
Tako stižemo do sledećeg načela, a to je veća predvidivost i uslovljenost pristupnog procesa. U slučaju ozbiljnije ili dugotrajnije stagnacije ili čak nazadovanja u ispunjavanju zahteva iz procesa pristupanja, Evropska unija, na predlog Evropske komisije ili države članice, može po pojednostavljenoj proceduri doneti odgovarajuće korektivne mere. One mogu ići od odlaganja pregovora u određenim oblastima, ponovnog otvaranja već zatvorenih poglavlja, ukidanja prednosti bliže integracije, pa sve do smanjenja intenziteta i obima finansiranja iz fondova Unije, osim podrške civilnom društvu. U krajnjem slučaju, EU može doneti odluku o suspenziji celokupnog pristupnog procesa.
Zemlja bi mogla ostati bez novca i iz drugih fondova EU. Primera radi, Srbija iz IPA fondova godišnje dobija oko 200 miliona evra. Radi se o bespovratnim sredstvima. Takva mera značila bi da Evropska komisija više ne vidi Srbiju kao ozbiljnog kandidata za članstvo u Uniji
Neformalno pregovori sa Srbijom su već više od četiri godine na ledu, a sada Evropska komisija prvi put razmatra uvođenje zvaničnih korektivnih mera prema Srbiji. Sa stanovišta Brisela nema rezona da Unija daje Srbiji bespovratnu pomoć za jačanje vladavine prava koja će biti iskorišćena za donošenje Mrdićevih zakona kojima se otvoreno podriva vladavina prava. Takođe nema logike uplaćivati bespovratna sredstva u budžet Srbije iz kojeg se finansira rad Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu čija je funkcija potpuno nejasna. Očigledno je da je Evropska komisija izgubila strpljenje sa Beogradom, da je prošlo vreme praznih obećanja i da smatra kako je sada prilika da se odnosi između Unije i Srbije potpuno resetuju. U tom smislu treba shvatiti izjavu Marte Kos da Srbija neće moći da računa na sredstva iz Unije sve dok u potpunosti ne primeni preporuke Venecijanske komisije o izmenama pravosudnih zakona, osigura slobodne i poštene izbore, slobodu izražavanja i slobodu medija. Vlast u Beogradu je već najavila da će poštovati preporuke Venecijanske komisije. Pitanje je, međutim, na koji način će primeniti te preporuke i da li će u potpunosti otkloniti pravne posledice Mrdićevih zakona, kao što to EK očekuje. Kad je reč stvaranju uslova za slobodne i poštene izbore, izjavu Marte Kos treba shvatiti i kao upozorenje vlastima u Srbiji da održavanje izbora pod postojećim okolnostima ne bi bilo prihvatljivo za Uniju. Kako bi stvorila utisak da nešto radi na primeni ODIHR-ovih preporuka, vlast je u zakonsku proceduru pustila izmene izbornih zakona koje u suštini neće uticati na popravljanje izbornih uslova. Toga su svesni i u Beogradu i u Briselu. Sasvim je jasno da će u izbornoj godini, kada je mnogo toga na kocki, Vučić i saradnici sve podrediti svom opstanku na vlasti i da ih u tome neće sprečavati nikakvi obziri niti eventualne posledice po evropski put Srbije. Uostalom, osim evropskih para, taj put ih nikada nije ni zanimao.
