Dvadeset petog juna, berlinsko Društvo za građanska prava objavilo je pozamašan pravni izveštaj od 1.500 stranica u kojem zaključuje da je radikalno desničarska partija Alternativa za Nemačku neustavna. Autori su tokom trinaest meseci analizirali 2,9 miliona objava na društvenim mrežama, 77.000 parlamentarnih dokumenata i 55.000 saopštenja za javnost. Reakcije su usledile gotovo odmah nakon objavljivanja dokumenta. Rukovodstvo Zelenih pozvalo je na novi pokušaj pokretanja postupka zabrane, dok je ministar unutrašnjih poslova Tiringije, Georg Majer, pohvalio pravni kvalitet izveštaja. Izveštaj je objavljen u trenutku kada AfD u nacionalnim anketama vodi sa oko 27 do 29 odsto podrške, predstavlja drugu najjaču političku snagu u Bundestagu i ima realne izglede da na septembarskim izborima u državi Saksoniji-Anhalt osvoji apsolutnu većinu.
Nemački Osnovni zakon predviđa da su neustavne one stranke čiji ciljevi ili delovanje njihovih pristalica ugrožavaju demokratski poredak. Zahtev za zabranu mogu podneti samo Bundestag, Bundesrat ili savezna vlada, a odluku donosi isključivo Savezni ustavni sud dvotrećinskom većinom. Sud je 2017. godine u postupku protiv neonacističke NPD precizirao dva ključna uslova: stranka mora aktivno i borbeno da deluje protiv ustavnog poretka, a ne da ga samo programski osporava, i mora posedovati realan potencijal da svoje ciljeve sprovede u delo. NPD je tada ocenjena kao neustavna po sadržini programa, ali je zahtev za zabranu odbijen jer je stranka proglašena isuviše politički beznačajnom da bi predstavljala stvarnu pretnju. Do danas su u Nemačkoj uspešno zabranjene samo dve političke partije: naslednica nacističke partije i Komunistička partija, obe početkom pedesetih godina.
Uspon radikalne struje
Upravo kriterijum potencijala, koji je svojevremeno oborio zabranu NPD-a, danas ide u prilog zagovornicima zabrane AfD-a. Pomenuti izveštaj nastoji da pokaže i ko stvarno upravlja strankom, budući da je AfD menjao svoje usmerenje od umerenijeg ka radikalnijem. Do aktuelnog momenta, ekonomski liberalno i nacionalno-konzervativno krilo ili je napustilo AfD, ili je prihvatilo radikalizaciju bez ozbiljnog otpora. Saveznim upravnim odborom dominiraju najradikalnije struje, dok se politička moć kopredsednice Alis Vajdel oslanja na mrežu kadrova okupljenu oko zamenika šefa poslaničke grupe Sebastijana Mincenmajera, bliske vanparlamentarnoj krajnjoj desnici. Otvorenog otpora tom pravcu razvoja, zaključuju autori, gotovo da više nema.
U izveštaju kojim se traži zabrana, tvrdi se da AfD zastupa etno-kulturno poimanje nacije (nacističko shvatanje nacije kao zajednice krvi razblaženo zajedničkom kulturnom pripadnošću), da namerava da osuđena lica sa dvojnim državljanstvom lišava nemačkog, te da planira ograničiti porodične zajmove isključivo na parove u kojima su oba roditelja etnički Nemci
Izveštaj tvrdi da AfD zastupa etno-kulturno poimanje nacije (nacističko poimanje nacije kao zajednice krvi razblaženo zajedničkom kulturnom pripadnošću), da namerava da osuđena lica sa dvojnim državljanstvom lišava nemačkog, te da planira ograničiti porodične zajmove isključivo na parove u kojima su oba roditelja etnički Nemci. Muslimani su u javnom delovanju stranke sistematski predstavljeni kao bezbednosna i društvena pretnja. Kada je reč o migracionoj politici, dokument navodi da AfD želi da ukine pojedinačne procene slučajeva tražilaca azila, što bi omogućilo automatsko proterivanje i onih osoba kojima u zemlji porekla preti politički progon.
Posebno poglavlje posvećeno je odnosu prema političkim protivnicima. Izveštaj dokumentuje više od dvesta ozbiljnih zahteva da se predstavnici drugih stranaka krivično gone zbog odluka donetih u okviru demokratskog procesa. Među primerima se navodi izjava zamenika predsednika poslaničke grupe AfD-a Štefana Brandnera da priželjkuje hapšenje bivših kancelara Angele Merkel i Olafa Šolca, kao i tvrdnja Alis Vajdel da je Nensi Fezer, bivšoj ministarki unutrašnjih poslova, mesto na optuženičkoj klupi. Autori dalje upoređuju program AfD-a sa programom NPD-a, koji je Savezni ustavni sud već proglasio neustavnim, a simboličku dimenziju dodatno naglašavaju tvrdnjom da slogan „Sve za Nemačku!“ iz poslednje savezne kampanje, koji je bio zvanična parola jurišnih odreda Nacističke partije (SA), predstavlja svesno korišćenje zabranjene parole.
