shutterstock 521627350 copy
Foto: Shutterstock
Sučeljavanje sa sumornom demografskom i ekonomskom stvarnošću

Prava cena „odliva mozgova“

Izdanje 9
38

Iako o srpskoj dijaspori niko ne vodi računa, prošle godine su u zemlju iseljenici poslali skoro pola milijarde evra više od svih stranih investitora, kojima država, uz subvencije, obezbeđuju i druge privilegije

Korisno je, ali ne i popularno ukazivati na neophodnost objektivnog tumačenja činjenica, a ne lepih želja. U senci ideoloških, socioloških i ekonomskih fenomena, svakodnevnoj pažnji izmiče „odliv mozgova“, sinopsis crnih slutnji akademika Dušana Kovačevića da „sada pametni ljudi, napuštaju zemlju u potrazi za nekim boljim i lepšim životom“ i da će „za sto godina Srbi u Srbiji postati nacionalna manjina“.

Istraživanje Ivana Marinkovića, višeg naučnog saradnika Centra za demografska istraživanja, potkrepljuje alarmantna predskazanja: „U odnosu na prethodni popis stanovništva broj mladih između 15 i 34 godine smanjio se za 370.000.“ U studiji Instituta za razvoj i inovacije Odlazak mladih i nepoverenje u politiku u Srbiji navode se procene dugogodišnjih istraživača javnog mnjenja da se u Srbiji 2020. broj građana sa pravom glasa od poslednjeg popisa iz 2011. smanjio za više od milion i da „prema zvaničnim podacima negativan prirodni priraštaj u tom periodu iznosi oko 35.000 godišnje, iz čega bismo mogli da izvučemo zaključak da je iz Srbije, u druge države, u proseku, svake godine, odlazilo od 60.000 do 75.000 građana“.

1655811537 VEC 8550 01 scaled 1
Akademik Dušan Kovačević Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Na povećanu seobu ukazuje i rast doznaka iz Nemačke od 28 odsto

Sve praznije seoske škole, crkve sa manje venčanja i krštenja, a više opela i sahrana slika je Srbije u gorem stanju nego što pokazuje politizovana kvazistatistika, po kojoj koliko u toku godine ljudi ode, toliko ih se i vrati. U dve poslednje godine iz Srbije je otišlo više građana nego pre toga, o čemu svedoči i enormno uvećanje od 28 odsto doznaka samo iz Nemačke – 2021. su bile 993 miliona, a dve poslednje godine 1.374 i 1.341 milion evra, dok su ukupne doznake lane dostigle 4.997 miliona i bile su za 476 miliona evra veće od svih direktnih stranih investicija. I bez državnih subvencija, ucenjivačkih uslovljavanja i milionskog odliva po osnovu dividende ili kamata na pozajmice.

Dok su migracije iz Jugoslavije 60-ih godina spasle zemlju ekonomskog, socijalnog i političkog kolapsa, današnji egzodus naneo je ogromnu štetu Srbiji, jer je doprineo smanjenju inovacija i zastoju u razvoju novih tehnologija

Migracije su same po sebi negativna pojava, sa štetnim posledicama. U slučaju propale jugoslovenske privredne reforme šezdesetih efekti smanjenja enormnog broja nezaposlenih i kontinuirani priliv deviza su, međutim, spasili zemlju ekonomskog, socijalnog i političkog kolapsa. Današnji egzodus, kolokvijalno ,,odliv mozgova“, pak, nanosi ogromnu štetu Srbiji, jer doprinosi i smanjenju inovacija i zastoju u razvoju novih tehnologija. Umesto da se u srpskim naučnim institutima i laboratorijama bave istraživačkim radom na razvoju nano, informacionih i komunikacionih tehnologija, biomedicinom, genetskim inženjeringom, istraživanjem novih materijala, čistih izvora energije i energetskom efikasnošću, zaštitom životne sredine, poljoprivredom i proizvodnjom hrane i tako vrate deo uloženog novca u sopstveno obrazovanje, oni plaćanjem poreza pune budžete, unapređuju i trasiraju razvoj drugih država koje u njihovo školovanje nisu uložile ni jedan evro.

Upravo toliko, koliko ih je otišlo ili će otići nedostajaće u bliskoj budućnosti inženjera, tehnologa, tehničara i svih drugih struka u privredi, specijalista medicine u bolnicama i zdravstvenim ustanovama, eksperata IT sektora, ali i predavača na ovdašnjim fakultetima i stručnim školama. U Nemačkoj studiraju hiljade studenata iz Srbije, uglavnom opredeljenih da se zaposle, osnuju porodice i ostanu. Ako se u toj dimenziji posmatraju i mere posledice svega što su kao neiskorišćeni potencijal mogli dati matičnoj državi i društvu ustanoviće se nenadoknadivo civilizacijsko zaostajanje i gubitak Srbije. Vlast zaokupljena Kosovom i Metohijom, izborima i drugim temama izgubila je smisao prepoznavanja značaja očuvanja biološkog opstanka zajednice trajnim, umesto kampanjskim merama.

