Vlada Srbije 29. juna prodala je 3,75 miliona akcija Energoprojekta po 452,25 dinara, a 2017. je odbila cenu od 1.501 dinar. Tako je budžet uskraćen za 32,2 miliona evra, a još 11 miliona je „isparilo“ jer njen predstavnik nije tražio da se akcionarima pre prodaje isplati 31,6 miliona evra dobiti iz prethodnog perioda. Na taj način omogućila je Napred razvoju Dobroslava Bojovića i sa njim povezanim firmama da udeo povećaju na 90,2 odsto, pa su oni 30. jula rešili da po istoj ceni prinudno otkupe i preostalih 9,8 odsto akcija.
No, taman kad se činilo da im sve ide kao po loju, stvari su se iskomplikovale. Dan pre odluke o prinudnom otkupu Forbs je objavio presudu Upravnog suda da je rešenje Komisije za hartije od vrednosti iz 2017, koje je i omogućilo to neprijateljsko preuzimanje, bilo nezakonito i da bi ona o tom slučaju trebalo da donese novu odluku. Iz presude u koju je i Radar imao uvid vidi se da je doneta 26. juna. Dakle, tri dana pre nego što je Vlada, ipak, prihvatila 3,3 puta lošiju ponudu od one pre devet godina.
Da li je Vlada (svesno) ignorisala presudu Upravnog suda
Da li je moguće da o toj presudi nisu obavešteni ni premijer Đuro Macut, ni ministar finansija Siniša Mali, ni ministarke privrede i građevinarstva Adrijana Mesarović i Aleksandra Sofronijević? Ili je neko, ipak, znao, a uprkos tome odlučili su da nagrade bezakonje?
Posle presude Upravnog suda mali akcionari imaju osnove da traže novčano obeštećenje, a neki su već najavili da će pravdu potražiti i u Strazburu. U tom slučaju štetu će morati da im nadoknadi država, koju je Vlada već oštetila za 42 i kusur miliona evra
Mnogo je pitanja, ali malo odgovora u ovoj rašomonijadi, kojoj se ni posle devet godina ne nazire kraj. A sve je počelo još u januaru 2017, kada su Napred razvoj i sa njim povezane firme preko berze, ali ispod žita, kupile 35 odsto akcija Energoprojekta, iako su po zakonu morale da daju ponudu za preuzimanje svih akcija čim je njihov udeo premašio 25 odsto. U međuvremenu su, uz svesrdnu pomoć države, stekle 90,2 odsto i krenule u prinudni otkup preostalih akcija.
Posle devet godina stvari teško mogu da se vrate na početak. Broker Nenad Gujaničić ne veruje da se posle toliko vremena presuda Upravnog suda može sprovesti, ali da mali akcionari Energoprojekta i njegovih zavisnih preduzeća imaju realne osnove da traže i dobiju novčano obeštećenje. Neki od njih već su za Radar najavili da će pravdu potražiti i u Strazburu. U tom slučaju obeštećenje im neće platiti nove gazde, već država koju je Vlada prodajom njenog udela u Energoprojektu već oštetila za 42 i kusur miliona evra. A biće da to nije konačni ceh, koji će na kraju biti isporučen poreskim obveznicima.
Šta jeste, a šta nije u javnom interesu
Pozivajući se na Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja, Radar je 15. jula od Generalnog sekretarijata zatražio da nam dostave zaključak Vlade, informacije ko je formalno i s kojim obrazloženjem predložio prodaju akcija, procene i analize korišćene prilikom donošenja te odluke, da li je Ministarstvo privrede predložilo da do sada ostvarena dobit ostane neraspoređena i tako pripadne samo većinskom vlasniku…
Iz Vlade su odbili da Radaru dostave zaključak Vlade o prodaji akcija Energoprojekta i informacije ko je formalno to predložio, kako je to obrazložio i da li je Ministarstvo privrede predložilo da sva ranije ostvarena dobit ostane neraspoređena i tako pripadne novom gazdi, uz obrazloženje da „dokument nije informacija od javnog značaja, već nosač informacije“
U pisanom odgovoru Tamara Stojčević, zamenica generalnog sekretara Vlade navela je da „zahtev za dostavljanje kopija jednog ili više akata organa javne vlasti bez navođenja informacije od javnog značaja koja se u traženom dokumentu nalazi, takav zahtev nije zahtev da se učini dostupna informacija od javnog značaja, nego predstavlja zahtev za dostavljanje dokumenta“. I još je navela da „dokument nije informacija od javnog značaja, već nosač informacije“, te da se naš zahtev „u celini odnosi na dostavljanje dokumenata bez precizno utvrđenog predmeta zahteva, odnosno preciznog opisa informacije koja se traži“, te nas je uputila da im u roku od 15 dana dostavimo „što precizniji opis informacije koju tražite“. U suprotnom, poručila je, „Generalni sekretarijat Vlade doneće rešenje o odbacivanju vašeg zahteva“.
Još kad bi mogli da ponište odluku Upravnog suda. Bar dok ne stigne i eventualna presuda iz Strazbura.