Bliskost sa Moskvom
Izveštaj se, međutim, gotovo i ne bavi svakako najdalekosežnijim aspektom uspona AfD-a, njegovom spoljnom politikom. Nemačka predstavlja ključni oslonac konvencionalne odbrane NATO u Evropi, dok AfD otvoreno zagovara približavanje Rusiji. Kopredsednik partije, Tino Krupala, tvrdio je u više navrata da od Rusije ne preti nikakva opasnost, dok se sama stranka zalaže za ukidanje sankcija Moskvi i obustavu isporuka oružja Ukrajini. Autor programa AfD za Saksoniju-Anhalt prisustvovao je proslavi rođendana Vladimira Putina u ruskoj ambasadi u Berlinu, dok su mnogobrojni članovi date organizacije posećivali ruske političke skupove tokom ratnih godina.
Paralelno sa pravnom raspravom vodi se i obaveštajni postupak. Savezni ured za zaštitu ustava u maju 2025. proglasio je AfD desničarsko-ekstremističkom strankom, nakon što je pet pokrajinskih ogranaka, uključujući Tiringiju i Saksoniju, ranije dobilo istu oznaku. Međutim, ta klasifikacija je u međuvremenu dovedena u pitanje. Sud u Kelnu je u februaru 2026. u hitnom postupku obustavio njenu primenu na saveznom nivou, ocenivši da izveštaj službe, uprkos obimu od 1.100 strana, ne pruža dovoljno čvrste dokaze. Istovremeno, sud je potvrdio da su pojedini stavovi stranke, naročito oni koji se odnose na islam, u suprotnosti sa Osnovnim zakonom, dok se glavni postupak i dalje vodi. Takva odluka dodatno je ohrabrila kritičare zabrane i otvorila pitanje da li se čitava strategija izolacije AfD-a, takozvani sanitarni kordon koji su sistemske stranke podigle oko nje, oslanja na nedovoljno čvrstu pravnu osnovu.
Društvo za građanska prava upoređuje program stranke sa programom NPD-a, koji je Savezni ustavni sud već proglasio neustavnim, a simboličku dimenziju dodatno naglašavaju tvrdnjom da je slogan „Sve za Nemačku!“, iz poslednje kampanje, bio zvanična parola jurišnih odreda Nacističke partije (SA)
Za pokretanje postupka zabrane u Bundestagu trenutno ne postoji neophodna većina. Podržavaju ga jedino Zeleni, Levica, deo SPD-a i pojedini poslanici CDU. Savezna vlada zauzima drugačiji stav. Ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint smatra da AfD treba politički poraziti dobrim upravljanjem, a ne sudskom zabranom, dok kancelar Fridrih Merc otvoreno izražava skepticizam prema takvom postupku. Kao blaža alternativa sve češće se pominje zabrana samo tiringijskog ogranka, takozvanog Hekeovog AfD-a. Pojedini pravnici smatraju da je takav delimičan potez pravno moguć, iako nije izričito predviđen zakonom. Istovremeno, CDU u Saksoniji, Saksoniji-Anhalt i Brandenburgu ostaje skeptičan čak i prema toj užoj varijanti. Ustav predviđa i blaže mere koje ne zahtevaju dokazivanje političkog potencijala za rušenje demokratije, poput uskraćivanja državnog finansiranja, čime bi AfD do 2029. izgubio oko 500 miliona evra budžetskih sredstava.
Trampova podrška
Odluku dodatno komplikuje međunarodni kontekst. Trampova administracija evropske desničarske partije poput AfD doživljava kao prirodne saveznike, potpredsednik Džej Di Vens i milijarder Ilon Mask javno su podržali ovu stranku tokom kampanje 2025. godine, dok Brisel istovremeno ispituje da li evropska politička grupacija kojoj AfD pripada krši osnovne vrednosti Evropske unije. Zbog toga svaka odluka Berlina istovremeno postaje i evropsko i transatlantsko pitanje.
Sedam godina nakon što je Savezni ured za zaštitu ustava prvi put izrazio sumnju u karakter stranke, i svega nekoliko meseci uoči izbora u Saksoniji-Anhalt, na kojima AfD prvi put ima realnu mogućnost da samostalno formira pokrajinsku vladu, najobimniji pravni izveštaj ikada sastavljen o toj partiji nije promenio osnovni politički odnos snaga. Ni činjenica da je AfD svoj partijski kongres održao upravo na stogodišnjicu nacističkog skupa u Vajmaru iz 1926. nije navela tri institucije koje jedine mogu pokrenuti postupak zabrane da promene stav. Bundestag, Bundesrat i savezna vlada i dalje procenjuju da bi politička cena neuspelog pokušaja zabrane mogla biti veća od cene čekanja prave prilike.
