Očekivani trijumf krajnje desničarske partije Alternativa za Nemačku (AfD) na izborima u septembru 2026. u pokrajini Saksonija-Anhalt verovatno će označiti prekretnicu u posleratnoj istoriji Nemačke. Pored zastrašujućih političkih implikacija, to bi moglo da naruši privrednu stabilnost Nemačke i ugrozi njenu spoljnu trgovinu i finansije.
Oko 1,7 miliona birača ima pravo glasa u Saksoniji-Anhaltu, jednoj od najmanjih nemačkih saveznih jedinica, zapadno od Berlina. Od toga, 500.000 do 600.000 ljudi verovatno će se izjasniti za stranku koju politička policija opisuje kao „dokazano desničarsko ekstremističku“. To bi moglo da pokrene lančanu reakciju sa dramatičnim političkim, ekonomskim i društvenim posledicama po Nemačku i Evropu.
Predizborna atmosfera duboko uznemirava nemački politički „establišment“ i poslovne lidere. Oni znaju da bi prvi uspon na vlast jedne ekstremno desničarske stranke u jednoj nemačkoj pokrajini posle Drugog svetskog rata naštetio ugledu zemlje i njenoj ekonomiji
Izbori u Saksoniji-Anhaltu zakazani su za 6. septembar. Istog meseca održavaju se još dva glasanja u nemačkim pokrajinama. Meklenburg – Zapadna Pomeranija i Berlin (takođe savezna država) biraju 20. septembra. U Berlinu bi krajnji desničari mogli da se vinu na drugo mesto. Die Linke, levičarska stranka, vodi u glavnom gradu u anketama sa oko 20 odsto. Njoj su neophodni koalicioni partneri da formira vladu. U Saksoniji-Anhaltu desničarska AfD bi mogla da namakne dovoljno mandata da vlada sama. Očekuje se i da AfD bude prva u Meklenburgu – Zapadnoj Pomeraniji, ali će tu centrističke stranke verovatno osvojiti dovoljno mesta u parlamentu da formiraju koalicionu vladu.
Sve ovo duboko uznemirava nemački politički „establišment“ i poslovne lidere. Oni znaju da bi prvi uspon na vlast jedne ekstremno desničarske stranke u jednoj nemačkoj pokrajini posle Drugog svetskog rata naštetio ugledu zemlje i njenoj ekonomiji. Investicije bi mogle da opadnu jer bi strani i domaći privatni investitori mogli da se povuku. Tržište rada, koje već ima problema sa pronalaženjem dovoljno kvalifikovanih ljudi, moglo bi dodatno da bude poremećeno ako se doseljavanje naglo smanji, a iseljavanje poveća, a domaća tražnja bi mogla da padne. Pritom, veća domaća potrošnja je neophodna da bi se popunila praznina nastala smanjenjem suficita u spoljnoj trgovini Nemačke.
Ovi i drugi očekivani negativni politički, ekonomski i socijalni ishodi od suštinskog su značaja za nemačke partnere u svetu. Ako oslabi njena uloga evropskog stuba političke stabilnosti, vodeće ekonomske sile i najvećeg tržišta, to bi pogodilo strane investitore, izvoznike i partnere u nauci. Centralna i jugoistočna Evropa bile bi posebno pogođene, s obzirom na njihovu ekonomsku i političku slabost i zavisnost od nemačkih investitora, proizvođača i uvoznika.
S druge strane, neki azijski komentatori sugerišu da bi dalji uspon AfD mogao da stvori povoljno poslovno okruženje za kineske kompanije u Nemačkoj, slično kao što je Mađarska pod Orbanom privukla velike kineske investicije. Liderka AfD, Alis Vajdel, navodno ima dobre veze s Pekingom jer govori mandarinski, živela je u Kini i napisala svoju doktorsku disertaciju o penzionom sistemu Narodne Republike Kine.
Neki azijski komentatori sugerišu da bi uspon AfD mogao da stvori povoljno poslovno okruženje za kineske kompanije u Nemačkoj, kao što je Mađarska pod Orbanom privukla velike kineske investicije. Liderka AfD, Alis Vajdel navodno ima dobre veze s Pekingom, živela je u Kini i napisala doktorsku disertaciju o kineskom penzionom sistemu
Istovremeno, može da se očekuje da će, ako predsednik Tramp bude poražen na izborima za Kongres u novembru, AfD brzo da se ogradi od njega i njegove ideologije „Učinimo Ameriku ponovo velikom“. To bi moglo da učini krajnju desnicu privlačnom za još više nemačkih birača. Tramp nije popularan među njima, čak manje od predsednika Putina. SAD se doživljavaju kao veća pretnja od Rusije.
Ankete sprovedene u avgustu ukazuju na to da su birači izuzetno nezadovoljni konzervativnim kancelarom Fridrihom Mercom i smatraju da neće odraditi puni mandat do sledećih izbora 2029. Sa 28 odsto glasova, AfD je trenutno najjača stranka u Nemačkoj i izgleda da će dodatno ojačati.
