za Radar iz Vašingtona
Saveznom sudu u Majamiju krajem avgusta podneta je jedna krajnje bizarna tužba. Bivši predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji je u Americi prošao čudesnim putem od crne liste do dragog gosta, tuži američki Sekretarijat za finansije, sekretara Skota Besenta, Kancelariju za kontrolu strane imovine (OFAC) i predsednika SAD Donalda Trampa zbog sankcija koje mu je tužena vlast i ukinula.
Još čudnije je što Dodik, njegov sin Igor i još osmoro tužitelja ne traže ni novac: odšteta koju potražuju je jedan dolar po osobi. Sekretarijat za finansije već je zahtevao da se odbaci tužba prvobitno podneta u aprilu, ali je Dodikov pravni zastupnik pred sam istek roka – podneo novu.
Zašto bivši predsednik Republike Srpske tuži vlast koja mu je omogućila da opere biografiju u Vašingtonu? Deluje da je reč o strateškom pokušaju Dodika da se zaštiti od poteza neke naredne administracije koja mu možda neće biti toliko naklonjena, niti podložna uticaju lobista kao Trampova.
Prava meta nisu članovi aktuelne, već bivše vlasti
Iz sadržine tužbe jasno je da prava meta nisu članovi aktuelne, nego bivše vlasti. Dodikovi pravni zastupnici tvrde da su uredbe koje je predsednik SAD Džo Bajden doneo o sankcijama 2021. i 2025. bile nezakonite, i da stoga OFAC nije imao ovlašćenja da Dodika, članove njegove porodice, saradnike i sa njima povezane firme stavi na crnu listu zbog podrivanja Dejtonskog sporazuma ili korupcije.
Zanimljivo je da je Dodik prvi put sankcionisan 2017, tokom prvog Trampovog mandata, na osnovu uredbe iz 2003, ali ta odluka se u ovoj tužbi ne osporava. Najsnažnije se napada poslednja uredba o sankcijama koju je Bajden doneo 12 dana pred istek mandata, za koju Dodikovi advokati tvrde da nije validna, jer je potpisao – robot.
Dodik, njegov sin Igor i još osmoro tužitelja ne traže novac, pa deluje da je reč o strateškom pokušaju da se zaštite od poteza neke naredne administracije, koja im možda neće biti toliko naklonjena, niti podložna uticaju lobista kao Trampova
Demokratski predsednik je, naime, koristio mašinu za potpisivanje (na engleskom autopen) kada je pred sobom imao velike količine dokumenata, a Tramp je godinama unazad tvrdio da Bajden to radi jer nije kognitivno sposoban da obavlja predsedničke dužnosti. Čak je i njegov zvanični portret u Beloj kući zamenio fotografijom mašine za potpisivanje. Dodik sada ponavlja taj narativ u tužbi, a kao dokaz prilaže i memorandum tuženog Trampa u kojem se osporavaju dokumenti potpisani autopen-om.
Iako ih je OFAC još u oktobru 2025. skinuo sa crne liste, Dodik i ostali tvrde da i dalje trpe štetu od sankcija, da im banke i druge finansijske institucije otežavaju poslovanje jer vide da su nekada bili pod sankcijama, da im zamrznuta imovina nije u potpunosti vraćena, i da im je ugled narušen kod drugih međunarodnih subjekata. Zato traže da sud Bajdenove uredbe proglasi nezakonitim, te da izbriše istoriju sankcija iz svih zvaničnih registara.
Za ukidanje sankcija lobirale firme koje vode ljudi bliski Trampu, republikancima i Izraelu
Odšteta od jednog dolara koju traže nije samo simbolična, već im omogućava da sudski postupak drže „živim“, iako je njegov uzrok – sankcije – otklonjen. Ali važno im je da sud „ubije“ Bajdenove uredbe, jer one nisu poništene odlukom Trampovog OFAC-a da ukine sankcije.
Drugim rečima, neka nova vlast mogla bi da se na te uredbe pozove – tim pre što se kao osnov za uvođenje sankcija pominju i u Zakonu o Zapadnom Balkanu usvojenom krajem prošle godine – i da bivšeg predsednika Republike Srpske ponovo stavi na crnu listu. A takvih ideja je već bilo u Kongresu, i od demokrata i od republikanaca, koji smatraju da bivši predsednik Republike Srpske nije apsolutno ništa promenio u ponašanju da bi zavredeo ukidanje kaznenih mera.
Ni OFAC, niti bilo koja druga institucija nikada nisu objasnili zašto su ukinute sankcije. Ali, ako se pogleda registar stranih agenata američkog Sekretarijata za pravosuđe, jasno je da su na to uticali milioni dolara koje je Dodik uložio u pranje sopstvene reputacije. Većina firmi koja je lobirala za ukidanje sankcija, poboljšanje imidža, pa čak i nezavisnost Republike Srpske, angažovana je posle Trampove pobede na izborima 2024. i vode ih ljudi bliski američkom predsedniku, Republikanskoj stranci i Izraelu.
