U krivičnoj prijavi do koje je došao novi Radar, smenjeni načelnik beogradske policije Veselin Milić optužuje načelnika UKP-a Marka Krička i Boška Sekulovića za zloupotrebu službenog položaja, montiranje dokaza i policijsku torturu nad svedocima. U prijavi i priloženim dokumentima Milić tvrdi da su izveštaji o ubistvu na Senjaku selektivno prepravljani kako bi se on povezao sa zločinom, dok na navodnu torturu u policiji ukazuje svedočenjima i medicinskim nalazima osumnjičenih koji tvrde da su pretučeni da bi potpisali izmišljene izjave. Ovaj otvoreni rat u vrhu MUP-a otvara pitanje da li je obračun sa čovekom koji važi za „ključara mnogih Vučićevih tajni“ mogao početi bez odobrenja samog vrha vlasti.
Ministar finansija Siniša Mali i predsednik Vučić ubeđuju javnost da u državnoj kasi postoji „višak prihoda“ iz kog će se u septembru isplatiti jednokratna pomoć građanima, ali dokumenti do kojih je došao Radar otkrivaju potpunu suprotnost – manjak u budžetu krajem jula dostigao je skoro milijardu evra, što je čak pet puta više nego u istom periodu prošle godine. Razlog za ovaj nagli finansijski ponor krije se u odlasku pola milijarde evra iz budžeta 27. jula za vanrednu uplatu četvrte rate za francuske borbene avione „rafal„, iako je taj novac po ugovoru dospevao tek krajem januara 2027. godine. Kako bi pokrila ovu neplaniranu isplatu, država se u tajnosti zadužila privatnim plasmanom obveznica pod izuzetno nepovoljnim kamatnim stopama, dok su ukupni rashodi rasli duplo bržim tempom od prihoda.
Novi Radar otkriva i da je investicioni fond Vista Rica, u kom je za manje od tri godine prikupljeno više od 120 miliona evra i u koji su novac uložili braća, kumovi i prijatelji najviših državnih funkcionera, pretrpeo iznenadne kadrovske potrese. U Nadzorni odbor fonda imenovan je Danijel Hofman, nekadašnji visoki funkcioner američke obaveštajne agencije CIA i saradnik lobističke kuće BGR Group, koju je država Srbija angažovala za zastupanje u Vašingtonu. Samo dva dana nakon dolaska bivšeg obaveštajca, ostavku na mesto u upravi podneo je manjinski suvlasnik Vojislav Nedić, otac bivšeg generalnog sekretara Vlade Novaka Nedića, dok kontrolu nad fondom u potpunosti preuzima Tatjana Vukić, članica Predsedništva SNS-a. Izvršna direktorka fonda angažovanje Hofmana pravda „procenom geopolitičkih rizika“, ali dolazak čoveka povezanog sa američkim bezbednosnim strukturama u fond koji se nalazi i pod predistražnom lupom Tužilaštva za organizovani kriminal otvara pitanje da li je operativac angažovan zbog stručnosti ili radi zaštite tajnog kapitala srpske političke elite.
Naši urednik Zoran Preradović razgovarao je sa Svetislavom Basarom, jednim od najznačajnijih savremenih srpskih pisaca i omiljenih provokatora ovdašnje javnosti. Povod za razgovor bio je njegov novi roman „Đinđić: Memoari s onu stranu groba“, u kome se ponovo vraća tragičnom atentatu i njegovim političkim posledicama po srpsko društvo. U razgovoru za Radar, Basara oštro analizira korene aktuelne krize, domete građanskog bunta, duhovno posrnuće i odsustvo prave opozicione alternative…
„U početku sam na proteste gledao blagonaklono. Ponadao sam se – nažalost nakratko – da će opravdani revolt rezultirati formiranjem sistemskih pokreta i stranaka. Sve se svelo na part-time pobune. Onog momenta kad su se građanski pobunjenici okrenuli Vidovdanu i pozvali Lompara da im truća o srpskom integralizmu, izgubio sam svaki interes. Što se tiče izbora, na to gledam kao na izbor između Vulinovog ‘srpskog sveta’ i Lomparovog ‘srpskog stanovišta’. Zamalo pa kao u filmu ‘Alien protiv predatora’ čiji je slogan bio: Who ever wins, we lose. Nije Vučić napravio Srbiju ovakvom, već je samo skinuo rukavice i uklonio poslednji veo sa njenog ružnog lica. Tepih pod koji su režimi vek i po pometali zločine je istrulio i smrdljivi sadržaj je izbio na površinu“, kazao je Basara, između ostalog.
Novi Radar bavi se i istraživanjem kako su naprednjaci oteli kulturne manifestacije u Srbiji. Apsolutna kontrola publike na velikim manifestacijama i nekritičko prinošenje žrtava predstojećem Ekspu, kao i otimačina državnog novca, glavni su motivi SNS u pohodu na sve brojnije institucije kulture i muzičke događaje. Istraživanje Radara otkriva pozadinu gašenja Egzita, najznačajnije manifestacije u zemlji i jedne od najvećih u Evropi, koja od ove godine više ne postoji u Novom Sadu. Direktor Dušan Kovačević objašnjava da je uskraćivanje sufinansiranja i sponzorstava, ucene sa dozvolama, kao i direktni pritisci BIA i agencija za obezbeđenje usledili nakon što je festival odbio da ućutka podršku studentima. Uprkos milionima koji su mu nuđeni da proda svoj udeo i pritiscima pod kojima je morao da otpusti polovinu zaposlenih, Egzit je odbio kompromise, dok muzički producent Zdravko Vulin upozorava da vlast uoči Ekspa 2027. nastoji da uspostavi potpunu kontrolu nad celokupnom industrijom zabave.
Za novi Radar govore i pišu Mihael Milunović, Peca Popović, Rastislav Dinić…