Samo 17 odsto punoletnih građana ne razmišlja o iseljavanju

Usvajanjem Strategije vlade o ekonomskim migracijama za period 2021-2027. država je pokazala izvesnu spremnost sistemskog rešavanja pitanja ekonomskih migracija, ali rezultati nisu opravdali očekivanja. Odgovor zašto je tako ponudila je bivša rektorka BU Ivanka Popović: „Zaustavljanje odliva mladih ljudi nije moguće bez sistemskih promena, a duboko verujem da finansije nisu glavni razlog što ljudi napuštaju Srbiju. Većinu njih bismo mogli da zadržimo ako im pokažemo i obezbedimo da sistem i institucije rade i da oni mogu da veruju u njih.“

1625834890 Ivanka Popovic 090721 foto Nemanja Jovanovic novars 2 scaled 1
Ivanka Popović, bivša rektorka BU Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

O motivima odlaska najrečitije svedoči istraživanje Infostud grupe, u kom se čak 83 odsto ispitanika izjasnilo da razmišlja o odlasku iz Srbije, a samo 17 odsto punoletnih ne razmišlja o iseljavanju. Oni koji bi da odu kao glavnu motivaciju naveli su život u uređenom sistemu, boravak u zdravijem društvenom okruženju, pa tek onda mogućnost boljih primanja. Od onih koji razmišljaju da emigriraju iz zemlje, njih 84 odsto ne bi želelo nikada da se vrati.

O motivima odlaska najrečitije svedoči istraživanje Infostud grupe, u kom se čak 83 odsto ispitanika izjasnilo da razmišlja o odlasku iz Srbije, a samo 17 odsto punoletnih ne razmišlja o iseljavanju

Opšte blagostanje društva i briga za građane kao mera uspešnosti državne politike ne može se redukcionistički svesti na statistiku makroekonomskih brojeva, prosečnu platu ili nominalno duplo veći BDP, što vlast uporno čini, zanemarujući druge aspekte stvarnosti, neuvažavanje ljudskih prava, dostojanstva, slobode medija, depolitizovanih institucija… Srpskim političkim prostorom dominiraju relacije i koncepti zasnovani na praksi negativne simbolike i nepoverenja u sistem u kojem trud, znanje, poštenje i čestitost nisu društvene vrednosti, a profesionalne sudbine boljima od sebe određuje kasta mediokriteta.

Iluzorna očekivanja ministra bez portfelja, zaduženog za dijasporu

Koliko je vlast u raskoraku sa realnim životom pokazuje istrajavanje u zameni stvarnosti iluzornim očekivanjima ministra za dijasporu bez portfelja, Đorđa Milićevića, da će se „u narednom periodu veliki broj građana Srbije vratiti u zemlju, između ostalog i zbog uspostavljenog poverenja, ali i ekonomske stabilnost i stabilnosti pravnog sistema“. Ove naizgled vrednosno principijelne reči u stvari su naivne i tužne, jer vlast radi upravo sve suprotno – razgrađuje pravni i institucionalni okvir u zemlji i karakteriše je sistemska nebriga o sopstvenim građanima u rasejanju.

Diskreditacija lajtmotiva bajke o dobroj državi i brizi o rasejanju doživela je svoj zenit ukidanjem Ministarstva dijaspore 2012. Statusnom degradacijom najpre na Kancelariju, a kasnije na Upravu za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, u okviru Ministarstva spoljnih poslova, udaren je pečat ponižavajućem tretmanu onih koji to najmanje zaslužuju. U međuvremenu Skupštini dijaspore mandat je istekao još 2014, nova nije konstituisana, tako da je rasejanje ostalo bez jedinog institucionalnog uporišta. Od 2009, kada je usvojen Zakon o dijaspori i Srbima u regionu, već 15 godine nije održana nijedna debata o dijaspori u Skupštini Srbije, kao da se radi o Eskimima, a ne o građanima Republike Srbije.

djordje milicevic foto vesna lalic nova rs
Đorđe Milićević, ministar za dijasporu, bez portfelja Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Odnos matice i dijaspore je poput Domanovićevog Mrtvog mora („Ništa ne remeti dubok mir, niko ne kvari harmoniju“), u kojem nema dešavanja, promena i napretka. Godinama začaurena činovnička volja ignorantske neupućenosti i loših navika ne trpi i odbija promene nužne sistemske i strukturne prekompozicije stanja odsustva interesa i odgovornosti. Ostaje fundamentalna dilema hoće li se umesto neetične iluzije saradnje i podrške dijaspori, koje nema, krenuti u reforme statusnog i međusobnog odnosa, transparentnim vrednovanjem rada i objedinjenjem interesa svih aktera podjednako ili će se tvrdoglavo gurati pogrešna politika marginalizacije dijaspore i sve prisutnije depopulacije Srbije do demografskog sunovrata.