Ni OFAC, niti bilo koja druga institucija nikada nisu objasnili zašto su ukinute sankcije. Ali, ako se pogleda registar stranih agenata američkog Sekretarijata za pravosuđe, jasno je da su na to uticali milioni dolara koje je Dodik uložio u pranje sopstvene reputacije
Među lobistima je bio i bivši guverner Ilinoisa Rod Blagojević koga je Tramp pomilovao, bivši Trampov savetnik za nacionalu bezbednost Majkl Flin, bivši izraelski obaveštajac Ari Ben Menaše (sa kojom je potpisan najskuplji ugovor od četiri miliona dolara godišnje), Mark Zel, izraelsko-američki advokat i predsednik ogranka Republikanske stranke u Izraelu. Među poslednjima je angažovan i Karlos Truhijo, Trampov bivši ambasador u Organizaciji američkih država, a u februaru ove godine potpisan je i ugovor sa firmom CRB Global, koju vode Trampova nekadašnja bliska saradnica i republikanski konsultant, a čiji su klijenti i Vlada Srbije i privatna firma Maneks Dragoljuba Zbiljića, tako da RS plaća 100.000, Srbija 10.000, a Maneks 90.000 dolara mesečno.
Prema podacima iz američkog registra, i advokatska kancelarija GS2 lou koja sada zastupa Dodika i druge tužitelje, samo u fazi pripreme postupka, dobila je 150.000 dolara. Iz ugovora se vidi i da jedan sat advokata Roberta Garsona, koji vodi slučaj košta 1.000 dolara. Garson, Jevrejin rođen u Velikoj Britaniji, prominentni je advokat poznat i po tome što je zastupao Trampa 2023. u sporu protiv novinara Boba Vudvorda.
Tramp je Garsona imenovao i u nadzorni odbor američkog Muzeja Holokausta. Osim neobične odluke da angažuje advokata bliskog strani koju tuži, Dodik je odabrao da podnese tužbu u jurisdikciji van Vašingtona – gde se nalaze i Sekretarijat za finansije, i sedište OFAC-a i Bela kuća. Savezni sud Južnog okruga Floride slovi za prijateljski naklonjen američkom predsedniku, iako nije on imenovao većinu sudija.
Dodikovi advokati objašnjavaju izbor lokacije time što je južni okrug centar međunarodnog bankarstva, u njemu se nalaze neke od banaka koje su blokirale račune oštećenih i zato što OFAC ima ekspozituru u Majamiju koja se bavi sankcijama. Dodikov slučaj prvo je dodeljen sudiji Rodolfu Ruizu kojeg je imenovao Tramp, a završava kod sudije Džefrija Kuntsa, kojeg je takođe imenovao predsednik sredinom jula ove godine.
Iako je tadašnji predsednik RS prvi put sankcionisan 2017, tokom prvog Trampovog mandata, na osnovu uredbe iz 2003, ta odluka se u ovoj tužbi ne osporava. Najsnažnije se napada poslednja uredba o sankcijama koju je Bajden doneo 12 dana pred istek mandata, za koju Dodikovi advokati tvrde da nije validna, jer je potpisao – robot
Pošto su i tužba i sudija novi, biće potrebno dodatno vreme da se odluči o daljem toku postupka. To bi moglo da se prolongira i posle međuizbora u novembru, kada demokrate imaju šansu da preuzmu većinu u Kongresu od republikanaca, i potencijalno mogu da povećaju pritisak na izvršnu vlast da vrati sankcije.
Kakav god da bude ishod ovog spora, malo je verovatno da će uticati na sadašnji odnos Dodika i Trampove administracije. Ne samo zato što bivši predsednik Srpske nastavlja da uliva novac tamo gde treba, nego i zato što Amerika u Bosni ima važnija posla. Američka firma AAFS Enerdži end straktčer, koju vode ljudi bliski Trampu – njegov bivši advokat Džesi Binal i rođeni brat njegovog nekadašnjeg savetnika Džozef Flin – radi na izgradnji gasovoda Južna interkonekcija u Bosni, koji tu zemlju treba da poveže sa terminalom na Krku, odakle u region stiže američki tečni prirodni gas.
Ovim projektom se namiruju i američki komercijalni interesi, i potiskuje se Rusija sa balkanskog energetskog tržišta. Dodik, koji je dobar i sa Moskvom, tome se ne protivi i zdušno pomaže Amerikancima na terenu. A jedan dolar, u čijem god džepu, to sigurno neće promeniti.
