Bilo bi lepo profesore da se zamisite zašto nijedan reditelj sa FDU-a nije učinio ništa značajno u svetskom filmu u poslednjih 30-40 godina. Naši filmovi nisu ni u zvaničnoj konkurenciji značajnih festivala. Možda profesori na fakultetu gde ste zaposleni nisu dorasli svom poslu.
Koliko ima reditelja na planeti koji su učinili nešto značajno za svetski film, a koji su istovremeno profesori na fakultetimam, u glumačkim školama, u producentskim kućama?
Ljudi se posvećuju jednom ili drugom poslu. Zar vi ne znate iz medija koliko traje pravljenje jednog filma i koliku energiju i vreme treba tome posvetiti?
Po vama ispada da svako ko se bavi prenošenjem znanja treba da ostavi za sobom delo svetaskih razmera vezano za njegov posao.
Profesor Baljak se više bavi dokumentarnim filmovima. Da li ste ih gledali?
Sjajan tekst. Voleli smo i rimejk ‘Do poslednjeg daha’ iz osamdesetih, sa Ričardom Girom i legendarnim: “Mona, Mona, Monica, say: Mehico!“
Recimo da smo se upoznali ranih devedesetih Ili krajem osamdesetih. Lep tekst i sve najbolje ti želim. Odličan izbor BTW.
Divno podsećanje na francuski novi talas.
Slažem se sa gospodinom Baljkom. „Neverna žena“ je moj omiljeni film.
Breson: Mušet, Baltazar, Dnevnik seoskog sveštenika… Ni Trifo, ni Godar, ni Šabrol… nisu dostigli taj nivo filmskog izraza.
Film je umetnost 20. veka, koja, kao i slikarstvo, ima svoje mesto u današnjoj kulturi, ali se specifična uloga stalno menja. To je kultorološki proces koje ne zavisi samo od stvaralaca. Ako nema fabrike koje pravi film, onda su svi filmovi digitalni. Ono što je važno – čovek je živ kada stvara, a ne kada konzumira. A da li koristi efekte, ovu ili onu kameru, to je lični izbor umetnika. Važno je ostati eksperimentalan i fizički živ, a ne postati komercijala, a umetnički mrtav. A u tom balansu se danas nalazi A. umetnost = B. umetnost (pre)življanja + umetnost kontinuiranog stvaranja.
Da li ste gledali novu verziju Stranca? Zanimalo bi me Baljakovo misljenje.
Portal, Birn-dokumentarni film na YOOTUBE,
„J. Zoric -SLAP tuzbe u Srbiji:“Samaranje u ime naroda“!
Erik Romer je meni jedan od najboljih režisera, mnoge njegove filmove sam gledao po nekoliko puta Srećom, na našoj TV imamo prilike da povremeno gledamo ove filmove, koji su puni dugih i vrlo zanimljivih dijaloga, i opisuju naizgled obične međuljudske situacije koje mogu poučiti gledaoca.
Delim vaše oduševljenje Romerom.
Novi talas je uzrokovala eksplozija nitroglicerina u ,,Nadnici za strah“.Bildungs film ,,400 udaraca“je sledeći nivo filmskog standarda,po meni.
Nikada mi nije bilo jasno kako neko sa očigleno poprilično dobrim ukusom a usput se i bavi time nije u svojoj karijeri uspeo da snimi ni prosečan film. Valjda je to ona priča o teoriji i praksi. Usput najbolji su Mesar i Četiri stotine udaraca.
Ne znam na koga mislite. Ako je reč o Janku Baljku, raspitajte se malo bolje.
Teorija i praksa. Tačno tako.
Neko stvara, neko komentariše.
Odličan tekst. Potpuno osvježenje u ovim tmurnim i sumornim vremenima.
Da, drago mi je sto sam ga procitao, iako nisam neki filmofil. (Mora se ponekad odmoriti od ruznoce koja nas okruzuje, nije nimalo lako gledati je u oci sve vreme – a mora se).