Ostaje fundamentalna dilema hoće li se umesto neetične iluzije saradnje i podrške dijaspori, koje nema, krenuti u reforme statusnog i međusobnog odnosa, transparentnim vrednovanjem rada i objedinjenjem interesa svih aktera podjednako ili će se tvrdoglavo gurati pogrešna politika marginalizacije dijaspore

Kritika je najbolji način samospoznaje ili kako reče Aristofan: „Kritika je osnova slobode.“ Ništa, dakle, nije legitimnije od objektivne kritike vlasti, jer pogrešno je kloniti se teških i mučnih pitanja i razumevanja štetnih okolnosti generisanih lošom politikom. Javno podsećanje na neprihvatljivo stanje stvarnih uzroka u neku ruku vid je terapije, isceliteljski melem ozdravljenja, ali daleko od potrebnog poverenja, uslova svih uslova, koje se ne uspostavlja izjavama političara ili državnim dekretima, već institucionalno izgrađuje.

brnabic foto 1
Ana Brnabić na skupu „Tačka povratka“ FOTO: TANJUG/ VLADA REPUBLIKE SRBIJE/ SLOBODAN MILJEVIĆ

Svako iole pošten priznaće da nema razumevanja, saradnje, dijaloga, niti volje da se umesto traljavih pokušaja otklanjanja posledica uklone razlozi i uzroci takvog stanja. Put prevazilaženja postojeće situacije i pronalaženja institucionalnog, političkog i društvenog modela ne može biti simuliranje solidarnosti, imitacija dobrih odnosa, diktat i nametanje pravila, već spajanje interesa očuvanja sve brojnije dijaspore, maloljudnije Srbije i njene neizvesne demografske budućnosti.

Vaše mišljenje nam je važno!

Učestvujte u diskusiji na ovu temu, ili pročitajte šta naši čitaoci misle.

38 komentara
Poslednje izdanje
Aleksandar Vučić
| Ekonomija | 60

David Koperfild sa Andrićevog venca

Uz realni rast od samo dva i po odsto, vlast u Srbiji uspela je prošle godine da bruto domaći proizvod Srbije poveća sa 60,4 na 69,5 milijardi evra ili za više od 15 procenata. I tu neće stati, jer su i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali najavili da će već 2027. […]

Veštačka inteligencija AI
| Kultura | 15

Čovečanstvo ulazi u novo doba

Revolucija artificijelne inteligencije se ubrzava i ona postaje jedna od najvećih prekretnica u istoriji. Revolucije koje su temeljno izmijenile čovječanstvo bile su do sada Gutenbergov izum štamparije; Edisonova sijalica i Teslina naizmjenična struja, i Turingova mašina (kompjuter) i „Turingov test“ (ispitivanje da li mašina može simulirati ljudsku inteligenciju). To su revolucije koje su promijenile paradigmu […]

Društvene mreže
| Mišljenja | 1

Doomscrolling – kada ekran nema kraj

Aktivnost bez jasnog vremenskog trajanja, polupasivno gledanje u ekran dok na njemu nižemo stranice i stranice sadržaja, iako oduvek prisutna, doživela je svoju mutaciju u zloćudniju formu tokom COVID pandemije. Tako je dumskroling bio izazvan besomučnom potragom za pouzdanim i preciznim informacijama o virusu, broju slučajeva, simptomima, lečenju, vakcinaciji… A sa beskonačno mnogo izvora vesti […]

glasanje, izbori, izborna mesta, izbori 2023
| Mišljenja | 46

I dalje ćute vlasnici „pristojnih potpisa“

Po mišljenju mnogih, upravo je „2.000 pristojnih“ svojim imenima podržalo sve ono iza čega pošten čovek javno ne sme stati: ponižene i privatizovane institucije, višegodišnji medijski mrak, javno satanizovanje novinara i političkih neistomišljenika, progon uzbunjivača, kriminal u sprezi sa strukturama vlasti, skrivanje ubica iz kosovskog kafića „Panda“, zatvaranje sremskih obdaništa za decu opozicionara, nezakonito rušenje […]