Bravo Janko👏👏👏
Bilo bi lepo profesore da se zamisite zašto nijedan reditelj sa FDU-a nije učinio ništa značajno u svetskom filmu u poslednjih 30-40 godina. Naši filmovi nisu ni u zvaničnoj konkurenciji značajnih festivala. Možda profesori na fakultetu gde ste zaposleni nisu dorasli svom poslu.
Koliko ima reditelja na planeti koji su učinili nešto značajno za svetski film, a koji su istovremeno profesori na fakultetimam, u glumačkim školama, u producentskim kućama?
Ljudi se posvećuju jednom ili drugom poslu. Zar vi ne znate iz medija koliko traje pravljenje jednog filma i koliku energiju i vreme treba tome posvetiti?
Po vama ispada da svako ko se bavi prenošenjem znanja treba da ostavi za sobom delo svetaskih razmera vezano za njegov posao.
Profesor Baljak se više bavi dokumentarnim filmovima. Da li ste ih gledali?
Sjajan tekst. Voleli smo i rimejk ‘Do poslednjeg daha’ iz osamdesetih, sa Ričardom Girom i legendarnim: “Mona, Mona, Monica, say: Mehico!“
Recimo da smo se upoznali ranih devedesetih Ili krajem osamdesetih. Lep tekst i sve najbolje ti želim. Odličan izbor BTW.
Divno podsećanje na francuski novi talas.
Slažem se sa gospodinom Baljkom. „Neverna žena“ je moj omiljeni film.
Breson: Mušet, Baltazar, Dnevnik seoskog sveštenika… Ni Trifo, ni Godar, ni Šabrol… nisu dostigli taj nivo filmskog izraza.
Film je umetnost 20. veka, koja, kao i slikarstvo, ima svoje mesto u današnjoj kulturi, ali se specifična uloga stalno menja. To je kultorološki proces koje ne zavisi samo od stvaralaca. Ako nema fabrike koje pravi film, onda su svi filmovi digitalni. Ono što je važno – čovek je živ kada stvara, a ne kada konzumira. A da li koristi efekte, ovu ili onu kameru, to je lični izbor umetnika. Važno je ostati eksperimentalan i fizički živ, a ne postati komercijala, a umetnički mrtav. A u tom balansu se danas nalazi A. umetnost = B. umetnost (pre)življanja + umetnost kontinuiranog stvaranja.
Da li ste gledali novu verziju Stranca? Zanimalo bi me Baljakovo misljenje.
Portal, Birn-dokumentarni film na YOOTUBE,
„J. Zoric -SLAP tuzbe u Srbiji:“Samaranje u ime naroda“!
Erik Romer je meni jedan od najboljih režisera, mnoge njegove filmove sam gledao po nekoliko puta Srećom, na našoj TV imamo prilike da povremeno gledamo ove filmove, koji su puni dugih i vrlo zanimljivih dijaloga, i opisuju naizgled obične međuljudske situacije koje mogu poučiti gledaoca.
Delim vaše oduševljenje Romerom.
Novi talas je uzrokovala eksplozija nitroglicerina u ,,Nadnici za strah“.Bildungs film ,,400 udaraca“je sledeći nivo filmskog standarda,po meni.
Nikada mi nije bilo jasno kako neko sa očigleno poprilično dobrim ukusom a usput se i bavi time nije u svojoj karijeri uspeo da snimi ni prosečan film. Valjda je to ona priča o teoriji i praksi. Usput najbolji su Mesar i Četiri stotine udaraca.
Ne znam na koga mislite. Ako je reč o Janku Baljku, raspitajte se malo bolje.
Teorija i praksa. Tačno tako.
Neko stvara, neko komentariše.
Odličan tekst. Potpuno osvježenje u ovim tmurnim i sumornim vremenima.
Da, drago mi je sto sam ga procitao, iako nisam neki filmofil. (Mora se ponekad odmoriti od ruznoce koja nas okruzuje, nije nimalo lako gledati je u oci sve vreme – a mora se).